Порекло становништва села Островица (по књизи Острвица), општина Тутин – Рашки округ. Према књизи Милисава Л. Лутовца „Рожаје и Штавица – анропогеографска испитивања“ издање САНУ 1957. године, Одељење друштвених наука. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај села, земље и шуме.
Село је поглавито на присојној страни потока. Поједини крајеви у Острвици су: Рупе, Гаревине (њиве), Бојовића Лаа и Пренос (ливаде), Стајишта, Баре, Ливаде, Село, Орлујак, Ђеременовипте, Брљике (њиве и ливаде) Окутњице (њиве), Нарће (на десној страни потока), Честаре, Јасиче, Промукнице (шуме) и брдо Влахиња и Ћафа.
Воде.
Важније воде које служе за пиће и појило су: Велика Чесма у селу, Извор Глибеж у Рупама. У атару Острвице је и чувена Промукница која на махове тече и престаје. Воду овога интересантног врела сматрају за лековиту. Празноверни људи долазе из велике даљине да се умију или окупају. Сеоске воденице су на Видрсњаку близу Промукштце.
Порекло становништва.
Данашњи родови у Острвици су:
-Ђорђевићи (3 к.) (с. Ђурђевдан), иначе најстарији становници овога села. Кажу да су од „Бранковића“; слабо се множе; откако се зна стално су две–три куће. За њих се може рећи да су староседеоци.
-Рупљани (Јоксимовићи, Вучковићи, Срећковићи, Бојовићи, Милосављевићи) (17 к.) (славе св. Николу и Враче) кажу да су пореклом из Брда. Дошли у Горње Бишево код Рожаје два брата и синовац. Од њиховог су синовца Луке, који се „потурчио“, Муховићи у Бишеву, а два брата, пошто су пали на крв, преселили се у Рупе више Острвица, по чему су добили заједнички назив Рупљани. У доба Карађорђева рата побегли су од комита из Рупа где су имали своју земљу и настанили се у Острвици на агином имању. Кажу да им је стара слава Врачи, па су због крви узели Никољдан. Ипак су Враче задржали као преславу. Њихови одсељени рођаци су: Ђоковићи у Борчу (Гружа), Вучковићи у Осоју код Пазара, затим у Кознику (Рогозна), Слатини код Сопоћана (Милосављевића), у Косурићу код Ђурђевих Ступова и у околини Краљева.
-Џуџовићи (3 к.) и:
-Чолаковићи (1 к.) досељени су пре 60 година на Баћа и Драге. Населио их ага на имању које су Срби напустили.
ИЗВОР: Према књизи Милисава Л. Лутовца „Рожаје и Штавица – анропогеографска испитивања“ издање САНУ 1957. године, Одељење друштвених наука. Припремио сарадник Порекла Милодан.
4. јануар 2021. у 20:47
Tijana
Poštovani,
Da li mi možete reći gde se mogu opširnije informisati o poreklu Đorđevića? Prema priči starijih, porodicu su još zvali i “Belići”. Da li se zna odakle su došli i da li su možda pre naseljavanja ovih krajeva menjali slavu? Danas slave Svetog Đorđa.
Hvala najlepše
4. јануар 2021. у 21:08
Tijana
P. S. Ako neko ima bilo kakav podatak ili trag, bila bih veoma zahvalna. Moja adresa je [email protected]
15. новембар 2023. у 13:26
Dimitrije
Samo mala ispravka, nisu Srećkovići nego Sretkovići, živeli poviše “Izvora”. Došli iz Kuča početkom 19 veka.