Порекло становништва насеља Доњи Оџак, општина Соколац. Према књизи Миленка С. Филиповића “Гласинац”, антропогеографско-етнолошка расправа, САНУ, Београд, 1951. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља.
Села Доњег Оџака су на различитим положајима око потока Трубаве: у доловима на терасама и на странама. Села се зову: Крније, Доњи Оџак, Пласташи, Јеле, Јавор, Баљачков До и Мандра.
Воде.
Села имају доста воде. Главна су врела и бунари: Кајмак, Чесмобаша, Бријест, Пољак, Шабаново Врело и врело у пећини Мегари.
Земље и шуме.
Зирати се зову: Овлагије, Teрезије, Баљачк0в До, Ковач-Поток, Свилан, Главица, Мегара, Почањак, Дуге Њиве, Алуге, Љутова. Испаша је по брдима око села: Крнијевац, Јеле, Стругоник, Мала Шума.
Тип насеља.
Насеље је разбијеног типа. У свему има 1 муслиманско и 36 православних (са 40 кућа) слемена. Гробље је у Доловима.
Старине у селу.
У Пласташима и у Крнијама је по један старински бунар. На Јелама има и сада мраморја. Можда су c тог гробља однети мраморови од којих је начињен мост преко потока у Доњем Оџаку. Прича се да су у Ковач–Потоку и на Циганском Брду били вигњеви.
У Доњем Оџаку су некада боравили Шахинпашићи. Била су y селу два муслиманска беговска гробља. У трећем муслиманском гробљу сахрањивани су беговске слуге, чији су станови били на Љутој Страни. Слуге су били већином Арбанаси. Доњи Оџак (а исто тако и Горњи, који је у саставу Педиша) прозван је по оџацима Шахинпашића, а Пласташи по брду које је у облику пласта: некада су се ту бегови клизали на малим санкама („лигурама“).
Порекло становништва.
-Томићи (Јовањдан) у Крнијама (3 к.) и на Јелама (3 к.) су старином из Дробњака, Дошао им је лед или прадед у првој половини 19 века. Има их још у Балтићима и на Подроманијп. У Дробњаку има снажан рол Томића који знају да имају својих рођака на Гласинцу, али ти дробњачки Томићи славе Ђурђевдан и прислужују Никољдан. Ако су од тих Томића, онда су гласиначки Томићи из неког узрока променили славу.
-Тамбурићи (3 к., Арханђеловдан) су били ходалице, које су из Кладањског среза дошле на Кнежину, а одатле у Доњи Оџак, и то најпре на Љуту Страну, па на Јеле. Старином су из Пиве, одакле је кренуо дед.
-Ећимовићи (5 слемена са 6 кућа, Арханђеловдан) су старином Јунчевићи из Херцеговине.
-Јанковићи и Батинићи (1 слеме са 2 куће): ошцирније y опису Балтића.
-Обреновићи (4 слемена са 5 кућа, Ђурђевдан) у Кркијаиа су старином од Чајнича, одакле је дошао Јеремија Обреновић, у време „око поште“.
-Врбарци (4 к.). Довео их je зет им Максим Јефтић, од ког нема мушког потомства. Опширније y опису Примчића.
-Мачари (2 слемена са 3 куће): опширније у опису Озерковића.
-Витомири (1 к.) су се населили на крчевини на Јавору, после окупације. Опширније у опису Сокоца.
-Цицмили (4 к.): опширније у опису Брајаковића.
Мycлимани:
-Врабац (1 к.) се је населио 1916, из Кнежине. Стари су му били спахије и звали су се Дервишевићи. Из тог рода је био и чувени хајдук у овом крају Мемиш Врабац.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића “Гласинац”, антропогеографско-етнолошка расправа, САНУ, Београд, 1951. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)