Порекло презимена, село Брејаковићи (Соколац)

Порекло становништва насеља Брејаковићи (по књизи Брајаковићи), општина Соколац. Према књизи Миленка С. Филиповића “Гласинац”, антропогеографско-етнолошка расправа, САНУ, Београд, 1951. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља.

Села – Градић, Трубава, Брајаковићи, Лазе и Борје – су по странама коса и брегова који чине оквир Поља или Ограда и уједно деле од Борја и Лубурић-Поља. Зграде се спуштају према југоистоку у Соколачко Поље. Појединачних кућа има и по странама: Паљевине, Клачине, Брда.

Воде, земље и шуме.

Брајаковићи веома оскудевају водом. Они с Борја ишли су на воду чак и на врело Биоштице. Зирати се зову: Расовача, Мујино Брдо, Џафербегов До, Крш, Брда, Пријека Њива, Кутлов До, Долашак, Дубока Долина, Вијаћке Долине, Мељача. Испаше су по брдима и странама око села: Кратељ, Шавник, Малуш, Рустенбегов До, Снијежница, Обрадова Страна и др.

Тип села и старине.

У селу Брајаковићима су куће разређене, а у осталим селима раштркане. Свега су у насељу 42 православна слемена (са 44 куће). Крај села Трубаве је гробље за сва села сем Лаза, које имају своје посебно гробље (заједничко и за један део Видрића).

По шумама има громила и зидина. У пољу под Ражаним Бријегом је Мраморје са два мрамора. И гробље на Лазама је на месту неког старинског гробља, али нема видних споменика. У Брајаковићима су два а на Лазама, крај гробља, један старински бунар. Брда Растовац и Расоваче су растављена Кириџиним Долом: ту су се одмарале кириџије, које су ишле из Сарајева у Посавину.

Имена двеју вртача у страни Паљевинама, поред других имена, чувају успомену на раније становнике: Жишков До и Гребеналов До. Иако има имена места изведених од муслиманских личних имена, данашње становништво не зна ништа о ранијим муслиманским становницима.

Порекло становништва.

Борје је насељено у новије време. Први се је населио ту:

-Периша Паунић.

-Билићи или Биљићи (8 к., Никољдан) су старином Церовићи из Тушине, одакле се је доселио Милић, дед Милоша Билића, старца од 95 година. Као Перовића има их и на Семечу (Рогатички срез).

-Цицмили (4 к., Ђурћевдан) су старином из Црквица у Пипи, одакле су се доселили пре више од стотину година, пре неке куге.

-Паунићи (4 к., Ђурђевдан) су старином Вукашиновићи из Васојевића. Дошли су им прадедови, пре куге. Паунићима су прозвани по некој баби, која се је сваког дана лепо облачила и дотеривала.

-Ећимовићи (З слемена са 4 куће): в. опис Доњег Оџака).

-Ерићи (4 к.), који се зову и Цвијићима, по мајци, старином су из Пине и можда су само огранак Цицмила, као и Максивићи у Сајицама. Неки од Ерића славе Ђурђевдан, а неки Јовањдан.

-Пржуљи (2 к., Јовањдан) су старином из Добротгоља у Загорју. Много су се сељакали.

-Боровчани (3 к.):. Опширније у опису Боровца.

-Субашићи (З слемена са 4 куће, Никољдан) су старином Ђурићи или Ђуровићи из Шавника.

-Врбарци (2 к.): отиирније у опису Примчића.

-Шуле или Шулићи (2 к., Никољдан) су давнашњи досељеници непознатог порекла. Бојовићи (1 к.): опширније у опису Видрића.

-Дупљани (1 к.): опширније у опису Видрића.

-Мачари (1 к.): опширније у опису Озерковића.

-Беатовићи (1 к.): опширније у опису Ттаварина.

-Зорановићи (1 к.): опширније у опису Казмерића.

-Делићи (1 к.): опширније у опису Педиша.

-Ђаковићи (1 к., Лучиндан) ненспитано.

ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића “Гласинац”, антропогеографско-етнолошка расправа, САНУ, Београд, 1951. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.