Генетска слика Црне Горе

Аутор: Иван Вукићевић ([email protected])
Објављено: 19.11.2017. | Допуњено: 9.3.2020.

Генетско порекло становништва

Истраживање порекла становништва у Црној Гори је у великој мери олакшано због бројних предања која су се вековима преносила са колена на колено, као и релативно малог броја врло разгранатих родова у односу на број становника. Захваљујући ДНК тестирањима по Y хромозому, данас се лако може установити даље породично порекло по мушкој линији. На основу припадности одређеној грани неке хаплогрупе може се наслутити правац миграција неког братства, а са припадношћу неком већем роду се тачно може утврдити породично порекло. С обзиром да велики део српског народа потиче са подручја данашње Црне Горе и Херцеговине, већина родова који су присутни на овом подручју има бројне исељенике и у другим српским областима.

Становништво у Црној Гори је по свом генетском саставу изузетно хетерогено. Према даљем пореклу се уопштено говорећи може поделити на становништво старобалканског, словенског и германског порекла, док је старобалканско становништво разноликог етничког порекла при чему је само за поједине хаплогрупе утврђено са којим народима су дошле на Балкан. Према ближем етничком пореклу постоји подела на становништво српског, албанског и ромског порекла уз малобројна братства која су пореклом од других народа. R1a хаплогрупа и грана I2-CTS10228 се јасно издвајају као словенске и заступљене су надполовично код свих словенских народа, а за миграције Словена на Балкан може се везати и N2 хаплогрупа која је на Балкану заступљена готово искључиво код Срба. За миграције германских народа на Балкан се везују I1 хаплогрупа и гране I2-М223 и R1b-U106. Анонимно истраживање генетског порекла становништва Црне Горе из 2010. године којим је тестирано 404 мушкараца је показало да 38.85% тестираних припада споменутим гранама које се везују за Словене. Тај проценат код Срба у просеку прелази 50%, међутим треба имати у виду да је ово истраживање обухватило грађане свих националности и вероисповести, тако да се подаци не односе само на становништво српског порекла услед чега је процентуално учешће словенске генетике знатно ниже од српског просека. Заступљеност гране I2-CTS10228 код становништва српског порекла у Црној Гори је на просечном нивоу, док је R1a хаплогрупа знатно мање заступљена у Црној Гори него у другим српским областима што додатно доприноси нешто нижој заступљености словенске генетике. С друге стране, N2 хаплогрупа је натпросечно заступљена у Црној Гори, али њен проценат не утиче битније на укупно учешће становништва словенског порекла. Када су у питању хаплогрупе које се везују за старобалканско становништво, E1b хаплогрупа је натпросечно заступљена код Срба у Црној Гори, пре свега због разгранатих брђанских родова који јој припадају. Код Албанаца у Црној Гори су заступљене готово искључиво Е1b, J2b2 и R1b хаплогрупе, тако да су генетски знатно монолитнији од Срба. У оквиру све три хаплогрупе се јасно издвајају гране које су карактеристичне за становништво српског, односно албанског порекла. Резултати анонимног тестирања 404 појединца из Црне Горе су приказани у следећој табели.

ГранаБрој тестиранихПроцентуално учешће
E1b-V1310726,48
G2a-M40630,74
G2a-L49761,48
H1-M8261,48
I1-P109225,45
I1-Z6330,74
I2-CTS1022812029,70
I2-М22381,98
J1-Z182830,74
J1-Z222320,49
J2a-L26174,21
J2b1-M20551,24
J2b2-M241133,22
L1b-M34930,74
L2-L59520,50
N2-P189.261,48
Q2-L24581,98
R1a-Z282317,67
R1b-L23389,41
непознато10,25

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

За већину до сада утврђених родова у Црној Гори је установљено којим тачно гранама хаплогрупа припадају пре свега захваљујући SNP тестирању, док се за неке родове чији припадници нису радили додатна тестирања основано може претпоставити припадност одређеним гранама на основу вредности на тестираним маркерима. За поједине родове се на основу доступних маркера за сада једино може установити предачка грана којој припадају.

