Порекло презимена, село Островица (Тутин)

2. јануар 2021.

коментара: 3

Порекло становништва села Островица (по књизи Острвица), општина Тутин – Рашки округ. Према књизи Милисава Л. Лутовца „Рожаје и Штавица – анропогеографска испитивања“ издање САНУ 1957. године, Одељење друштвених наука. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села, земље и шуме.

Село је поглавито на присојној страни потока. Поједини крајеви у Острвици су: Рупе, Гаревине (њиве), Бојовића Лаа и Пренос (ливаде), Стајишта, Баре, Ливаде, Село, Орлујак, Ђеременовипте, Брљике (њиве и ливаде) Окутњице (њиве), Нарће (на десној страни потока), Честаре, Јасиче, Промукнице (шуме) и брдо Влахиња и Ћафа.

Воде.

Важније воде које служе за пиће и појило су: Велика Чесма у селу, Извор Глибеж у Рупама. У атару Острвице је и чувена Промукница која на махове тече и престаје. Воду овога интересантног врела сматрају за лековиту. Празноверни људи долазе из велике даљине да се умију или окупају. Сеоске воденице су на Видрсњаку близу Промукштце.

Порекло становништва.

Данашњи родови у Острвици су:

-Ђорђевићи (3 к.) (с. Ђурђевдан), иначе најстарији становници овога села. Кажу да су од „Бранковића“; слабо се множе; откако се зна стално су две–три куће. За њих се може рећи да су староседеоци.

-Рупљани (Јоксимовићи, Вучковићи, Срећковићи, Бојовићи, Милосављевићи) (17 к.) (славе св. Николу и Враче) кажу да су пореклом из Брда. Дошли у Горње Бишево код Рожаје два брата и синовац. Од њиховог су синовца Луке, који се „потурчио“, Муховићи у Бишеву, а два брата, пошто су пали на крв, преселили се у Рупе више Острвица, по чему су добили заједнички назив Рупљани. У доба Карађорђева рата побегли су од комита из Рупа где су имали своју земљу и настанили се у Острвици на агином имању. Кажу да им је стара слава Врачи, па су због крви узели Никољдан. Ипак су Враче задржали као преславу. Њихови одсељени рођаци су: Ђоковићи у Борчу (Гружа), Вучковићи у Осоју код Пазара, затим у Кознику (Рогозна), Слатини код Сопоћана (Милосављевића), у Косурићу код Ђурђевих Ступова и у околини Краљева.

-Џуџовићи (3 к.) и:

-Чолаковићи (1 к.) досељени су пре 60 година на Баћа и Драге. Населио их ага на имању које су Срби напустили.

ИЗВОР: Према књизи Милисава Л. Лутовца „Рожаје и Штавица – анропогеографска испитивања“ издање САНУ 1957. године, Одељење друштвених наука. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Tijana

    Poštovani,

    Da li mi možete reći gde se mogu opširnije informisati o poreklu Đorđevića? Prema priči starijih, porodicu su još zvali i “Belići”. Da li se zna odakle su došli i da li su možda pre naseljavanja ovih krajeva menjali slavu? Danas slave Svetog Đorđa.
    Hvala najlepše

  2. Tijana

    P. S. Ako neko ima bilo kakav podatak ili trag, bila bih veoma zahvalna. Moja adresa je [email protected]

  3. Dimitrije

    Samo mala ispravka, nisu Srećkovići nego Sretkovići, živeli poviše “Izvora”. Došli iz Kuča početkom 19 veka.