Порекло становништва села Мисоча и Хаџићи – општина Илијаш. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Села овога насеља су распоређена око речице Мисоче до испод њенога изласка из дугачке клисуре. У управном погледу Мисочи спада и већ описано Влашково, али га народ сматра засебним насељем, па је засебно и описано. На северу су изнад насеља побрђе Халуге, клисура Мисоче и Набожић, који чини донекле источну границу; на истоку је још и Вијенац. Јужна граница иде од Вијенца страном брда Влашкова до реке Мисоче и прелази је, а онда настаје западна граница која се пење на косу Карашицу па на Повиоце и Халуге.
Села су с обе стране реке Мисоче по доловима и по странама. Долина је нешто проширена и сва обрађена. Поред реке води шумска жељезница из Илијаша за Округлицу. На десној обали Мисоче а на једној коси испод Халуга је село ~Горњи Мисоча. Западно од Горње Мисоче у доловима села Вулин и Милаков До и Баре, па Карашица, на истоименој коси, и под Карашицом Бабе. У равни на десној обали реке коси, и под Карашицом Бабе. У равни на десној обали реке је Поље. Доња Мисоча је на левој обали реке у врху пољу, али није једноставна него се дели на Мисочу, Матаругин Хан, Дворишће.
Воде, земље и шуме.
У селу има више извора по странама, и сви се сливају у Мисочу. Од врела изнад Доње Мисоче постаје поточић Руманета или Румената, лева притока Мисочина, и тече између Набожића и Вијенца.
Њиве су већином испод кућа и зову се: Хајдеровина, Задње Поље, Задња, Милаков До, Сивац. Баре, Карашница, Совина, Загајница, Милаковско Поље, Кула, Мисочко Поље, Росуље, Мисоча, Запода, Загубннца, Трстач, Погледине, Заврша, Камена, Вулин До, Широка Њива, Вртла, Каишце, Потоци, Мишковина, Мраковац, Поткуће, Букање, Бабе, Дворишће. Испаше су по странама око села. Ситне шуме има око реке и по окрајцима њива; права шума је по Наботкићу изнад села. Око 3 км. уз реку је мала лучица Романи ту је један млин. Изнад овога места је у Набожићу крчевина Пале с једном не насељеном кућом.
Тип села, старине и комуникације.
У Горњој и Доњој Мисочи су само муслиманске куће и у тим су селима куће доста збијене. У осталим су селима куће врло раштркане и у њима живе већином православни.
Прича се да је у овом селу била католичка црква и да су се и село и река прозвали по _ниси. Управо, Мисочом се у најужем смислу речи зове једно место у Доњој Мисочи, где је сада кућа Билала. Близу тог места је Дворишће; јеџти веле да је ту било шеталиште, парк, а други веле да су ту били дворови неког владара. Кад су дошли Турци, исекли су, по предању, католике што су живели y Мисочи, и по пољу уопште а што нису хтели примити ислам; сачували су се само они по брдима.
Занимљиво је у том погледу предање Илића, које је изнето у опису насеља Копошића. Насеље се помиње доста рано и у писаним изворима, те је то најбољи доказ о његовој старости. Наиме, у сиџилу сарајевског муле помиње се 1565/66. год. спахија мисочки Тур Алибег и баштина Јелић(?).
.У турско време кроз село је пролазио калдрмисани пут Сарајево–Вареш. Причају да по Набожићу има трагова од кућа, старих путева и бунарева. У називу Милаков До сачувана је успомена на неког ранијег становника о ком се не зна ништа, а Вулин До је прозван по некој були. Поменути Илићи у Копошићима су једини бивши становници Мисоче за које сам могао сазнати. Данас у селу живе муслимани и православни, већином досељеници.
Порекло становништва.
Муслимани:
-Хасечићи (4 y Барама а 3 код Матаругина Хана) сматрају се старинцима. (В. и предање Илића у Копошићима).
-Матаруге (3 у Милакову Долу и 2 у Доњој Мисочи). Раније су се звали Полуге, а још раније Дивићи, и давнашњи су досељеници из Горе у сарајевском срезу.
-Каримани (4) су старинци и раније су се звали Злоће.
– Хилали (3) се сматрају старинцима.
-Дервишевићи (1) су од Дервишевића на Влашкову и пре 30 година доселили су на Карашницу. Предак им је дошао на Влашково с турском војском.
-Беговићи–Лукхоџе (3) су дошли из Сарајева пре окупације на мираз.
-Стомарњаци (1) су дошли из Херцеговине пре окупације.
-Билали (1) су старином од Улога у Херцеговини. И они су дошли пре окупације.
-Халиловићи (2) су старином из Херцеговине. Доселили су пре окупације.
-Пушина (1) је доселио из Херцеговине.
-Галић (1) је старином из Тузле.
-Муратовићи (4) су старином из Жупче.
–Каро-Мешетовић (1) је од Мешетовића из Луке.
-Алић (1) је доселио 1921. из Мракова, где његових још има.
-Бајтал (1) је доселио из Сврака у сарајевском срезу.
Православни:
-Лукићи (1) чине један род са Бодирогами у Мракову и Лакићима на Очевљу; старином су из Бањана. Били су и у Загорицама.
-Росуљаши (2) су старином Кокоги из Херцеговине. Неко су време били на Росуљама у Раковици (срез сарајевски), па су по томе прозвани Росуљашима. Славе Никољдан.
-Бујак (1) јe доселио из Крагупа, и старином је из Дувна. Опширније у опису Чифлука.
-Николићи (2) су старином из Новакове Долине у Херцеговини. Зову их Шејтанима. Славе Лучиндан. Опширније у опису Влашкова
-Драгићевићи (3) се зову и Леке. Доселили су пре 25 година. Пре тога су много сељакали. Има их и у Подгори. Славе Никољдан.
-Марковићи (1) је старином из Крајине. Слави Савине Вериге.
-Богдановићи–Ере (1) су старином од Невесиња у Херцеговини. Служе Св. Игњатија. Делом су старином из Опутне Рудине.
Гробља.
Муслиманско је гробље у пољу крај Мисоче и код џамије у Луци. Православни се копају код цркве на Илијашу.
Хаџићи
На незнатном простору између насеља Мисоче, Влашкова и Луке је сеоце Хаџићи, које је по административној подели саставни део насеља Кадарића на левој обали Босне. Хаџићи су на левој обали Мисоче, у страни испод Влашкова. С југа их ограничава друм што иде у Сарајево, а са севера један путељак што силази с Влашкова у Мисочу.
Воду доносе са Врела на дну дола Барице и с врела у врху тог дола. Њиве су им већином испод кућа, и неке припадају сељацима из Кадарића.
Све су куће:
-2 Машића,
-Суљагића и:
-1 Матаруга —на десној страни дола Барица и све у једном чопору. Сви су муслимани.
–Матаруге (1) су из Мисоче, где се сматрају старинцима.
–Мишићи (2) су из Луке где се сматрају старинцима.
–Суљагићи (1) су се раније звали Атлибеговићи. Кад је султан
Фатих узимао Босну, кренула су их три брата „из Атласа из преко сињега мора“ (?). Отуда је био и Чекрклија, који се населио у Чекрчићима и чији је род изумро. Кад су се Атлибеговићи тукли на Засавици, оида их је погинуло седам браће и прадед Суљагића натоварио је седам товара блага као принос од тимара тих што су погинули.
-Атлибеговићи су се били најпре населилиу Соврлима. Данас их има уЖупчи и на Влашкову, а ови што су на Хаџићима били су раније у Подгори.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)