Старобалканске хаплогрупе

E1b хаплогрупа је присутна у Црној Гори превасходно преко гране V13>Z1057 која се даље дели на гране CTS5856>BY3380 и PH1246>BY14151. Највећа заступљеност и разноврсност V13 у свету је на простору централног и јужног Балкана, а сматра се да је ова грана и настала на истом подручју. V13 родови чине апсолутну већину становништва. Грана PH1246>BY14151 је у свету најзаступљенија код Срба и није присутна код других народа у Црној Гори, а родови који припадају овој грани чине апсолутну већину становништва у Васојевићима и Шаранцима. Највећи и уједно једини родови који припадају овој грани у Црној Гори су Васојевићи и Милошевићи-Плањани. Знатно бројнија грана CTS5856>BY3880 је заступљена и код родова српског и код родова албанског порекла, а дели се на гране Z1057 и Z1058 за чијих је чак 12 подграна утврђено да су заступљене у Црној Гори. Грана Z1057 је присутна преко својих даљих подграна Z16988, A18833, Y30991 и Z17264. У Бјелопавлићима истоимени род припада грани Z13591, која је дубља подграна Z16988,  чини огромну већину становништва, док је друга подграна BY4590 којој припадају Клименти надпросечно заступљена у Плавско-Гусињској области и Рожајској области. Грани A18844 припада род Матаруга који чини апсолутну већину становништва у Бајицама, Бјелицама и Малим Цуцама, док је у Загарачу, Голији и Грахову један од најбројнијих родова. Грани Y30991 припадају Калуђеровићи-Зећани, Ракоњци и пар мањих братстава, док грани Z17264 припдају Владисављевићи из Доњег Краја. Грана Z1058 је заступљена преко своје подгране S2979, односно њеним даљим подгранама. Највећи број родова припада даљој подграни L241 у оквиру које се по бројности издвајају род Копривица и Тупањаца из Бањана, род Мугоша и Поповића из Љешкопоља и Хераковићи из Његуша, док род Куча, који је најбројнији род у Црној Гори, припада даљој подграни BY165837 и чини већину становиштва у истоименом племену, док је значајније присутан и у Плавско-Гусињској области и Рожајској области. Поред V13, у Црној Гори је заступљена још једино грана Z827 која је присутна у Горњем Полимљу. Ова грана је настала на подручју Магреба, а с обзиром на њену врло велику старост, немогуће је утврдити када се тачно појавила у Црној Гори докле год се не утврди о којој се тачно подграни ради.

G1b хаплогрупа је заступљена преко гране L830 која је присутна у Рожајској области преко братства Белоице које јој припада. Ова грана је у свету најзаступљенија код ашкенаских Јевреја у Европи и Арапа из Персијског залива.

G2а хаплогрупа је заступљена у Црној Гори преко грана L91, M406 и L497 које су присутне широм Медитерана још од неолита. L91 грана је у Црној Гори присутна преко своје даље подгране Z6211 у Бихору којој припада род Хадровића. Грана M406 је појединачно најбројнија у Горњој Морачи преко даље подгране L14 којој припада род Селаковића, док је присутна и у Васојевићима и Бихору преко даље подгране S9591 којој припада род Зоговића и Крџића. Грана L497 је у свету највише распрострањена на подручју Алпа и везује се за Келте и њихове миграције. Ова грана је у Црној Гори присутна преко своје даље подгране Y60799 у Грахову, Боки Которској, Затарју, Пјешивцима и Пљеваљској области, а највећа братства који припадају овој грани су род Бијелића-Муљана и Земуновића, Павићевићи и Мрдаци.

J1 хаплогрупа је присутна у Црној Гори превасходно преко гране Z2217 која је присутна у Бјелопавлићима, као и њене две даље подгране L829 и Z18463. Грана L829 потиче са Леванта, а у Црној Гори јој припадају једино Пешикани из Вељих Цуца. Грана Z18463 је присутна једино у Шекулару и припада јој род Радмужевића, док је у свету највише присутна у Грузији и Јерменији. У Затријепчу је заступљена и грана Z2223 за коју се претпоставља да се са Кавказа проширила на Медитеран преко Анадолије.

J2а хаплогупа је у Црној Гори заступљена преко грана Z6065, M92 и Z387. Z6065 и Z387 су у свету највише заступљене на Леванту и у Анадолији.  Z6065, односно њена даља подграна FGC15901, је у Црној Гори присутна у Сотонићима где истоимени род чини већину становништва, а грана Z387 је присутна у Рожајској области и Паштровићима. M92 је заступљена преко своје даље подгране SK1357 која је најбројнија грана ове хаплогрупа у Црној Гори са највећом концентрацијом у Катунској нахији. Већина становништва у Вељим Цуцама, Пјешивцима, Бандићима и Кривошијама припада овој грани, односно роду Пјешиваца и Цуца. Највећа заступљеност гране M92 је у Италији и Црној Гори, а настала је на Блиском Истоку.

