Poreklo prezimena, selo Luka (Ilijaš)

Poreklo stanovništva sela Luka – opština Ilijaš. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Visočka nahija“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Ovo naselje pripada po upravnoj podeli sarajevskom srezu, ali ono leži potpuno u pisočkom basenu i u mnogo je jačim vezama sa susednim visočkim selima nego li sa sarajevskim.

Naselje leži u polju na desnoj obali Bosne a s obe strane reke Misoče, desne Bosnine pritoke. Bosna čini južnu granicu prema Bioči i zapadnu prema Kadarićima. Severna granica preseca polje i kosu Karašicu i izbija na Misoču.

Istočna granica penje se od Misoče, zaobilazi seoce Hadžići i stranom ispod Vlaškova izbija na Bosnu. Sela su ovoga naselja većinom po donjoj ivici polja. Kraj Bosne su Negonja-Pegojna i Luka, sa zajedničkim imenom Gornja Luka. Donja je Luka u polju na desnoj strani Misoče, a kuće su po gornjem okviru polja. Između Gornj: i Donje Luke je Ilijaš, c obe strane Misoče, i to na mestu gde Misoča izbija sasvim u polje, a malo naviše je selo Mlavi. Otkako je u Ilijašu podignuta strugara preduzeća Butaconi — Venturini, Ilijaš se razvio u veliko industrnsko naselje i postao središtem celog naselja. I željeznička stanica je prozvana Ilijaš.

Vode, zemlje i šume.

U Gornjoj Luci upotrebljavaju rečnu vodu (iz Bosne) a na Ilijašu i Donjoj Luci su veštački bunari, česme i šmrkovi.

Celo je polje obrađeno, u koliko ga nisu pritisle željeznička stanica i strugara. Jedan deo polja ranije se zvao Romandžić Polje. Celo se polje zove Luka, a pojedine njive: Bukanje, Budelje, Duge Njive, Do, Prijeka Njiva, Malo Brdo. Jasike, Lednne, Trnjnce, Gornja Polja, Dojnja Polja, Kamenjovača, Lugovi, Lisica, Bostanluk, Krakače, Latica, Zagrebnica, Delima Njiva, Gajice, Kamenice, Podrumina. Seoske su ispaše po Karašici i po stranama ispod Vlaškova: Ravan, Meterizi, Sivac n Grebenac; najbliža šuma je Nabožnć, a nekada je po polju bilo šume.

Tip sela.

Pojedina sela su udaljena po 1/ 2—1 km. U muslimanskim čoporima su kuće zbijene, a kuće pravoslavnih porodica su rasturene. U najgornjem su delu polja po jedna kuća pravoslavnih Lonca, Oznmkića, Čelika i Iškuljaka. Niže je grupa u kojoj su opet sami pravoslavni; to je Negonja-Negojna. Tu su 4 kuće Ćebića, 2 Ostojića. 1 Pajkića i 3 Macana. U samoj Luci su 2 kuće Ćebića, 4 Mijića, 2 Duvnjaka n 3 Čelika od pravoslavnih a od muslimana: 1 Mešetovića, 3 Brkića, 4 Mašića, 1 Suša, 2 Čeha, l Suljića, 3 Udovičića i 1 Genjca.

Na gornjem okviru polja kraj Misoče su džamija i uz nju kafana, zatim želj. stanica i onda strugara. Oko strugare obrazovano je veće nndustrisko naselje, ali u glavnom sa nestalnnm stanovništvom. Na desnoj su obali Misoče pravoslavna crkva i škola sa nekoliko kuća koje su se izdužile pored puta za Visoko i oko crkve: 1 Radića, 1 Jevtića, 1 Popnća, 1 Joknća, 2 raznih Maksimovića na Ilijašu i 1 Derviševića i 3 Suša u Donjoj Luci. U Mlinima je u jednom čoporu 7 kuća Mešetovnća.

Starine.

Na Ilijašu je nalaženo rimskih starina. U pominjatom sidžilu pominju se 1565/66 god. sela Luka i Mlini; nije sasvim pouzdano, ali je vrlo verovatno da se ti pomeni odnose na ova naselja, jer u blizini nema naselja sa sličnim ili istim imenima. U groblju kraj džamije ima nekoliko po tipu dosta starih nadgrobnih spomenika. Gornjim okvirom polja išao je starinski put – kaldrma, i na njivi Podrumini bio je Han.

