Poreklo prezimena, selo Sovrle (Ilijaš)

Poreklo stanovništva sela Sovrle – opština Ilijaš. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Visočka nahija“. Pripremio saradnik Porekla Milodan

Položaj sela, komunikacije i vode.

Reka Stavnja čini zapadnu granicu ovom naselju prema Vrboviku; na severu čini granicu potočić Blaca od svog ušća u Stavnju pa uzvodno do vrela. Od vrela Blaca severna granica ide podnožjem Sovrlskih Brda (Spasovo Brdo) i produžava se na istok i jug sve podnožjem toga brda (južna granica prolazi ispod strana Hrasnica, Križa i Duminlije).

Naselje je sastavljeno od više manjih i raštrkanih sela. Glavno je selo Sovrle na gornjoj ivici prostrane terase, a iznad njih je Brdo. Južno od Sovrla su Carine, na samoj terasi, a prema severu je Bašča; oko 1/2 km. dalje od Bašče je Selište. Od Sovrla i Bašče prema zapadu su Ravne. Pojedinih kuća ima kraj Stavnje, zatim na Čergama i u Kutlovu Dolu iznad sela u istočnom pravcu.

U selu ima više izvora, i sva su sela podignuta u blizini tih izvora. Kod dva važnija izvora su i raskršća seoskih puteva: kod Stubline na Carinama i kod Česme među Baščom i Sovrlama. Na Ravnama je vrelo Lužac, a na Selištu je Stublina koja otiče kao potok Blaca.

Zemlje i šume.

Njive su po prostranim terasama, po odsecima između njih i u polju pored Bosne. Zovu se: Sovrle, Biljeg, Duga Njiva, Skladovi, Podovi, Vaganj, Potkrajnica, Lužac, Selište, Sedra, Velika Njiva, Luka, Vojine, Vino, Građa, Latica, Do, Dolić, Pik, Carine, Čerge, Kutlov Do. Za vreme i posle rata iskrčene su gotovo sasvim i strane Križ, Hrasnica i Dumanlija, koje su ranije bile ispaša. Prave ispaše sada selo nema, osim nešto malo na Piku i u Kotlovu Dolu, te se stoka napasa po okrajcima njiva. Šume više nema nikakve, ali je nekada veći deo površine ovog naselja bio pod šumom. Po okrajcima njiva ima u ogradi sačuvano poneko šumsko drvo, a ima živih starijih ljudi koji pamte te šume.

Tako je pre 60 god. na Ravnama usečena građa za han Stavnju u Podlugovima. Sada dobavljaju drvo za građu ogrev iz okoline Vareša.

Tip sela.

Pojedina sela daleko su 100–500 m., a kuće u njima 20 —50 koraka. U Sovrlama je šest kuća Bajića i Milanovića, na Brdu takođe 6 Vreta i Đokića, na Carinama 7 Bećirovića, Pereidija i Bajića, na Ravnama 6 Marića, Stjepanovića i Krajšumovića, u Bašči 1 Ostojića, u Aginoj Bašči 1 Marića, na Selištu 7 Avdibegovića, Alića i Ćortume, i 1 Studa na Čergama i 1 Jeftića u Kutlovu Dolu; na Stavnji je 1 kuća Milanovića.

Postanak sela.

Nema nikakvog predanja ni o postanku sela ni njegovog neobičnog imena. Selo je staro što svedoči pominjato potonulo srednjevekovno groblje u Podlugovima. Prvi put se Sovrle pominju u sidžilu sarajevskog mule 1565/66 god. kao „baština“ Timur-hana. Zna se samo, kako su postali neki nazivi mesta. Na Čergama su nekada bile ciganske čerge, i otuda to ime. Mesto Bašča se zove po tom što je tu sada vrlo lep šljivik “bašča”, a ranije se to mesto zvalo Žabari, jer je bilo barovito i imalo mnoga žaba. Pik je prozvan po dečijoj igri. Na Spasovo Brdo iznosi se svake godine “spasovnica” o Spasovu Danu, pa se po tom zove Spasovo Brdo. U nazivu Kutlov Do biće sačuvana uspomena na nekog ranijeg stanovnika, ali se o njemu ne zna ništa.

Poreklo stanovništva.

Danas su u Sovrlima u većini pravoslavni, ali izgleda da je ranije bilo više muslimana. Zna se za neke ranije stanovnike Sovrla. Pravoslavni Prtvari su odselili u Sarajevo. Pre 30 godina iselili su Kalasi u susedna sela. Kučkovići su iselili u Mlakovo i na Vlaškovo. Izumrli su Delipare. Od muslimana neki Mešan Bećirović je odselio u Malu Aziju. U Aziju je pre 20 godina odselio Daut Šukur, koji je s bratom Alijom bio došao iz Baljaka u Hercegovini. Alići, potomci Alijini, prešli su u Mrakovo. Bajzamovići su odselili pre 20 godina u Vrbovik. Suljagići su otišli uz okupaciju u Mrakovo. Pre nekih 50 godina Grizovići su otišli u Misoču i tamo su izumrli.

Pravoslavni:

-Bakića (3) cy starinom ili od Bakovice ili od Peći. Odatle su krenuli pod Durmitor. Zatim su neko vreme bili u Trebinju, pa su preko Gacka krenuli y Nevesinje i najposle su došli na Čemerno u visočkom srezu. Bili su vrlo bogati. Sa Čemerna su dolazili radi ispaše u Sovrle u rano proleće a vraćali bi se dockan u jesen. Prilikom neke kuge pre 200 (P) god. jedni se stalno nastanili u Sovrlama. Pri seobama, pričaju, stari su im uvek nosili po malo zemlje iz staroga zavičaja i uvek tražili da se nasele na istoj vrsti zemlje. Slave Nikoljdan.

-Perendije (2) su starinom od Plevalja. Doselili su pre 150 godina. Slave „A’ćim i Anu”.

-Bajića (5) su starinom iz Banjana u Hercegovini. Doselio im je praded i naselio se najpre u Odžaku, odakle su se njegovi potomci raselili po okolnim selima. U Sovrle su došli pre 80 godina. Služe Jovanjdan i prislužuju Savindan.

-Ostojići (1) Ostoja Ostojić doselio je pre 100 god. u Moštre, a odavde je prešao u Odžak. Iz Odžaka sinovi mu se rasele u Sovrle i Potkraj. U Sovrle su došli pro 63 god._ Slave Aranđelovdan.

-Marići (4) su starinom iz Pecke u srezu Mrkonjićgradskom. Slave Jovanjdan a prislužuju Sv. Savu.

-Vrete (3) su starinom Ostojići iz Hercegovine. Došli su u Sovrle pre 50 godina, a pre toga seljakali su mnogo po drugim selima. Slave Aranđelovdan.

-Krajšumovića (2) su starinom Taokići iz Krajine. U Sovrlima su od pre 80 godina. Slave Nikoljdan.

-Studići (1) su starinom iz Hercegovine. Slave Nikoljdan.

-Milanovići (3) čije je prezime iskrivljeno od Milinovići, starinom su od Petrovca u Krajini, a u Sovrle su došli pre 50 godina. Zovu ih još i Ararinama, jer im je jedan od predaka stalno nosio arar. Slave Pantelijevdan. Imaju roda u Rodovlji.

-Ćortume (1) su u Sovrlima od pre 80 god., a starinom su iz Hercegovine. Opširnije u opisu Visokog. Slave Nikoljdan.

-Stjepanovići (2) su doselili pre 80 god. iz Krajine. Slave Jovanjdan a prislužuju Savindan.

-Jevtića (1) su doslili pre 12 god. iz Podlugova, a starinom su iz Banjana. Opširnije u opisu Odžaka.

Muslimani:

-Avdibegovići (4) su doselili pre 50 god. s. Nabožipa, a starinom su iz Sarajeva. Opširnije u opisu Kadarića.

-Bećirovići (2) su doselili iz Podlugova.

-Alići (1) su doselili pre 30 godina c Budoželja i rod su s Alićima u Podgori.

Groblja.

Muslimani se kopaju u groblju u Podlugovima osim Avdibegovića; oni se kopaju u Popovićima. Od pravoslavnih Vrete se sahranjuju na Ilijašu, Ostojići u Odžaku, a svi ostali u Podlugovima.

IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Visočka nahija“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.