J2b1 хаплогрупа је присутна у Црној Гори преко гранe M205, односно њеме даље подгране Y22066 која је процентуално у свету најзаступљенија код Срба, а мањој мери је присутна и код других балканских народа изузев Албанаца. У Црној Гори је најприсутнија у Дробњаку, Затарју, Пљеваљској области и Његушима преко рода Вељокрајана и Крича. Предачка грана M205 се ширила са Леванта и присутна је широм Медитерана тако да се сматра да је на подручју Балкана присутна од касне антике.

J2b2 хаплогрупа је присутна у Црној Гори преко гране Z2507, односно њених подграна Z1296 и CTS3617. Z1296 грана је у свету најзаступљенија код Албанаца, а у Црној Гори је присутно неколико њених даљих подграна којима припадају претежно албански родови. Y82533 је најзаступљенија у Грудама и Шестанима где родови Груда и Шкријеља чине већину становништва. Ова подграна је такође присутна у Зети, Бихору, Бољевићима и Улцињској области. CTS11100 је заступљена у Хотима, где истоимени род чини готово комплетно становништво, као и у Зети, док је грана Z631 заступљена у Бјелицама (Вујовићи), Бихору и Рожајској области (Бојовићи-Брскућани) и у Голији (Николићи). Y85522 је заступљена у Крајини и Улцињској области преко братстава досељених из албанских племена Мирдите. CTS3617 је заступљена преко даље подгране PH3514 којој на основу досадашњих резултата припада само једно мање српско братство код Херцег-Новог. Ова грана је заступљена код Срба, Бугара и Цинцара.

L1b хаплогрупа је у траговима распростањена широм Медитерана. У Црној Гори је њено присуство до сада утврђено у Загарачу, Кривошијама, Грахову и Ублима преко гране M349, а на основу предања о сродству и пореклу појединих братстава из Шобајића у Бјелопавлићима основано се може претпоставити да је присутна и у Бјелопавлићима, Грбљу, Љуботињу, Пиперима, Цеклину и Цуцама.

L2 хаплогрупа изворно потиче из Африке. До сада је утврђено да је присутна у Мркојевићима преко гране L595 којој припада род Перочевића.

Q2 хаплогрупа је присутна у Црној Гори преко гране L245>Y2998>Y2209>BZ3000 која се сматра за старобалкланску, а претпоставља се да потиче са Блиског Истока. Букумири са Братоножићима су једини род у Црној Гори који припада овој грани и чини већину становништва у Братоножићима, а присутан је и у Васојевићима и Крњицама. Након ових племена, највећа заступљеност ове гране на Балкану је на острвима Хвару (14,3%) и Корчули (6,1%).

R1b хаплогрупа је међу старобалканским становништвом заступљена преко две подгране L23:  U152 и Z2103. Грана U152 се везује за миграције Келта и најзаступљенија је преко своје даље подгране Z67 у Доњој Морачи преко рода Богићеваца коме припада већина становништва у том племену. Грана U152 је присутна још и у Суторини преко своје даље подгране FGC13619. Грана Z2103 је заступљена преко своје даље подгране BY611, конкретно још дубље подгране Z2705> BY38894 чије је матично подручје на Балкану, конкретно у Шоплуку, и везује се за Трачане. У северној Албанији и источној Црној Гори је заступљена код родова и албанског и српског порекла. У Црној Гори овој грани између осталих припадају и Лутовци, род Бихораца и Мурића и род Цијевњана. Први род је српског порекла, док су друга два рода албанског порекла. Ова грана је највише заступљена у Лутову и Пиперима где чини апсолутну већину становништва, а натпросечно је заступљена и у Љуботињу, Дупилу, Цеклину, Затријепчу, Зети, Бихору, Бољевићима и Рожајској области.

T1 хаплогрупа је распрострањена у малим процентима широм Европе и Медитерана. Њено присуство у Црној Гори није забележно на анонимном тестирању, али је утврђено за једно братство из Гусињске области да припада грани L162.

