Порекло становништва насеља Кошутица, општина Соколац. Према књизи Миленка С. Филиповића “Гласинац”, антропогеографско-етнолошка расправа, САНУ, Београд, 1951. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља.
То је пространије насеље око широке сухе долине истог имена која долази од Прељубовића. Главни део села Кошутица је у благој страни испод косе Крижевца – Исаковине, а један део села је на левој страни поменутог дола.
Веће скупине кућа су још Турбе и Хан Кошутица, обе поред државног друма и ивицом Лубурић–Поља. Идући од хана, путем за Жљебове, су Леаве, насељене у новије време (и, по административној поделн, у саставу Маргетића). Појединачних кућа има по брду Вјетриику, на страни Завозима и на брду Скорлину.
Воде, емље и шуме.
До градње водовода, Кошутица је веома оскудевала водом. Око Кошутице су брда и косе: Копито, Скорлин, Котариште, Вабина, Завози, Кратељи, Расовача, Ченгића Брдо, Исаковина. По тим брдима је већином црна шума, и ту су и испаше. Њиве и сенокоси су по доловима, благим странама и пољу. Зову се: Гујина Вртача, Халков До, Долови, Њиве, Торови, Исаковина, Зидине, Тукови, Дернеци, Трнови, Подјезернице, Дуге Њиве, Језера, Подводе, Баре, Бујаков До, До Испод Худина.
Тип села, старине и име селу.
У Кошутици има 45 муслиманских и 16 православних слемена, свега 61 (са 72 куће). Православних кућа има код Хана Кошутице, на Леавама, на Завозима и у селу Кошутици, али одвоjeno од муслиманских кућа. Два су хана: Хан Кошутица и Хан Турбе.
Муслиманско гробље је y равни под селом. Кошутица носи име по бунарима Кошутицама. Ти су бунари далеко изнад села и са живом водом. Сем њих, по селу има још доста старннских бунара. На три су очуване и плоче. Крај Хана Кошутице а под новом чесмом је велика очувана средњевековна некропола Плоча. Мало ниже од те некрополе су Ступине, муслимански шехитлуци. По причању православних, ту су сахрањени Турци које је побио Старина Новак. Муслимани причају да су ти шехитлуци из доба султана Фатиха. У турбету је, по казивању мештана, сахрањен Азис ефендија од рода Акшамија из Poгатице, који је имао кућу у Старом Селу и умро пре више од сто година. По причању, муслиманске куће на Кошутици биле су увек на окупу, али их није било толико као сада. Биле су само по једна кућа Јунузовића–Хаџића, Рамића, Сарајчића и Демировића. Старински хан кошутички био је ниже садашњег, који је грађен 1908. У селу је било муслимана Борозана: 1875 пао је под стечај, y Сарајеву, Салко Борозан из Кошутице.
Порекло становништва.
Mуслимани.
-Јунузовићи (4 слемена са 7 кућа). Зову их и Хаџићима по двојици предака хаџија. Њихови су огранци и:
–Беговићи (5 њ), Хоџићи (8 к.), и Јунузовићи–Бибићи (З к.). Хаџићи се зову и Шахбегушићима, по мајци која је била из Шахбеговића. Не знају ништа о свом пореклу и сматрају се старинцима. Неки од њих су се иселили у Турску.
– Сарајчићи (2 к.) се зову тако по баби, која је била из Сарајева, а старије им је презиме Кадрићи.
-Рамићи (2 слемена са 3 куће) не знају ништа поуздано о пореклу и сматрају се старинцима, као и Сарајчићи. У кући Ахмеда Рамића бораве, од 1931, и сирочад његове сестре Дервишагићи из Калиманића (Соколовићска општина).
-Демировићи (9 слемена са 11 кућа) веле да су им преци дошли кад је „Босна фет чињена“.
-Хуремовићи (1 к.). Њихов предак Осман Хурем дошао је са Црног Врха код Вишеграда, одмах после куге, пре више од сто година, и оженио се од Рамића.
У једној кући Фазлића сада је домазет:
-Н. Карић (1 к.), из Врхлаза (Прачанска општина).
-Фазлићи (1 к.), су се населили под Скорлином после окупације из Прељубовића. Отац им је пре тога ходао по најму.
-Кавазовићи (7 слемена са 9 кућа) су старином из Лепенице, а имају рода и у Бос. Крајини, који су тамо отишли такође из Лепенице. Били су све по најму, док нису купили земљу код турбета y овом селу.
-Хусејиновићи (2? слемена са 3 куће): порекло неиспитано.
Православни.
-Крунићи (7 слемена са 9 кућа, Јовањдан) су некада били у Жеравицама код Олова, одакле су дошли у Кошутицу. Биле су им куће најпре у „турском’“ селу, па их муслимани истерали. Старином су из Пиве, одакле је кренуо прадед Мијат или неки даље предак.
-Андрићи (1 к.): опширније у опису Куле (Зековићи).
-Дрљићи (1 слеме са 2 куће) су дошли из Видрића, после окупације, на купљену земљу. Опширније у опису Видрића.
-Новосели (1 K., Арханђеловдан) су се населили пре тридесет година, а пре тога су били у Кнезкини, у Газнводама и у Кусачама.
-Васић (1 к., Ђурђевдан) се је населио 1908 у кану. Отац му је у млађе доба ходао по најму. Стога зна само толико да су из села Десана код Горажда, а даље порекло не зна.
-Солдари (1 к.), су изишли на Леаве, пре 25 година, из Сијерака, где их још има.
-Марковићи (1 к) су дошли из Поповића, 1922. Опширније у опису Маргетића.
-Маловић (1 к., Јовањдан) је дошао као шумски радник из Борије код Калиновика (Загорје), 1924, и призетио се у кућу Андрића. Ј1аловићи у Загорју знају да су пореклом из Црне Горе.
-Голубовић (1 к.), цестар, је од Голубовића на Подроманији.
-Бабићи (1 к., Никољдан) су дошли са Жљебова, 1932.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића “Гласинац”, антропогеографско-етнолошка расправа, САНУ, Београд, 1951. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)