Poreklo prezimena, sela Misoča i Hadžići (Ilijaš)

Poreklo stanovništva sela Misoča i Hadžići – opština Ilijaš. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Visočka nahija“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Sela ovoga naselja su raspoređena oko rečice Misoče do ispod njenoga izlaska iz dugačke klisure. U upravnom pogledu Misoči spada i već opisano Vlaškovo, ali ga narod smatra zasebnim naseljem, pa je zasebno i opisano. Na severu su iznad naselja pobrđe Haluge, klisura Misoče i Nabožić, koji čini donekle istočnu granicu; na istoku je još i Vijenac. Južna granica ide od Vijenca stranom brda Vlaškova do reke Misoče i prelazi je, a onda nastaje zapadna granica koja se penje na kosu Karašicu pa na Povioce i Haluge.

Sela su s obe strane reke Misoče po dolovima i po stranama. Dolina je nešto proširena i sva obrađena. Pored reke vodi šumska željeznica iz Ilijaša za Okruglicu. Na desnoj obali Misoče a na jednoj kosi ispod Haluga je selo ~Gornji Misoča. Zapadno od Gornje Misoče u dolovima sela Vulin i Milakov Do i Bare, pa Karašica, na istoimenoj kosi, i pod Karašicom Babe. U ravni na desnoj obali reke kosi, i pod Karašicom Babe. U ravni na desnoj obali reke je Polje. Donja Misoča je na levoj obali reke u vrhu polju, ali nije jednostavna nego se deli na Misoču, Matarugin Han, Dvorišće.

Vode, zemlje i šume.

U selu ima više izvora po stranama, i svi se slivaju u Misoču. Od vrela iznad Donje Misoče postaje potočić Rumaneta ili Rumenata, leva pritoka Misočina, i teče između Nabožića i Vijenca.

Njive su većinom ispod kuća i zovu se: Hajderovina, Zadnje Polje, Zadnja, Milakov Do, Sivac. Bare, Karašnica, Sovina, Zagajnica, Milakovsko Polje, Kula, Misočko Polje, Rosulje, Misoča, Zapoda, Zagubnnca, Trstač, Pogledine, Završa, Kamena, Vulin Do, Široka Njiva, Vrtla, Kaišce, Potoci, Miškovina, Mrakovac, Potkuće, Bukanje, Babe, Dvorišće. Ispaše su po stranama oko sela. Sitne šume ima oko reke i po okrajcima njiva; prava šuma je po Nabotkiću iznad sela. Oko 3 km. uz reku je mala lučica Romani tu je jedan mlin. Iznad ovoga mesta je u Nabožiću krčevina Pale s jednom ne naseljenom kućom.

Tip sela, starine i komunikacije.

U Gornjoj i Donjoj Misoči su samo muslimanske kuće i u tim su selima kuće dosta zbijene. U ostalim su selima kuće vrlo raštrkane i u njima žive većinom pravoslavni.

Priča se da je u ovom selu bila katolička crkva i da su se i selo i reka prozvali po _nisi. Upravo, Misočom se u najužem smislu reči zove jedno mesto u Donjoj Misoči, gde je sada kuća Bilala. Blizu tog mesta je Dvorišće; jedžti vele da je tu bilo šetalište, park, a drugi vele da su tu bili dvorovi nekog vladara. Kad su došli Turci, isekli su, po predanju, katolike što su živeli y Misoči, i po polju uopšte a što nisu hteli primiti islam; sačuvali su se samo oni po brdima.

Zanimljivo je u tom pogledu predanje Ilića, koje je izneto u opisu naselja Kopošića. Naselje se pominje dosta rano i u pisanim izvorima, te je to najbolji dokaz o njegovoj starosti. Naime, u sidžilu sarajevskog mule pominje se 1565/66. god. spahija misočki Tur Alibeg i baština Jelić(?).

.U tursko vreme kroz selo je prolazio kaldrmisani put Sarajevo–Vareš. Pričaju da po Nabožiću ima tragova od kuća, starih puteva i bunareva. U nazivu Milakov Do sačuvana je uspomena na nekog ranijeg stanovnika o kom se ne zna ništa, a Vulin Do je prozvan po nekoj buli. Pomenuti Ilići u Kopošićima su jedini bivši stanovnici Misoče za koje sam mogao saznati. Danas u selu žive muslimani i pravoslavni, većinom doseljenici.