ГранаСтарост гране у годинама према YfullЕтничко порекло родова у Црној Гори према предањима

E1b-V13>Z1057

4900-4700српско, албанско, турско

    >PH1246>BY14151

4200српско

    >CTS5856>BY3880>Z5017>Z5016
>Y3762>CTS6377>CTS9320>Z16988

3000-3100српско, албанско

        >Z27131>BY4222>BY4590

450-2000албанско

        >BY4197>BY34282>BY50887
>BY155589>BY153053>Z13591

650српско

    >CTS5856>BY3880>Z5017>Z5016>Y3762
>CTS6377>CTS9320>Z17107>Y30991

3000српско, албанско

        >Z38456

1750-3000српско, албанско

            >BY4461

<1750албанско

        >A24066

1800-3000српско

    >CTS5856>BY3880>Z5017>Z5016
>Y3762>CTS6377>CTS9320>Z17264

3100српско

    >CTS5856>BY3880>Z5017>Z19851
>A18833>Y172393>A18844

1000-1150српско

    >CTS5856>BY3880>Z5018>S2979
>FGC33614>FGC33625>Y93102>Y91573

<850албанско

    >CTS5856>BY3880>Z5018>S2979>Z16659>Y3183
>S2972>Z16661>BY5293>BY168279>BY165837

600-1400српско, албанско, турско

    >CTS5856>BY3880>Z5018>S2979>Z16659
>Y3183>S2972>A7135>A7136>BY40543
>Y18675>FT33389>Y18673>BY40534
>BY5430>BY5431>BY5423>Y128213

