Порекло презимена, село Лука (Илијаш)

Порекло становништва села Лука – општина Илијаш. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Ово насеље припада по управној подели сарајевском срезу, али оно лежи потпуно у писочком басену и у много је јачим везама са суседним височким селима него ли са сарајевским.

Насеље лежи у пољу на десној обали Босне а с обе стране реке Мисоче, десне Боснине притоке. Босна чини јужну границу према Биочи и западну према Кадарићима. Северна граница пресеца поље и косу Карашицу и избија на Мисочу.

Источна граница пење се од Мисоче, заобилази сеоце Хаџићи и страном испод Влашкова избија на Босну. Села су овога насеља већином по доњој ивици поља. Крај Босне су Негоња-Пегојна и Лука, са заједничким именом Горња Лука. Доња је Лука у пољу на десној страни Мисоче, а куће су по горњем оквиру поља. Између Горњ: и Доње Луке је Илијаш, c обе стране Мисоче, и то на месту где Мисоча избија сасвим у поље, а мало навише је село Млави. Откако је у Илијашу подигнута стругара предузећа Бутацони — Вентурини, Илијаш се развио у велико индустрнско насеље и постао средиштем целог насеља. И жељезничка станица је прозвана Илијаш.

Воде, земље и шуме.

У Горњој Луци употребљавају речну воду (из Босне) а на Илијашу и Доњој Луци су вештачки бунари, чесме и шмркови.

Цело је поље обрађено, у колико га нису притисле жељезничка станица и стругара. Један део поља раније се звао Романџић Поље. Цело се поље зове Лука, а поједине њиве: Букање, Будеље, Дуге Њиве, До, Пријека Њива, Мало Брдо. Јасике, Леднне, Трњнце, Горња Поља, Дојња Поља, Камењовача, Лугови, Лисица, Бостанлук, Кракаче, Латица, Загребница, Делима Њива, Гајице, Каменице, Подрумина. Сеоске су испаше по Карашици и по странама испод Влашкова: Раван, Метеризи, Сивац н Гребенац; најближа шума је Набожнћ, а некада је по пољу било шуме.

Тип села.

Поједина села су удаљена по 1/ 2—1 км. У муслиманским чопорима су куће збијене, а куће православних породица су растурене. У најгорњем су делу поља по једна кућа православних Лонца, Ознмкића, Челика и Ишкуљака. Ниже је група у којој су опет сами православни; то је Негоња-Негојна. Ту су 4 куће Ћебића, 2 Остојића. 1 Пајкића и 3 Мацана. У самој Луци су 2 куће Ћебића, 4 Мијића, 2 Дувњака н 3 Челика од православних а од муслимана: 1 Мешетовића, 3 Бркића, 4 Машића, 1 Суша, 2 Чеха, l Суљића, 3 Удовичића и 1 Гењца.

На горњем оквиру поља крај Мисоче су џамија и уз њу кафана, затим жељ. станица и онда стругара. Око стругаре образовано је веће нндустриско насеље, али у главном са несталннм становништвом. На десној су обали Мисоче православна црква и школа са неколико кућа које су се издужиле поред пута за Високо и око цркве: 1 Радића, 1 Јевтића, 1 Попнћа, 1 Јокнћа, 2 разних Максимовића на Илијашу и 1 Дервишевића и 3 Суша у Доњој Луци. У Млинима је у једном чопору 7 кућа Мешетовнћа.

Старине.

На Илијашу је налажено римских старина. У помињатом сиџилу помињу се 1565/66 год. села Лука и Млини; није сасвим поуздано, али је врло вероватно да се ти помени односе на ова насеља, јер у близини нема насеља са сличним или истим именима. У гробљу крај џамије има неколико по типу доста старих надгробних споменика. Горњим оквиром поља ишао је старински пут – калдрма, и на њиви Подрумини био је Хан.

