Poreklo stanovništva naselja Košutica, opština Sokolac. Prema knjizi Milenka S. Filipovića “Glasinac”, antropogeografsko-etnološka rasprava, SANU, Beograd, 1951. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj naselja.
To je prostranije naselje oko široke suhe doline istog imena koja dolazi od Preljubovića. Glavni deo sela Košutica je u blagoj strani ispod kose Križevca – Isakovine, a jedan deo sela je na levoj strani pomenutog dola.
Veće skupine kuća su još Turbe i Han Košutica, obe pored državnog druma i ivicom Luburić–Polja. Idući od hana, putem za Žljebove, su Leave, naseljene u novije vreme (i, po administrativnoj podeln, u sastavu Margetića). Pojedinačnih kuća ima po brdu Vjetriiku, na strani Zavozima i na brdu Skorlinu.
Vode, emlje i šume.
Do gradnje vodovoda, Košutica je veoma oskudevala vodom. Oko Košutice su brda i kose: Kopito, Skorlin, Kotarište, Vabina, Zavozi, Kratelji, Rasovača, Čengića Brdo, Isakovina. Po tim brdima je većinom crna šuma, i tu su i ispaše. Njive i senokosi su po dolovima, blagim stranama i polju. Zovu se: Gujina Vrtača, Halkov Do, Dolovi, Njive, Torovi, Isakovina, Zidine, Tukovi, Derneci, Trnovi, Podjezernice, Duge Njive, Jezera, Podvode, Bare, Bujakov Do, Do Ispod Hudina.
Tip sela, starine i ime selu.
U Košutici ima 45 muslimanskih i 16 pravoslavnih slemena, svega 61 (sa 72 kuće). Pravoslavnih kuća ima kod Hana Košutice, na Leavama, na Zavozima i u selu Košutici, ali odvojeno od muslimanskih kuća. Dva su hana: Han Košutica i Han Turbe.
Muslimansko groblje je y ravni pod selom. Košutica nosi ime po bunarima Košuticama. Ti su bunari daleko iznad sela i sa živom vodom. Sem njih, po selu ima još dosta starnnskih bunara. Na tri su očuvane i ploče. Kraj Hana Košutice a pod novom česmom je velika očuvana srednjevekovna nekropola Ploča. Malo niže od te nekropole su Stupine, muslimanski šehitluci. Po pričanju pravoslavnih, tu su sahranjeni Turci koje je pobio Starina Novak. Muslimani pričaju da su ti šehitluci iz doba sultana Fatiha. U turbetu je, po kazivanju meštana, sahranjen Azis efendija od roda Akšamija iz Pogatice, koji je imao kuću u Starom Selu i umro pre više od sto godina. Po pričanju, muslimanske kuće na Košutici bile su uvek na okupu, ali ih nije bilo toliko kao sada. Bile su samo po jedna kuća Junuzovića–Hadžića, Ramića, Sarajčića i Demirovića. Starinski han košutički bio je niže sadašnjeg, koji je građen 1908. U selu je bilo muslimana Borozana: 1875 pao je pod stečaj, y Sarajevu, Salko Borozan iz Košutice.
Poreklo stanovništva.
Muslimani.
-Junuzovići (4 slemena sa 7 kuća). Zovu ih i Hadžićima po dvojici predaka hadžija. Njihovi su ogranci i:
–Begovići (5 nj), Hodžići (8 k.), i Junuzovići–Bibići (Z k.). Hadžići se zovu i Šahbegušićima, po majci koja je bila iz Šahbegovića. Ne znaju ništa o svom poreklu i smatraju se starincima. Neki od njih su se iselili u Tursku.
– Sarajčići (2 k.) se zovu tako po babi, koja je bila iz Sarajeva, a starije im je prezime Kadrići.
-Ramići (2 slemena sa 3 kuće) ne znaju ništa pouzdano o poreklu i smatraju se starincima, kao i Sarajčići. U kući Ahmeda Ramića borave, od 1931, i siročad njegove sestre Dervišagići iz Kalimanića (Sokolovićska opština).
-Demirovići (9 slemena sa 11 kuća) vele da su im preci došli kad je „Bosna fet činjena“.
-Huremovići (1 k.). Njihov predak Osman Hurem došao je sa Crnog Vrha kod Višegrada, odmah posle kuge, pre više od sto godina, i oženio se od Ramića.
U jednoj kući Fazlića sada je domazet:
-N. Karić (1 k.), iz Vrhlaza (Pračanska opština).
-Fazlići (1 k.), su se naselili pod Skorlinom posle okupacije iz Preljubovića. Otac im je pre toga hodao po najmu.
-Kavazovići (7 slemena sa 9 kuća) su starinom iz Lepenice, a imaju roda i u Bos. Krajini, koji su tamo otišli takođe iz Lepenice. Bili su sve po najmu, dok nisu kupili zemlju kod turbeta y ovom selu.
-Husejinovići (2? slemena sa 3 kuće): poreklo neispitano.
Pravoslavni.
-Krunići (7 slemena sa 9 kuća, Jovanjdan) su nekada bili u Žeravicama kod Olova, odakle su došli u Košuticu. Bile su im kuće najpre u „turskom’“ selu, pa ih muslimani isterali. Starinom su iz Pive, odakle je krenuo praded Mijat ili neki dalje predak.
-Andrići (1 k.): opširnije u opisu Kule (Zekovići).
-Drljići (1 sleme sa 2 kuće) su došli iz Vidrića, posle okupacije, na kupljenu zemlju. Opširnije u opisu Vidrića.
-Novoseli (1 K., Arhanđelovdan) su se naselili pre trideset godina, a pre toga su bili u Knezkini, u Gaznvodama i u Kusačama.
-Vasić (1 k., Đurđevdan) se je naselio 1908 u kanu. Otac mu je u mlađe doba hodao po najmu. Stoga zna samo toliko da su iz sela Desana kod Goražda, a dalje poreklo ne zna.
-Soldari (1 k.), su izišli na Leave, pre 25 godina, iz Sijeraka, gde ih još ima.
-Markovići (1 k) su došli iz Popovića, 1922. Opširnije u opisu Margetića.
-Malović (1 k., Jovanjdan) je došao kao šumski radnik iz Borije kod Kalinovika (Zagorje), 1924, i prizetio se u kuću Andrića. J1alovići u Zagorju znaju da su poreklom iz Crne Gore.
-Golubović (1 k.), cestar, je od Golubovića na Podromaniji.
-Babići (1 k., Nikoljdan) su došli sa Žljebova, 1932.
IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića “Glasinac”, antropogeografsko-etnološka rasprava, SANU, Beograd, 1951. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)