800-850српско

    >CTS5856>BY3880>Z5018>S2979>Z16659>L241

2900-3600српско

        >PH2180

1400-2900српско, албанско

E1b-Z827

23600-24100српско

G1b-L830

8100-18400српско

G2a-L91>Z6484>Z6128>PF3239
>L166>FGC5672>Z6494>Z6211

5100-5200српско

G2а-M406>M3317>FGC5089>FGC5081>L14

5000-7900српско

G2а-M406>M3317>PF3293>PF3316>Z6029>S9591

4000-5600српско

G2a-L497

7200-10700српско

    >Z1815>Y7538>Z1816>Z1823>L43>L42
>Y11074>YSC0000033>Z39501>Y128028

1300-2900српско

        >Y60799

<1300српско

J1-CTS5368

14900-18300српско

    >Z2217>L620>PF4816>L136>P58>Z643
>Z1865>Z1853>Z2331>Z2324>Z2317>Z2313
>YSC0000234>Z1884>FGC12834>PF4876>L829

3000српско

    >Z2217>Z1828>Z18463

7100-8100српско

    >Y6305>Y6304>Z2223

6800-11900српско

J2a-Z6065>Z7532>Z7515
>FGC15895>FGC15923>FGC15901

4400-9400српско

J2a-M92

8200-10800српско

    >Z508>Z504>Z8096>S8230>Z38463>SK1357

<4100српско

J2a-L70

3800-6800српско

    >Z435>Z2148>Z2177

3400српско

J2b1-M205>PF7321>CTS1969>YP51>Y22075>Y22066

1000-5100српско

J2b2-Z2507>Z638>Z1296

4300-4400албанско, српско

    >Z1297>Y27522>Y23094>Y86181>Y82533

1850-3100албанско

    >Z1297>Z1295>Y21878>CTS11100>Y166564

1550-3500албанско

    >Z1297>Z1295>Z8421>Z631

2800-3600српско

        >Z1043>Y98609

2700-2800српско

        >Z1043>Z8424

2800српско

    >PH2967>Z38300>Y20899>Y85522

550-2100албанско

J2b2-Z2507>CTS3617>Z38240>PH1602

2800-3700српско

    >PH502>PH3514

1250-2700српско

L1b-M349

7500-12300српско

L2-L595

5200-24200српско

Q2-L245>Y2998>Y2209>BZ3000

1300-3500српско

R1b-L23

6100-6400српско, албанско

    >L51>L52>L151>P312>U152

4300-4500српско

        >Z36>CTS5531>CTS9981>Z37>Y91536

3200-3600српско

        >L2>FGC13620>FGC13619

<4300српско

    >DF27>Z195>Z272>Z209

4500српско

    >Z2103>M12149>Z2106>Z2108>Z2110
>CTS7556>Y5592>CTS9219>Y18959
>BY611>Y23373>Z2705>BY38894

<1450српско, албанско

            >FT48939

550-1450српско

            >Y32147>Y126039>Y82919

650-1050албанско

            >BY218801>FT62850>FT140430

700-1000српско

T1-L162

12200-16000албанско
Словенске хаплогрупе

I2 хаплогрупа је међу словенским народима заступљена преко тзв. динарске (Dinaric) гране CTS10228>Y3120, која се у последње време назива и карпато-балканском што је исправнији назив јер је грана настала на Карпатима, а најзаступљенија је на Балкану. Код српског народа је најбројнија хаплогрупа, због чега је уједно и најзаступљенија хаплогрупа у Црној Гори. У свету је процентуално најзаступљенија још само код Хрвата, пре свега на штокавском говорном подручју, док је на кајкавском говорном подручју R1a хаплогрупа бројнија. У Црној Гори су присутне њене три подгране Y3120: S17250, Y4460 и Z17855. За огромну већину родова је утврђено којим подгранама припадају, док од већих родова то једино није случај са Љешњанима из Љешанске нахије и Љешкопоља. Грана S17250 је најзаступљенија, пре свега њена подграна PH908 која је распрострањена широм Црне Горе. До сада је потврђено присуство чак седам различитих подграна испод гране PH908. Родови који припадају овој грани чине апсолутну већину становништва у Језерима, Команима, Косијерима, Кртолама, Никшићкој Жупи, Озринићима и Ровцима. Највећи PH908 родови у Црној Гори су Никшићи, Орзинићи, Тепчани, Ковачевићи-Граховљани, Старчевићи, Величани и род Малешеваца и Суботића. Грана Y4882>A1328 је заступљена у Пиви, Шекулару и Горњим Селима. Грана Y4460 је врло слабо присутна код Срба, па и у Црној Гори где је само за Кочане из Бихора утврђено да припадају овој грани. Z17855 је у мањим процентима доста равномерно заступљена код свих словенских народа, док је процентуално најзаступљенија код Македонаца. У Црној Гори је појединачно најбројнија грана у Цеклину и Шекулару, а у већој мери је присутна у Доњој Морачи и Ровцима где је друга по бројности, као и у Горњој Морачи где је такође заступљена. Највећи Z17855 родови у Црној Гори су Цеклињани-Горњаци, Војинићи-Љешњани, Караџићи и род Војводића и Вукољеваковића.

N2 хаплогрупа је у Црној Гори заступљена преко гране FGC28435 која је настала на Балкану и присутна је готово искључиво код Срба. Њена предачка грана P189.2 је према досадашњим сазнањима настала на Карпатима, тако да се претпоставља да је ова грана на Балкан дошла у средњем веку са миграцијама Словена. Сви припадници FGC28435 гране у Црној Гори припадају роду Бањана који је у истоименом племену један од два најбројнија рода, док у Пиви чини убедљиву већину становништва. Овај род је у већој мери заступљен једино још у Голији која са Бањанима и Пивом историјски чини једну целину.

R1a је најзаступљенија хаплогрупа код Словена преко своје гране Z282. У Црној Гори је, као што је већ споменуто, слабије заступљена у односу да друге српске области. Присутна је преко својих грана  PF6155>M458 и Z280, од којих је ова друга знатно бројнија, док за поједине родове још увек није утврђено којој тачно подграни припадају. M458 је претежно заступљена код Западних Словена, међутим у Црној Гори је присутна једино преко даље подгране YP417 која је заступљена код свих словенских народа. У Црној Гори је најприсутна у Бихору, Голији, Горњим Пољима, Горњим Селима и Пиви. Z280 је претежно заступљена код Источних Словена, а у Црној Гори је присутно неколико њених даљих подграна: YP270 је заступљена у Бихору, YP4278 у Бањанима, Y2608 у Плавско-Гусињској области и Пљеваљској области, Y2902 у Пиперима, Никшићкој Жупи, Цетињу, Бјелицама и Љуботињу, L1280 у Зети и Васојевићима, YP314 у Крушевицама, YP951 у Пиви и L366 у Ћеклићима и Брајићима. Од свих наведених грана, једино је L366 значајније присутна на неком подручју, конкретно у Ћеклићима где већину становништва чини истоимени род.