Poreklo stanovništva.

Muslimani:

-Hasečići (4 y Barama a 3 kod Matarugina Hana) smatraju se starincima. (V. i predanje Ilića u Kopošićima).

-Mataruge (3 u Milakovu Dolu i 2 u Donjoj Misoči). Ranije su se zvali Poluge, a još ranije Divići, i davnašnji su doseljenici iz Gore u sarajevskom srezu.

-Karimani (4) su starinci i ranije su se zvali Zloće.

– Hilali (3) se smatraju starincima.

-Derviševići (1) su od Derviševića na Vlaškovu i pre 30 godina doselili su na Karašnicu. Predak im je došao na Vlaškovo s turskom vojskom.

-Begovići–Lukhodže (3) su došli iz Sarajeva pre okupacije na miraz.

-Stomarnjaci (1) su došli iz Hercegovine pre okupacije.

-Bilali (1) su starinom od Uloga u Hercegovini. I oni su došli pre okupacije.

-Halilovići (2) su starinom iz Hercegovine. Doselili su pre okupacije.

-Pušina (1) je doselio iz Hercegovine.

-Galić (1) je starinom iz Tuzle.

-Muratovići (4) su starinom iz Župče.

–Karo-Mešetović (1) je od Mešetovića iz Luke.

-Alić (1) je doselio 1921. iz Mrakova, gde njegovih još ima.

-Bajtal (1) je doselio iz Svraka u sarajevskom srezu.

Pravoslavni:

-Lukići (1) čine jedan rod sa Bodirogami u Mrakovu i Lakićima na Očevlju; starinom su iz Banjana. Bili su i u Zagoricama.

-Rosuljaši (2) su starinom Kokogi iz Hercegovine. Neko su vreme bili na Rosuljama u Rakovici (srez sarajevski), pa su po tome prozvani Rosuljašima. Slave Nikoljdan.

-Bujak (1) je doselio iz Kragupa, i starinom je iz Duvna. Opširnije u opisu Čifluka.

-Nikolići (2) su starinom iz Novakove Doline u Hercegovini. Zovu ih Šejtanima. Slave Lučindan. Opširnije u opisu Vlaškova

-Dragićevići (3) se zovu i Leke. Doselili su pre 25 godina. Pre toga su mnogo seljakali. Ima ih i u Podgori. Slave Nikoljdan.

-Markovići (1) je starinom iz Krajine. Slavi Savine Verige.

-Bogdanovići–Ere (1) su starinom od Nevesinja u Hercegovini. Služe Sv. Ignjatija. Delom su starinom iz Oputne Rudine.

Groblja.

Muslimansko je groblje u polju kraj Misoče i kod džamije u Luci. Pravoslavni se kopaju kod crkve na Ilijašu.

Hadžići

Na neznatnom prostoru između naselja Misoče, Vlaškova i Luke je seoce Hadžići, koje je po administrativnoj podeli sastavni deo naselja Kadarića na levoj obali Bosne. Hadžići su na levoj obali Misoče, u strani ispod Vlaškova. S juga ih ograničava drum što ide u Sarajevo, a sa severa jedan puteljak što silazi s Vlaškova u Misoču.

Vodu donose sa Vrela na dnu dola Barice i s vrela u vrhu tog dola. Njive su im većinom ispod kuća, i neke pripadaju seljacima iz Kadarića.

Sve su kuće:

-2 Mašića,

-Suljagića i:

-1 Mataruga —na desnoj strani dola Barica i sve u jednom čoporu. Svi su muslimani.

–Mataruge (1) su iz Misoče, gde se smatraju starincima.

–Mišići (2) su iz Luke gde se smatraju starincima.

–Suljagići (1) su se ranije zvali Atlibegovići. Kad je sultan

Fatih uzimao Bosnu, krenula su ih tri brata „iz Atlasa iz preko sinjega mora“ (?). Otuda je bio i Čekrklija, koji se naselio u Čekrčićima i čiji je rod izumro. Kad su se Atlibegovići tukli na Zasavici, oida ih je poginulo sedam braće i praded Suljagića natovario je sedam tovara blaga kao prinos od timara tih što su poginuli.

-Atlibegovići su se bili najpre naseliliu Sovrlima. Danas ih ima uŽupči i na Vlaškovu, a ovi što su na Hadžićima bili su ranije u Podgori.

IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Visočka nahija“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.