Порекло презимена, село Боровац (Соколац)

Порекло становништва насеља Боровац, општина Соколац. Према књизи Миленка С. Филиповића “Гласинац”, антропогеографско-етнолошка расправа, САНУ, Београд, 1951. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља.

Боровац је мало насеље високо у страни брда Боровца и љуте Стране. Боровац се продужава, према истоку, у и су Кик -Љута Страна – Циганско Брдо (Клачине), чији већи део припада Доњем Оџаку. За Клачинама је, према североистоку, Алексина Долина. Упоредо с брдом и косом Боровнем је брдо Крнијевац. Међу та два брда су дугачки Долови, који настају од продоле Заиља на граници према Власеничком срезу и пружају се све до Доњег Оџака.

Воде, земље и шуме.

Село има доста воде. У Боровцу су зирати: Долови, Пишталина, Јавор, Крнијевац. Њиве су испод кућа, а над кућама крш и испаша Кик.

Тип села.

Село има свега 8 кућа, раштрканих. Гробље је у Доловима. На Грацу изнад села је градина. Село је— било „хајдучљиво“. Прича се да је неки хајдук c Кика (неки веле да је то био Бајо Пивљанин) убио Ћутахију, који је био на Боровцу, а чија је лоза сада y Ракитници. Гроб му је y Доловима. На Љутој Страни било је муслимана, све до 1918. Паследњи су били Суљо Борозан и Ибро Дрињац, који су пребегли у Мељине (Сарајевски срез), бојећи се освете, јер су у првом светском рату били аустријски „шуцкори“. На Боровцу су и пре садашњих Боровчана били неки други Боровчани, који су пребегли у Жунове (Власенички срез).

Порекло сстановништва.

-Боровчани (6 к., Лучиндан) су старином Жижићи из Роваца, а у Босну су дошли из Дробњака. Пошто им је отац Илија погинуо у Никшићу од Турака, двоје деце избегну из Дробњака, Јово и Бошко се поделе на Боровцу, и један пређу у Брајаковиће. Род Жиле-ићи у Ускоцима зна да су из Дубоког у Ровинама (а даљом старином да су .с Чева или из Васојевића), али они славе Арханђеловдан.

-Бекрићи или Мићановићи (2 K., Никољдан) су дошли из Ракоие Ноге y Мулалуку, мало пре окупације. Старином су Шпањићи.

ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића “Гласинац”, антропогеографско-етнолошка расправа, САНУ, Београд, 1951. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.