Грана

Старост гране у годинама према YfullЕтничко порекло родова у Црној Гори према предањима

I2-CTS10228>Y3120

2100-3800српско

    >S17250

1900-2100српско, немачко

        >Y4882>A1328

1550-1800српско

        >PH908

1650-1900српско

            >FT14506>Y179535>Y52621

1250-1300српско

            >FT14506>Y56203>Y134578

1100-1450српско

            >Z16983

1600-1700српско, немачко

            >FT16449

<1650српско

                >Y151633

<1650српско

            >A5913>A22312

1450-1650српско

                >BY152858

700-1450српско

            >BY97555

1000-1650српско

            >Y32084>PH3310

1450-1650српско

    >Y4460

2000-2100српско

    >Z17855

1550-2100српско

        >A16413

1200-1550српско

            >BY37212>A20030>BY66632

50-1200српско

        >PH3414

225-1550српско

N2-P189.2>Y6516>Y7310>Y7313>BY21835>FGC28435

700српско

R1a-Z282

4800српско

    >PF6155>M458>PF7521>Y2604
>L260>YP256>YP254>Y2905

2000-2100српско

    >PF6155>M458>PF7521>Y2604
>CTS11962>L1029>YP417

2000српско

    >Z280>Z92>Z685>YP270

3000-4400непознато

    >Z280>CTS1211>Y35>YP4278

1750-4200српско

    >Z280>CTS1211>Y35>CTS3402

4200српско

        >Y2613>Y2609>Y2608

1750-2300српско

        >Y33>CTS8816>Y2902

2400-4200српско

            >Y4380

1800-2400српско

        >Y33>CTS8816>Y3301>L1280>Y5647>YP6343

1300-2200српско

        >Y33>CTS8816>Y3301>L1280>Y5647>YP611>YP3987

1300-2200српско

        >Y33>CTS8816>Y3301>S18681>YP315>YP314

1500-2400српско

    >Z280>CTS1211>Y35>CTS3402
>YP237>YP953>YP951

2400-3000српско

    >Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>YP237
>YP235>YP234>YP295>L366

2600српско
Германске хаплогрупе

I1 хаплогрупа је у Црној Гори присутна преко грана P109 и Z63. P109 се везује за миграције Нормана који потичу од Викинга из Скандинавије, а у Црној Гори је присутна преко своје даље подгране FGC22045 којој припада род Новљана који чини већину становништва у Дробњаку, а присутна је и у неколико других области где има исељеника из овог племена. Грана Z63 је заступљена преко даљих подграна L1237 и Y16437 које се везују за миграције Гота. L1237 је заступљена у Бањанима, Ровцима, Пљеваљској области и Рожајској области. Једини већи род који припада овој грани је род Бијеловића, Миљанића и Мркајића у Бањанима. За Y16437 грану је до сада утврђено да је присутна у Ровцима, Морачи и околини Бара.

I2 хаплогрупа, односно њена германска грана М223, је у Црној Гори присутна преко даљих подграна L1229 и L701. L1229 грана се често назива и англосаксонском јер је најзаступљенија код Енглеза. Њено присуство у Црној Гори је до сада забележено у Бихору и Коритима. Грана L701 је најзаступљенија код Немаца, док је присутна и код других средњоевропских народа. У Црној Гори је присутна у Паштровићима, а истој грани припада и једно братство из Васојевића.

R1b хаплогрупа је код германских народа заступљена преко гране U106 која је је присутна широм Западне Европе, а у Црној Гори најприсутнија у Љуботињу преко своје даље подгране BY18860 којој припада род Дрецуна и Сарапа који је најбројнији у том племену. Грана U106 је у Црној Гори пристуна још и у околини Никшића и Бијелог Поља.

Грана

Старост гране у годинама према YFullЕтничко порекло родова у Црној Гори према предањима

I1-P109>FGC16695>Y3662>S14887
>Y11203>FGC22046>FGC22045

800српско

I1-Z63>BY151>S2078>S2077>Y2245>L1237

2900-3800српско

I1-Z63>BY151>S2078>S2077>Y16435>Y16437>Y16434

1100-1550српско

I1-Z63>BY151>S2078>S2077>Y16435>Y16437
>Y60985>BY105294>BY58510>BY179171

200-500албанско

I2-M223>Y3259>CTS616>Y3721>Y3670>L1229>Z2069
>Z2059>Z2068>Y3672>Y9443>FGC67849>YP4799

1750-2700српско

I2-M223>Y3259>CTS616>CTS10057>L701>P78

5300-9800српско

    >A427

4500-5300српско

R1b-L23>L51>L52>L151>U106

4800српско

    >S263>S264>S497>A10971>BY18860

<2300српско
Ромска хаплогрупа

H1 хаплогрупа је у Црној Гори заступљена преко M82 гране која се везује са Роме. До сада ни за једно братство није утврђено да припада овој грани, већ је њено присуство у Црној Гори забежено једино на анонимном тестирању.