Većina naziva u ovom naselju postala je po geografskim i biogeografsknm osobinama: Luka, Bostanluk, Lisica, Latica i t. d. Ramandžić-polje je nesumnjivo bilo prozvano po Romandžićima; i sada u Ilijašu živi slep penzioner Aćim Romandžić, koji je možda od tog roda. U nazivu Delina Njiva sačuvana je uspomena na nekog Deliju. Priča se da je strana Sivac dobila ime po tome, što je neki junak, jašeći tuda na konju, podviknvao mu: „Ha, sivac.“ Po predanju, na Meterizima su bili meterizi i tu se vodila borba c hajducima, a to je bilo kad je još gotovo svo selo bilo pod šumom.

Osim predanja, i nazivi Lugovi, Gajice n Jasike dokazuju da je bilo mnogo šume. Današnje domaće stanovništvo čine muslimani i pravoslavni. Izumrli su muslimani Kevčije.

Poreklo stanovništva.

Muslimani:

-Mešetovići,Brkići, Suljići i Mašići (16) su zajedničkog porekla, „Od jednog panja“, i smatraju se starincima.

-Suše (4) su takođe starinci. Ima ih još u Miješevi i u Visokom.

-Derviševići (1) su se doselili sa Vlaškova pre 30 god., gde ih još ima.

-Čehe (2) su starinom iz Foče. Vele da su prozvani Čehama po reci Čehotini što teče kroz Foču.

-Udovičići (3) cy doseljenici, ali ne znaju odakle. Ima ih i na Vlaškovu.

-Genjac (1) je starinom Zerdo iz Gina u Kralupima a inače od Genjaca u Podvinju.

Pravoslavni:

-Nedići (6) su starinom Pičete iz Popova u Hercegovini, gde su starinci. Doselio im praded. Stari su im bili ćebedžije, i po tome su prozvani Ćebama. Slave Sv, Đorđa.

-Mijići (4) su starinom iz Hercegovine, a ded im je došao u Luku iz Malešića. Slave Sv. Nikolu.

-Čelici (4) i Ostojići (2) su zajedničkog porekla. Starinom su iz Hercegovine, a u Luku su prešli iz Malešića. Staro im je prezime Raševići. Čelici su prozvani tim imenom po ovome. Neki njihov ded bio s Mnjnćem u knridžiluku, pa ga na putu nešto stalno žuljalo u opanku. Dugo je to trpeo, i prozvali ga čelikom po tome, što je bio „tvrd ko’ čelik“. Slave Cveti.

-Macani (3) su doselili iz Kozarića; oni su inače starinci u ovom kraju, „Bošnjaci“. V. opis Kadarića.

-Pajkići su starinom iz Krajine. Ima ih još u Donjoj Bioči i Ribarićima. Slave Jovanjdan.

-Lonco (1) je doselio s Nebočaja u Zagošći, a starinom je iz Kolašina. Slavi Sv. Đorđa.

-Iškuljak 1) Otac mu je doselio iz Iškulja u planini. Rod je sa Iškuljcima na Vlaškovu. Slavi Sv. Đorđa.

–Duvnjaci (2) su doselili pre 55 godina. Starinom su iz Duvna i rod s Duvnjacima u Podlugovima i Javoru. Služe Nikoljdan.

-Jevtić (1) je došao iz Kadarića, a starinom je iz Banjana. V. opis Odžaka.

-Maksimovići   (l) Otac im je doselio iz Vasojevića. Znao je nešto čitati n pisati i bio je prvi učitelj u selu. Dolazio im je stric iz Vasojevića. Slave Sv. Grigorija Bogoslova.

-Maksimovića drugi (l) Porodica pok. popa Trifka Maksimovića, kog su austrijski vojnici ubili 1914. kao taoca. Bio je rodom iz Zenika, a starinom iz Hercegovine. Služe Đurđevdan.

-Radić (1) je doselio iz Balnbegovića pre ,14 godina, a starinom je iz Bos. Krajine.

-Popić (1) su od Popića u Kadarićima.

-Jokići (l) su iz Like. Otac im je bio železničar, pa se ovde naselio i umro. Slave Aranđelovdan.

-Ozimkić (1) je prešao iz Malešića pred svetski rat. Staro mu je prezime Milićević, a dalje poreklo ne zna. Služi Avramijevdan.

Groblja.

Kraj pravoslavne crkve je i groblje ne samo za pravoslavne iz ovoga naselja već i iz mnogih susednih sela. Najstariji datirani spomenik je iz 1850. god. na grobu Mire  Miailoviča; možda je taj Miro bio od Mihailovića iz Mrakova. — Muslimansko je groblje kod džamije.

IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Visočka nahija“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.