Порекло презимена, село Мраково (Илијаш)

Порекло становништва села Мраково – општина Илијаш. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан

Положај села.

Насеље је у главном у котлиници потока Гнионице; ту ·су села по странама Ступу и Сикери на десној, и Халугама, Повиоцима и Билетачи на левој обали Гнионице. Нека су села изван ове котлинице, горњим оквиром поља поред Босне.

Средину насеља чини Мраково у ужем смислу речи; село је по страни на левој обали Гнионице а недалеко од самог потока. По странама изнад Мракова су села Анишће и Повиоци.

Идући уз поток долази се у Халуге, циганско село, па у Ждовине крај врела Канћела. На десној обали Гнионице је на брежуљку село Ступ, затим Гнионица изнад места где поток излази у поље. На коси Карашици је у страни село Карашици. Између Карашице и Гнионице је Љесковина, такође у страни испод поља. У самом пољу око врела Бановца је село Бановац. Напослетку, село Дубље је у истом низу али на левој страни Гнионице и већ близу жељезничке станице Подлугови.

Воде, земе и шуме.

Село обилује изворском водом. Најјача су врела Канћело у врху насеља, на северу, и група врела Бановац у пољу поред Босне. Канђело је врло јако и отиче као поток Гнионица. За то врело верује се да је подземна отока језера на Сливну, и о том постоји ова прича: „Орали једном тежаци покрај језера. Одједном се волови заобадају и заједно с вологонцем оду у Језеро и утопе се. После неког времена изиђе на Канђело рука вологончева с тељигом. Онда су сипали у језеро просо, и оно је излазило на Канћело“. На Бановцу је велики број јаких врела једно крај другог; вода им је врло бистра и студена. Вода из свих тих врела скупља се у један поток и после неколико десетина метара салива се у Босну.

Осим бунара код Драгутиновића кућа и неколико безначајних извора поред Гнионице, у Мракову су још врела Бачаница, Буковик и Марина.

Некада је готово цело Мраково било под шумом, а сада је шуме врло мало. Њиве су већином у равни поред Гнионице и у пољу поред Босне, али их има доста и по странама. Зову се: Бијело Поље, Разори Пик, Вратуша, Гладно Поље, Пандурица, Брдо, Њивица, Крчевина, Гујињак, Стара Кланица, Завршће, Марина, Луг, Баре, Цигануша, Бешииа Њива, Коџајковина, Плазавица, Рековача и Гај. Шуме има мало и то су остаци некадашње велике шуме. Халуге су пространа површина на североистоку села под ситном шумом, „Халуготи“. Затим шуме има по странама Роваома, Карашици, око Гнионице и на Дубљу. У страни изнад Бановца је млад Алића Гај. Халуге служе и као сеоска испаша; осим тога стоку напасају око Гнионнце, на Вратуши и по острвима у Босни.

Тип села.

Као што је насеље издељено на више мањих села, тако су и у тим селима куће раштркане с изузетком муслиманских кућа у Мракову, Ждовинама и на Бановцу, које су на окупу. Иначе су куће на растојањима од 100—300 M. У Мракову су 11 кућа, на Гнионици 2, на Дубљу 3, на Бановцу 9, на Ступу 6, у Ждовинама 12, на Повиоцима 4, на Анишћу 2, на Карашннци 2, на Љесковини 2 и у Халугама 9 циганских колиба.

Имена насеља.

Сељани веле да је село добило име по том, што је овде некада била велика шума и у њој вазда мрачно. На Дубљу је била велика шума па је од ње остало име. Различита су предања о постанку имена Бановац. Други веле да је на том месту неки бан таборовао и правду кројио. Близу жељезничког моста има једна узвишица Од глине, за коју веле да је на њој био шатор тога бана. Карашница је прозвана по њеном некадашњем власнику Кари Дервишевићу. На Пику су се деца играла, и место се прозвало по „пику” из игре. Гујињак се прозвао по множини гуја, Гладио Поље по неродности, Стара кланица по некој старој и већ обореиој кланици, а на Цигануши су раније биле циганске колибе. На месту Анишћу био је раније Хан.

Старине.

Мраково је старо насеље. На Дубљу су на брежуљку неколико „грчких гробова”, обраслих у шумицу. „Мраморови“ су испретурани. Било их је више, па су многи употребљени при градњи илијашке цркве, а тежаци су их разбијали и носили и за своје потребе. На Бановцу има пет муслиманских гробова са старинским нишанима. Док једни веле да су то утопљенички гробови, други веле да су то гробови јунака, од којих је један носио у рукама своју одсечену главу и онде закопан где је пао. Причали су ми још да је неки сељак био нашао комад панцирске кошуље, али се то изгубило. У једној пећини близу села нађене су две гвоздене сулице.

За турске владе ишао је кроз ово село пут из Сарајева у Вареш, помињат и у опису Влашкова н Мисоче. Пут улази у насеље преко седла Повиоца, иде покрај Халуга и средином Ждовииа па у Подгору. Калдрма од речних облутака сачувана је местимице добро, нарочито онде где се с тим путем подудара и садашњи сеоски пут. Саобраћај је морао бити врло жив на том путу, јер су били ханови на Анишћу и у Ждовинама (Салкановића Хан). После окупације тај је пут изгубио значај. Пољем поред Босне, куда је и у турско доба водио пут, проведени су друм и жељезница, и сада насеље напредује нарочито на тој страни.

