Poreklo stanovništva sela Mrakovo – opština Ilijaš. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Visočka nahija“. Pripremio saradnik Porekla Milodan
Položaj sela.
Naselje je u glavnom u kotlinici potoka Gnionice; tu ·su sela po stranama Stupu i Sikeri na desnoj, i Halugama, Poviocima i Biletači na levoj obali Gnionice. Neka su sela izvan ove kotlinice, gornjim okvirom polja pored Bosne.
Sredinu naselja čini Mrakovo u užem smislu reči; selo je po strani na levoj obali Gnionice a nedaleko od samog potoka. Po stranama iznad Mrakova su sela Anišće i Povioci.
Idući uz potok dolazi se u Haluge, cigansko selo, pa u Ždovine kraj vrela Kanćela. Na desnoj obali Gnionice je na brežuljku selo Stup, zatim Gnionica iznad mesta gde potok izlazi u polje. Na kosi Karašici je u strani selo Karašici. Između Karašice i Gnionice je Ljeskovina, takođe u strani ispod polja. U samom polju oko vrela Banovca je selo Banovac. Naposletku, selo Dublje je u istom nizu ali na levoj strani Gnionice i već blizu željezničke stanice Podlugovi.
Vode, zeme i šume.
Selo obiluje izvorskom vodom. Najjača su vrela Kanćelo u vrhu naselja, na severu, i grupa vrela Banovac u polju pored Bosne. Kanđelo je vrlo jako i otiče kao potok Gnionica. Za to vrelo veruje se da je podzemna otoka jezera na Slivnu, i o tom postoji ova priča: „Orali jednom težaci pokraj jezera. Odjednom se volovi zaobadaju i zajedno s vologoncem odu u Jezero i utope se. Posle nekog vremena iziđe na Kanđelo ruka vologončeva s teljigom. Onda su sipali u jezero proso, i ono je izlazilo na Kanćelo“. Na Banovcu je veliki broj jakih vrela jedno kraj drugog; voda im je vrlo bistra i studena. Voda iz svih tih vrela skuplja se u jedan potok i posle nekoliko desetina metara saliva se u Bosnu.
Osim bunara kod Dragutinovića kuća i nekoliko beznačajnih izvora pored Gnionice, u Mrakovu su još vrela Bačanica, Bukovik i Marina.
Nekada je gotovo celo Mrakovo bilo pod šumom, a sada je šume vrlo malo. Njive su većinom u ravni pored Gnionice i u polju pored Bosne, ali ih ima dosta i po stranama. Zovu se: Bijelo Polje, Razori Pik, Vratuša, Gladno Polje, Pandurica, Brdo, Njivica, Krčevina, Gujinjak, Stara Klanica, Završće, Marina, Lug, Bare, Ciganuša, Bešiia Njiva, Kodžajkovina, Plazavica, Rekovača i Gaj. Šume ima malo i to su ostaci nekadašnje velike šume. Haluge su prostrana površina na severoistoku sela pod sitnom šumom, „Halugoti“. Zatim šume ima po stranama Rovaoma, Karašici, oko Gnionice i na Dublju. U strani iznad Banovca je mlad Alića Gaj. Haluge služe i kao seoska ispaša; osim toga stoku napasaju oko Gnionnce, na Vratuši i po ostrvima u Bosni.
Tip sela.
Kao što je naselje izdeljeno na više manjih sela, tako su i u tim selima kuće raštrkane s izuzetkom muslimanskih kuća u Mrakovu, Ždovinama i na Banovcu, koje su na okupu. Inače su kuće na rastojanjima od 100—300 M. U Mrakovu su 11 kuća, na Gnionici 2, na Dublju 3, na Banovcu 9, na Stupu 6, u Ždovinama 12, na Poviocima 4, na Anišću 2, na Karašnnci 2, na Ljeskovini 2 i u Halugama 9 ciganskih koliba.
Imena naselja.
Seljani vele da je selo dobilo ime po tom, što je ovde nekada bila velika šuma i u njoj vazda mračno. Na Dublju je bila velika šuma pa je od nje ostalo ime. Različita su predanja o postanku imena Banovac. Drugi vele da je na tom mestu neki ban taborovao i pravdu krojio. Blizu željezničkog mosta ima jedna uzvišica Od gline, za koju vele da je na njoj bio šator toga bana. Karašnica je prozvana po njenom nekadašnjem vlasniku Kari Derviševiću. Na Piku su se deca igrala, i mesto se prozvalo po „piku” iz igre. Gujinjak se prozvao po množini guja, Gladio Polje po nerodnosti, Stara klanica po nekoj staroj i već oboreioj klanici, a na Ciganuši su ranije bile ciganske kolibe. Na mestu Anišću bio je ranije Han.
Starine.
Mrakovo je staro naselje. Na Dublju su na brežuljku nekoliko „grčkih grobova”, obraslih u šumicu. „Mramorovi“ su ispreturani. Bilo ih je više, pa su mnogi upotrebljeni pri gradnji ilijaške crkve, a težaci su ih razbijali i nosili i za svoje potrebe. Na Banovcu ima pet muslimanskih grobova sa starinskim nišanima. Dok jedni vele da su to utopljenički grobovi, drugi vele da su to grobovi junaka, od kojih je jedan nosio u rukama svoju odsečenu glavu i onde zakopan gde je pao. Pričali su mi još da je neki seljak bio našao komad pancirske košulje, ali se to izgubilo. U jednoj pećini blizu sela nađene su dve gvozdene sulice.
Za turske vlade išao je kroz ovo selo put iz Sarajeva u Vareš, pominjat i u opisu Vlaškova n Misoče. Put ulazi u naselje preko sedla Povioca, ide pokraj Haluga i sredinom Ždoviia pa u Podgoru. Kaldrma od rečnih oblutaka sačuvana je mestimice dobro, naročito onde gde se s tim putem podudara i sadašnji seoski put. Saobraćaj je morao biti vrlo živ na tom putu, jer su bili hanovi na Anišću i u Ždovinama (Salkanovića Han). Posle okupacije taj je put izgubio značaj. Poljem pored Bosne, kuda je i u tursko doba vodio put, provedeni su drum i željeznica, i sada naselje napreduje naročito na toj strani.
Mrakovo se pominje rano i u pisanim spomenicima. U sidžilu sarajevskog mule za god. 1565/66 pominje se Mrakovo odnosno spahija u Mrakovu: Mustafa sin Gazanfer Alajbega. Tada su Popovići bili deo naselja Mrakova (v. opis Podgore). God. 1810. visočki kadija venčao je Maksima sina Riste Mirića iz Mrakova s jednom devojkom iz Potkraja. Osim tih Mirića o kojima u Mrakovu ne znaju ništa, saznao sam i za ove rodove koji su ranije živeli u Mrakovu pa su izumrli ili se iselili. Pre 30 godina izumrla je porodica Mihajla Bjelice, koji je u Mrakovo došao iz Podlugova.
Maričići, koji su bili doselili iz Balibegovića, odselili su u Sarajevo. Izumrli su Tote, koji su bili došli od Semizovca. Slavili su Markovdan. Zatim su izumrli Vuk Zbiljčić, Prtvari i Poljčići , a od muslimana Suljagići, koji su bili došli iz Sovrla, i Salko Ercegovac. Danas u selu žive muslimani i pravoslavni.
Poreklo stanovništva.
Muslimani:
-Čuture (3) se smatraju starincima.
-Salkanovići ili Ćosići (8) su davno došli iz Podgore ili Župe, a inače su stariicn.
-Alići (4) su starinom Šukuri iz Banjana. Bili su se najpre naselili u Sovrlima. Odatle jedni preću u Mrakovo, a drugi odsele u Tursku.
-Hajdin (1) je doselio pre nekoliko godina iz Arnautovića i stalno se nastanio. Opširnije o poreklu u onisu Arnautovića.
-Imamović (1), rodom iz Jelena, naselio se posle svetskog rata.
Pravoslavni:
-Kravljača ( 1) su starinom Jokanovići iz Pive, odakle su iselili zbog krvi. U Mrakovo su došli pre 105 godina iz Presjenice. Slave Đurđev-dan.
-Kučkovići (1) su starinom iz Krajine, a u Mrakovo su doselili iz Sovrla pre 45 godina. Ima ih i na Vlaškovu. Slave Đurđev-dan.
-Savića (4) su starinom iz Banjana u Hercegovini. Doselio im je praded. Održavaju još veze sa rođacima u Banjanima. Slave Jovanjdan i prislužuju Malu Gospojinu.
-Pavlovići (2) su starinom iz Crne Gore. Bili su najpre u Kamenici, pa u Ljubnćnma i Mrakovu. Opširnije o poreklu u opisu Potkraja.
-Jovići (1), po iegdašnjem agi prozvani i Uzuni, starinom su iz „Krajine“ iz glamočkog sreza. Slave Đurđic.
-Bajić (1) je doselio iz Sovrla, a starinom je iz Banjana. Opširnije u opisu Sovrla,
-Mihailovića (1) su doselili pre 40 godina iz Popovića. Starinom su od Popića (i. opis Balibegovića) ali se već žene među sobom. Zovu ih i Perendijama, jer im se prababa bila preudala za nekog Perendiju u Soprle i dovela mu sobom sina Mihaila, čiji su se potomci prozvali Mihailovićima. Slave Jovanjdan.
-Đokić (1) je doselio pre 60 godina iz Sovrla, a starinom je od Peći ili Đakovice. Opširnije u opisu Sovrla.
-Bodiroga (4) su starinom Pejovići iz Banjana. Ded im je bio u najmu kod ujaka Bodiroge u Goranima, pa su i oni prozvani Bodirogama. Opširnije o poreklu u opisu Vlahinja. Slave Jovanjdan a prislužuju Aranđelovdan.
-Damnjanovići (1) su boravili u Zabrđu i u Malešićima. Ima ih i u Sarajevskom Polju, a svi su do pre 80 godina bili u Crnotini. Slave Sv. Luku.
-Hikolići (1) su doselili pre okupacije iz Njetovika u planini. Rol su s Petrovićima na Vlaškovu i Nikolićima na Gori. Slave Nikoljdan.
-Cuce (2), a zovu ih i Bjelicama, jer su bili u redu s nekim Vidakom Bjelicom. Doselili su iz Hercegovine, a po imenu se vidi da su iz Crne Gore. Slave Nikoljdan.
-Timotići (2) su starinom Popovići od Nevesinja. Bili su ranije u Trnovu, gde još imaju rođaka. Slave Đurđev–dan.
-Manjići (4) i Dragutinovići (4) su starinom iz Banjana. Opširnije u opisu Odžaka.
-Koprivice (1) su starinom iz Hercegovine a uMrakovo su došli s Vele (Opširnije u opisu Velez). Slave Nikoljdan i prislužuju Nikoljice.
–Mandić (1) je starinom iz Bos. Petrovca u Krajini. Sada više živi u Visokom, gde je direktor banke. Slavi Jovanjdan.
-Panići (1) su starinom od Ključa u Krajini. Doveo im pretka ded Dragutinovića da mu čuvaju ovce. Slave Vračev–dan.
-Macan (1) je prešao iz Kadarića 1925. god.
-Hadžić (1) je prešao iz Kadarića 1924. god.
-Filipović (1) željezničar u penziji, naselio se 1927. Starinom iz Hercegovine. Slavi Aranđelovdan.
Cigani:
-Omerovići (2), Beganovići (Z), Panđi/š (1), Hasanovići (1) i Suljići (2). Sabrali su se u Mrakovu iz Sovrla, Mrakova i drugih sela. Ovde im je bivša austriska uprava dala zemlju, da ih privikne na stalan život, ali bez uspeha. Zemlju su većinom isprodavali, i odali se svom starom poslu: prosjačenju i kockanju, a neki poslužuju u Podlugovima,
Groblja.
Pravoslavni se sahranjuju u grobljima na Ilijašu i u Podlugovima. Od muslimana Alići i doseljenici kopaju se u Podlugovima, a Čuture i Ćosići imaju svoja groblja. I cigani imaju svoje zasebno groblje.
IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Visočka nahija“. Pripremio saradnik Porekla Milodan
Komentari (0)