Порекло становништва насеља Педише, општина Соколац. Према књизи Миленка С. Филиповића “Гласинац”, антропогеографско-етнолошка расправа, САНУ, Београд, 1951. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља.
Села овога насеља су на различитим положајима, а површину насеља чини поглавито површ на којој су неколике мање продоле и долови („пољије“), опкољени брдима, која се зову: Бујеч, Велики Стругоник, Кршеља, Јеле, Крнијевац, Сумљен, Гредице и Дебело Брдо. Међу Јелама и Крнијевцем је „пољија“ Јавор, а највећи су долови: Вучи До (који иде све до Подроманије), Рупни До, Долови, Растрижени До, продола Бегова Ограда (између Педишког Брда и Сумљена). Са запада је поменута површ заграђена „гредом“ (отсеком) на којој су села: Јасике, Брдо, Керловац, а под гредом су села Под Јасепом и Педише. Ниже тих села су Pauch и Баре, према југу, а према истоку Горњи Оџак у равни изнад отсека Мегаре.
Воде.
Иако на више места има извора, ипак је село оскудно водом. Главне су воде: Петњик, Сопот, Бунар, Бавор (чатрња), Керловац и два Кајнака у Горњем Оџаку. Бунар и Керловац су старински бунари под плочама. Зирати у Педишама се зову: Пријека Њива, Подосоје, Гредина, Педише, Побрдаље, Ракочи, Педишко Брдо, Баре, Јавор, Тушњевице, Долови, Кршеља, Ракита, Бара, Подјеле, Садике. Шуме око села су последњих година великим делом сасечене.
Тип села.
Куће појединих родова су на окупу, али је насеље као целина разбијеног типа. Има 18 муслиманских слемена (са 19 кућа) и 17 православних, свега 35. Муслимани имају два гробља, оба поред села, а православно гробље је y Барама, међу Сумљеном и Дебелим Брдом.
Старине у селу, име села и остали подаци.
Међу Кршељима и Јелама је средњевековно гробље, али стоји само још један стећак. Год. 1914—1915 вођене су око Педиша борбе, и још се познају многи ровови. — Педише су, прича се, добиле име по муслиманима Педишама или Педишићима, који су се ту били први населили. Били су нека на велика задруга: у кући је било четрнаест преља и петнаеста мотаља! Кућа им је била под Јасеном. Прича се да су били старинци и да су признавали да су им преци били православни. Али, куга их је поморила, и од њих је остало само једно дете, које је отхранио Шахбеговић. Били су у селу и муслимани Керле, који су сада у Мулалуку, а успомена на њих је очувана у именима Керловца и Керлина Бунара. У Горњем Оџаку су биле четири куће Шахинпашића.
Порекло становништва.
Муслимани :
-Букве (4 к.) су можда од рода Педиша (по женској крви). Старииом су из неке Ускурдије (?). Били су спахије и као такви населили су многе православне родове.
-Вражалице (5 к.) су старином Бегзадићи, а Вражалицама се зову по некој баби која је била из села Вражалица (у Рогатичком срезу). Били су спахије и имали су спахилук у Осату.
-Леле (6 слемена са 7 кућа) су биле баше и старином су из Смедерева, одакле су дошли кад су из Србије истерани Турци. Било их је једном седам браће, па су се раселили, те их има и по Посавини, а ови у Педишама дошли су с Миловице–Пустосела, пре окупације. Раније су били и у Мрвићима.
-Чолић (1 к.) је дошао, пре двадесет година, из Ковања мећу Вражалице, на женовину. Били су спахије и пореклом из Азије. У Рогатици су се изродили и били су први који су изишли на села.
-Бектић (1 к.) је дошао са Сокоца, 1929, а на Соколац је био дошао, 1926, из Сарајева. И он је дошао међу Вражалице, на женовину.
-Муратовић (1 к.), родом од Травника, населио се је 1929, оженивши се од Лела.
Православни:
-Рођелци, Рођељци или Родијељци (4 к., Арханђеловдан) су с Родијеља у Дрини. али старином из Херцеговине, одакле су избегли због крви. Дошао им је прадед. Раније су се звали Ковачевићи, а по оцу их зову и Благојевићима.
-Делићи (2 к.) су старином из Пиве. У Педише им је дошао дед c Милетина (у Сарајевском срезу), пре него што је „разбијена пошта“. Има их по Соколовићима и по Сарајевском Пољу. По деду их зову и Павловићима. Славе Ђурђевдан и прислужују Арханђелондан; Делићи у Брајаковићима и у Милетинама раде обрнуто. Лацкани, старином Делићи, у Сарајевском Пољу знају да су даљом старином из Херцеговине.
-Војиновићи (4 к., Никољдан) су дошли из Маравића (Прачаиска општина), пре окупације. У Мараонћима их има и сада као Ристовића.
-Стакићи (1 к., Ђурђевдан). Отац им је био родом из Оштрика испод Бабина (Власенички срез), а y Педише је дошао као пасторак пок. Јозе. Витомира y Бујечу.
-Орашани (1 к.): опширније у опису Сајица. Због сиронаштва, они у Педишама славе само Арханђеловдаи.
-Зембићи или Дубочани (8 к., Лучиндан) су ходали по најму и најпосле се населили у Педишама. Не знају ништа o свом правом пореклу.
-Терзића или Лазовићи (1 к.). Опширније . У опису Сајица.
-Перићи (1 к., Томиндан), звани н Качарићима, јер од давнина праве каце. Старииом су из неких Бара у „Црној Гори”.
У Педише је дошао отац Милија, баш уочи окупације, с Кнежине. Има их и по Малом Пољу и Гучеву, где их зову Јаретинама.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића “Гласинац”, антропогеографско-етнолошка расправа, САНУ, Београд, 1951. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)