Већина назива у овом насељу постала је по географским и биогеографскнм особинама: Лука, Бостанлук, Лисица, Латица и т. д. Раманџић-поље је несумњиво било прозвано по Романџићима; и сада у Илијашу живи слеп пензионер Аћим Романџић, који је можда од тог рода. У називу Делина Њива сачувана је успомена на неког Делију. Прича се да је страна Сивац добила име по томе, што је неки јунак, јашећи туда на коњу, подвикнвао му: „Ха, сивац.“ По предању, на Метеризима су били метеризи и ту се водила борба c хајдуцима, а то је било кад је још готово сво село било под шумом.

Осим предања, и називи Лугови, Гајице н Јасике доказују да је било много шуме. Данашње домаће становништво чине муслимани и православни. Изумрли су муслимани Кевчије.

Порекло становништва.

Муслимани:

-Мешетовићи, Бркићи, Суљићи и Машићи (16) су заједничког порекла, „Од једног пања“, и сматрају се старинцима.

-Суше (4) су такође старинци. Има их још у Мијешеви и у Високом.

-Дервишевићи (1) су се доселили са Влашкова пре 30 год., где их још има.

-Чехе (2) су старином из Фоче. Веле да су прозвани Чехама по реци Чехотини што тече кроз Фочу.

-Удовичићи (3) cy досељеници, али не знају одакле. Има их и на Влашкову.

-Гењац (1) је старином Зердо из Гина у Кралупима а иначе од Гењаца у Подвињу.

Православни:

-Недићи (6) су старином Пичете из Попова у Херцеговини, где су старинци. Доселио им прадед. Стари су им били ћебеџије, и по томе су прозвани Ћебама. Славе Св, Ђорђа.

-Мијићи (4) су старином из Херцеговине, а дед им је дошао у Луку из Малешића. Славе Св. Николу.

-Челици (4) и Остојићи (2) су заједничког порекла. Старином су из Херцеговине, а у Луку су прешли из Малешића. Старо им је презиме Рашевићи. Челици су прозвани тим именом по овоме. Неки њихов дед био с Мнјнћем у кнриџилуку, па га на путу нешто стално жуљало у опанку. Дуго је то трпео, и прозвали га челиком по томе, што је био „тврд ко’ челик“. Славе Цвети.

-Мацани (3) су доселили из Козарића; они су иначе старинци у овом крају, „Бошњаци“. В. опис Кадарића.

-Пајкићи су старином из Крајине. Има их још у Доњој Биочи и Рибарићима. Славе Јовањдан.

-Лонцо (1) је доселио с Небочаја у Загошћи, а старином је из Колашина. Слави Св. Ђорђа.

-Ишкуљак 1) Отац му је доселио из Ишкуља у планини. Род је са Ишкуљцима на Влашкову. Слави Св. Ђорђа.

–Дувњаци (2) су доселили пре 55 година. Старином су из Дувна и род с Дувњацима у Подлуговима и Јавору. Служе Никољдан.

-Јевтић (1) је дошао из Кадарића, а старином је из Бањана. В. опис Оџака.

-Максимовићи   (l) Отац им је доселио из Васојевића. Знао је нешто читати н писати и био је први учитељ у селу. Долазио им је стриц из Васојевића. Славе Св. Григорија Богослова.

-Максимовића други (l) Породица пок. попа Трифка Максимовића, ког су аустријски војници убили 1914. као таоца. Био је родом из Зеника, а старином из Херцеговине. Служе Ђурђевдан.

-Радић (1) је доселио из Балнбеговића пре ,14 година, а старином је из Бос. Крајине.

-Попић (1) су од Попића у Кадарићима.

-Јокићи (l) су из Лике. Отац им је био железничар, па се овде населио и умро. Славе Аранђеловдан.

-Озимкић (1) је прешао из Малешића пред светски рат. Старо му је презиме Милићевић, а даље порекло не зна. Служи Аврамијевдан.

Гробља.

Крај православне цркве је и гробље не само за православне из овога насеља већ и из многих суседних села. Најстарији датирани споменик је из 1850. год. на гробу Мире  Миаиловича; можда је тај Миро био од Михаиловића из Мракова. — Муслиманско је гробље код џамије.

ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.