Мраково се помиње рано и у писаним споменицима. У сиџилу сарајевског муле за год. 1565/66 помиње се Мраково односно спахија у Мракову: Мустафа син Газанфер Алајбега. Тада су Поповићи били део насеља Мракова (в. опис Подгоре). Год. 1810. височки кадија венчао је Максима сина Ристе Мирића из Мракова с једном девојком из Поткраја. Осим тих Мирића о којима у Мракову не знају ништа, сазнао сам и за ове родове који су раније живели у Мракову па су изумрли или се иселили. Пре 30 година изумрла је породица Михајла Бјелице, који је у Мраково дошао из Подлугова.

Маричићи, који су били доселили из Балибеговића, одселили су у Сарајево. Изумрли су Тоте, који су били дошли од Семизовца. Славили су Марковдан. Затим су изумрли Вук Збиљчић, Пртвари и Пољчићи , а од муслимана Суљагићи, који су били дошли из Соврла, и Салко Ерцеговац. Данас у селу живе муслимани и православни.

Порекло становништва.

Муслимани:

-Чутуре (3) се сматрају старинцима.

-Салкановићи или Ћосићи (8) су давно дошли из Подгоре или Жупе, а иначе су стариицн.

-Алићи (4) су старином Шукури из Бањана. Били су се најпре населили у Соврлима. Одатле једни прећу у Мраково, а други одселе у Турску.

-Хајдин (1) je доселио пре неколико година из Арнаутовића и стално се настанио. Опширније о пореклу у онису Арнаутовића.

-Имамовић (1), родом из Јелена, населио се после светског рата.

Православни:

-Крављача ( 1) су старином Јокановићи из Пиве, одакле су иселили због крви. У Мраково су дошли пре 105 година из Пресјенице. Славе Ђурђев-дан.

-Кучковићи (1) су старином из Крајине, а у Мраково су доселили из Соврла пре 45 година. Има их и на Влашкову. Славе Ђурђев-дан.

-Савића (4) су старином из Бањана у Херцеговини. Доселио им је прадед. Одржавају још везе са рођацима у Бањанима. Славе Јовањдан и прислужују Малу Госпојину.

-Павловићи (2) су старином из Црне Горе. Били су најпре у Каменици, па у Љубнћнма и Мракову. Опширније o пореклу у опису Поткраја.

-Јовићи (1), по иегдашњем аги прозвани и Узуни, старином су из „Крајине“ из гламочког среза. Славе Ђурђиц.

-Бајић (1) је доселио из Соврла, а старином је из Бањана. Опширније у опису Соврла,

-Михаиловића (1) су доселили пре 40 година из Поповића. Старином су од Попића (и. опис Балибеговића) али се већ жене међу собом. Зову их и Перендијама, јер им се прабаба била преудала за неког Перендију у Сопрле и довела му собом сина Михаила, чији су се потомци прозвали Михаиловићима. Славе Јовањдан.

-Ђокић (1) је доселио пре 60 година из Соврла, а старином је од Пећи или Ђаковице. Опширније у опису Соврла.

-Бодирога (4) су старином Пejoвићи из Бањана. Дед им је био у најму код ујака Бодироге у Горанима, па су и они прозвани Бодирогама. Опширније o пореклу у опису Влахиња. Славе Јовањдан а прислужују Аранђеловдан.

-Дамњановићи (1) су боравили у Забрђу и у Малешићима. Има их и у Сарајевском Пољу, а сви су до пре 80 година били у Црнотини. Славе Св. Луку.

-Hиколићи (1) су доселили пре окупације из Њетовика у планини. Рол су с Петровићима на Влашкову и Николићима на Гори. Славе Никољдан.

-Цуце (2), а зову их и Бјелицама, јер су били у реду с неким Видаком Бјелицом. Доселили су из Херцеговине, а по имену се види да су из Црне Горе. Славе Никољдан.

-Тимотићи (2) су старином Поповићи од Невесиња. Били су раније у Трнову, где још имају рођака. Славе Ђурђев–дан.

-Мањићи (4) и Драгутиновићи (4) су старином из Бањана. Опширније у опису Оџака.

-Копривице (1) су старином из Херцеговине а уМраково су дошли с Веле (Опширније у опису Велез). Славе Никољдан и прислужују Никољице.

–Мандић (1) је старином из Бос. Петровца у Крајини. Сада више живи у Високом, где је директор банке. Слави Јовањдан.

-Панићи (1) су старином од Кључа у Крајини. Довео им претка дед Драгутиновића да му чувају овце. Славе Врачев–дан.

-Мацан (1) је прешао из Кадарића 1925. год.

-Хаџић (1) је прешао из Кадарића 1924. год.

-Филиповић (1) жељезничар у пензији, населио се 1927. Старином из Херцеговине. Слави Аранђеловдан.

Цигани:

-Омеровићи (2), Бегановићи (З), Панђи/ш (1), Хасановићи (1) и Суљићи (2). Сабрали су се у Мракову из Соврла, Мракова и других села. Овде им је бивша аустриска управа дала земљу, да их привикне на сталан живот, али без успеха. Земљу су већином испродавали, и одали се свом старом послу: просјачењу и коцкању, а неки послужују у Подлуговима,

Гробља.

Православни се сахрањују у гробљима на Илијашу и у Подлуговима. Од муслимана Алићи и досељеници копају се у Подлуговима, а Чутуре и Ћосићи имају своја гробља. И цигани имају своје засебно гробље.

ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан