Poreklo stanovništva naselja Pediše, opština Sokolac. Prema knjizi Milenka S. Filipovića “Glasinac”, antropogeografsko-etnološka rasprava, SANU, Beograd, 1951. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj naselja.
Sela ovoga naselja su na različitim položajima, a površinu naselja čini poglavito površ na kojoj su nekolike manje prodole i dolovi („poljije“), opkoljeni brdima, koja se zovu: Buječ, Veliki Strugonik, Kršelja, Jele, Krnijevac, Sumljen, Gredice i Debelo Brdo. Među Jelama i Krnijevcem je „poljija“ Javor, a najveći su dolovi: Vuči Do (koji ide sve do Podromanije), Rupni Do, Dolovi, Rastriženi Do, prodola Begova Ograda (između Pediškog Brda i Sumljena). Sa zapada je pomenuta površ zagrađena „gredom“ (otsekom) na kojoj su sela: Jasike, Brdo, Kerlovac, a pod gredom su sela Pod Jasepom i Pediše. Niže tih sela su Pauch i Bare, prema jugu, a prema istoku Gornji Odžak u ravni iznad otseka Megare.
Vode.
Iako na više mesta ima izvora, ipak je selo oskudno vodom. Glavne su vode: Petnjik, Sopot, Bunar, Bavor (čatrnja), Kerlovac i dva Kajnaka u Gornjem Odžaku. Bunar i Kerlovac su starinski bunari pod pločama. Zirati u Pedišama se zovu: Prijeka Njiva, Podosoje, Gredina, Pediše, Pobrdalje, Rakoči, Pediško Brdo, Bare, Javor, Tušnjevice, Dolovi, Kršelja, Rakita, Bara, Podjele, Sadike. Šume oko sela su poslednjih godina velikim delom sasečene.
Tip sela.
Kuće pojedinih rodova su na okupu, ali je naselje kao celina razbijenog tipa. Ima 18 muslimanskih slemena (sa 19 kuća) i 17 pravoslavnih, svega 35. Muslimani imaju dva groblja, oba pored sela, a pravoslavno groblje je y Barama, među Sumljenom i Debelim Brdom.
Starine u selu, ime sela i ostali podaci.
Među Kršeljima i Jelama je srednjevekovno groblje, ali stoji samo još jedan stećak. God. 1914—1915 vođene su oko Pediša borbe, i još se poznaju mnogi rovovi. — Pediše su, priča se, dobile ime po muslimanima Pedišama ili Pedišićima, koji su se tu bili prvi naselili. Bili su neka na velika zadruga: u kući je bilo četrnaest prelja i petnaesta motalja! Kuća im je bila pod Jasenom. Priča se da su bili starinci i da su priznavali da su im preci bili pravoslavni. Ali, kuga ih je pomorila, i od njih je ostalo samo jedno dete, koje je othranio Šahbegović. Bili su u selu i muslimani Kerle, koji su sada u Mulaluku, a uspomena na njih je očuvana u imenima Kerlovca i Kerlina Bunara. U Gornjem Odžaku su bile četiri kuće Šahinpašića.
Poreklo stanovništva.
Muslimani :
-Bukve (4 k.) su možda od roda Pediša (po ženskoj krvi). Stariiom su iz neke Uskurdije (?). Bili su spahije i kao takvi naselili su mnoge pravoslavne rodove.
-Vražalice (5 k.) su starinom Begzadići, a Vražalicama se zovu po nekoj babi koja je bila iz sela Vražalica (u Rogatičkom srezu). Bili su spahije i imali su spahiluk u Osatu.
-Lele (6 slemena sa 7 kuća) su bile baše i starinom su iz Smedereva, odakle su došli kad su iz Srbije isterani Turci. Bilo ih je jednom sedam braće, pa su se raselili, te ih ima i po Posavini, a ovi u Pedišama došli su s Milovice–Pustosela, pre okupacije. Ranije su bili i u Mrvićima.
-Čolić (1 k.) je došao, pre dvadeset godina, iz Kovanja meću Vražalice, na ženovinu. Bili su spahije i poreklom iz Azije. U Rogatici su se izrodili i bili su prvi koji su izišli na sela.
-Bektić (1 k.) je došao sa Sokoca, 1929, a na Sokolac je bio došao, 1926, iz Sarajeva. I on je došao među Vražalice, na ženovinu.
-Muratović (1 k.), rodom od Travnika, naselio se je 1929, oženivši se od Lela.
Pravoslavni:
-Rođelci, Rođeljci ili Rodijeljci (4 k., Arhanđelovdan) su s Rodijelja u Drini. ali starinom iz Hercegovine, odakle su izbegli zbog krvi. Došao im je praded. Ranije su se zvali Kovačevići, a po ocu ih zovu i Blagojevićima.
-Delići (2 k.) su starinom iz Pive. U Pediše im je došao ded c Miletina (u Sarajevskom srezu), pre nego što je „razbijena pošta“. Ima ih po Sokolovićima i po Sarajevskom Polju. Po dedu ih zovu i Pavlovićima. Slave Đurđevdan i prislužuju Arhanđelondan; Delići u Brajakovićima i u Miletinama rade obrnuto. Lackani, starinom Delići, u Sarajevskom Polju znaju da su daljom starinom iz Hercegovine.
-Vojinovići (4 k., Nikoljdan) su došli iz Maravića (Pračaiska opština), pre okupacije. U Maraonćima ih ima i sada kao Ristovića.
-Stakići (1 k., Đurđevdan). Otac im je bio rodom iz Oštrika ispod Babina (Vlasenički srez), a y Pediše je došao kao pastorak pok. Joze. Vitomira y Buječu.
-Orašani (1 k.): opširnije u opisu Sajica. Zbog sironaštva, oni u Pedišama slave samo Arhanđelovdai.
-Zembići ili Dubočani (8 k., Lučindan) su hodali po najmu i najposle se naselili u Pedišama. Ne znaju ništa o svom pravom poreklu.
-Terzića ili Lazovići (1 k.). Opširnije . U opisu Sajica.
-Perići (1 k., Tomindan), zvani n Kačarićima, jer od davnina prave kace. Stariiom su iz nekih Bara u „Crnoj Gori”.
U Pediše je došao otac Milija, baš uoči okupacije, s Knežine. Ima ih i po Malom Polju i Gučevu, gde ih zovu Jaretinama.
IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića “Glasinac”, antropogeografsko-etnološka rasprava, SANU, Beograd, 1951. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)