Грана

Старост гране у годинама према YFullЕтничко порекло родова у Црној Гори према предањима

H1-M82

15300-16000непознато
Територијални размештај хаплогрупа

На следећој карти је приказан територијални размештај хаплогрупа у Црној Гори по селима и засеоцима у којима су поједине гране чиниле апсолутну већину становништва.

Генетско порекло становништва у Црној Гори 1913. године по Y хромозому

Битно је напоменути да је обзиром на изузетно велики број различитих хаплогрупа и њихових грана које су заступљене на малом простору као што је Црна Гора овако велики проценат територије на којој поједине гране чине апсолутну већину заиста куриозитет. То је последица вишевековног родовско-племенског друштвеног уређења у коме су братства живела засебно у својим селима и засеоцима на основу чега је могуће изузетно прецизно установити генетски састав становништва. Такође, услед сродности великог броја братстава у племенским областима,  у њима је и на основу врло малог броја тестираних са великом вероватноћом већ установљено Y-DNK порекло око 90% становништва.

Уколико се хаплогрупе групишу према пореклу, картографски се може приказати и територијални размештај становништва старобалканског, словенског и германског порекла.

Генетско порекло становништва у Црној Гори 1913. године по Y хромозому

Овим приступом се за додатних 10% територије Црне Горе на којој припадници ниједне појединачне гране не чине апсолутну већину становништва утврђује ког је даљег порекла преовлађујуће становништво. Уколико се заступљеност старобалканских, словенских и германских хаплогрупа посматра по историјским областима, може се приметити да старобалканске хаплогрупе убедљиво доминирају у Брдима и Јужном Приморју, док словенске хаплогрупе преовлађују у Старој Херцеговини, јединој области у којој постоји и већа концетрација германских хаплогрупа. У Старој Црној Гори и Боки Которској је заступљеност старобалканских и словенских хаплогрупа готово једнак.

Територијални размештај највећих родова

На следећој карти је приказан територијални размештај највећих родова у Црној Гори по селима и засеоцима у којима су ти родови чинили апсолутну већину становништва на основу нових сазнања до којих се дошло захваљујући ДНК тестирањима.

Највећи родови у Црној Гори 1913. године према народним предањима и ДНК резултатима

ДНК резултати су потврдили највећи број предања у Црној Гори када је у питању међусобно сродство братстава. Један од највећих доприноса досадашњих генетских истаживања јесте научна потврда да бројни велики и разгранати родови заиста постоје и да нису плод народне маште. С друге стране, када су у питању предања о пореклу од крупније властеле, за велики број таквих предања је утврђено да су нетачна о чему је већ било речи у чланку о властели у Црној Гори. Поређењем народних предања и порекла становништва утврђеног ДНК резултатима може се приметити да је код муслиманских братстава сразмерно нешто већи број предања за која се испоставило да су нетачна у односу на православна и католичка братства. То се посебно односи на староседелачко исламизовано становништво са севера данашње Црне Горе.

Више о пореклу, предањима и хаплогрупама свих до сада тестираних братстава из Црне Горе се може прочитати у следећима чланцима:

Извори података

ДНК резултати:

  • Српски ДНК пројекат
  • FTDNA – Serbian DNA Project
  • Bošnjački DNK projekat
  • Albanian Bloodlines Project
  • 23andMe – резултате прикупио Небојша Новаковић (Српски ДНК пројекат)
  • Анонимно тестирање 404 појединца из Црне Горе из студије Human Y-Chromosome Short Tandem Repeats: A Tale of Acculturation and Migrations as Mechanisms for the Diffusion of Agriculture in the Balkan Peninsula, 2010. – статистичка обрада Синиша Јерковић (Српски ДНК пројекат)

Филогенетска стабла:

Коментари (14)

Одговорите

14 коментара

  1. Byz

    Фантастичан текст. Такође, шта ли је ово са H хаплогрупом? Видео сам да је присутна и у оном недавно објављеном истраживању које је спроведено у Србији и није ми јасно откуд она…

    • Иван Вукићевић

      H хаплогрупа је карактеристична за ромско становништво. Ако се Ваше питање односи на N хаплогрупу, за сада је њено порекло на нашим просторима и даље енигма. Једино се основано може рећи да је племе Бањани матица огромне већине припадника те хаплогрупе на нашим просторима.

      • Byz

        Хвала на одговору. Првобитно сам мислио на H (латиницом) хаплогрупу, ту за коју сте рекли да је карактеристична за ромско становништво. Мада је и N хаплогрупа и њено порекло међу Србима још једна интересантна тема.

        Што се тиче H хаплогрупе и њене карактеристичности за Роме али и истовремене присутности у Србији, да ли би то подразумевало могућност асимилације/мешања Рома у српску популацију? Некако ми се то чини мало вероватно, и неколико чланова на форуму је делило моје чуђење када се говорило о неком другом истраживању.

        • Иван Вукићевић

          Безмало сви припадници H хаплогрупе на нашем простору су готово извесно ромског порекла по мушкој линији. Међутим, та хаплогрупа код Срба готово да није ни заступљена те се тешко може говорити о некој асимилацији Рома. Најбољи показатељ је то што на српском ДНК пројекту тренутно имамо само двојицу припадника те хаплогрупе од којих је притом један муслиман. Проценат заступљености је знатно већи на анонимним истраживањима, али имајте у виду да на њима нису тестирани само Срби, већ и припадници националних мањина укључујући и Роме код којих је H хаплогрупа високо заступљена.

  2. Стварност

    Одличан текст. Интересује ме да ли је тренутно у оптицају истраживање о генетском пореклу становништва у приморским градовима попут Котора и Бара, пошто видим да су на карти и у тексту слабо или уопште нису заступљени. Мислим да је релативно лако претпоставити каква би слика била, али опет можда буде и изненађења.

    • Иван Вукићевић

      Тренутно су актуелна истраживања о генетском пореклу становништва у Херцеговини и на Косову и Метохији, тако да поред спорадичних тестирања нема неке озбиљније иницијативе када је у питању становништво у приморју, али треба очекивати у блиској будућности да ће и та област бити детаљније покривена. На генетској карти у оквиру овог текста су приказане једино области у којима поједине гране чине апсолутну већину становништва. С обзиром да огромна већина приморских насеља има изразито мешовито становништво, на основу релативно малог броја тестираних се не може закључити да ли већина становништва у приморским насељима припада некој грани. Чак и кад би тестирали сва братства из приморја, у врло малом броју насеља бисмо имали грану која чини апсолутну већину становништва, тако да карта не би била много попуњенија у том делу него што јесте сада.

  3. Драган

    “Анонимно истраживање генетског порекла становништва Црне Горе из 2010. године којим је тестирано 404 мушкараца је показало да 37,37% тестираних припада споменутим гранама које се везују за Словене. Тај проценат код Срба у просеку прелази 50%, међутим треба имати у виду да је ово истраживање обухватило грађане свих националности и вероисповести, тако да се подаци не односе само на становништво српског порекла услед чега је процентуално учешће словенске генетике знатно ниже од српског просека.”
    “С обзиром да велики део српског народа потиче са подручја данашње Црне Горе и Херцеговине, већина родова који су присутни на овом подручју има бројне исељенике и у другим српским областима.”
    Ово дакле значи да би код Срба са подручја Црне Горе, хаплогрупе које су везане за старе Словене биле доста више присутније него што су присутне данас да није било миграција, јер су се миграције углавном дешавале са подручја где су присутне групе И2а, односно са севера Црне Горе, из Никшића, Пипера који су се масовно расељавали по Србији и слично, а мање са подручја где су присутне друге хаплогрупе (изузев Васојевића)? Између осталог, са пар европских сајтова се може видети да су И2а у Србији присутније у нешто већем проценту баш у подручјима где је било доста миграција из Црне Горе и Србије (Подриње).

    • Драган

      Исправка за последње: Из Црне Горе у Србију.

      • Иван Вукићевић

        Био бих опрезан са таквим закључком јер је у Подрињу српско становништво превасходно досељено из Херцеговине где је I2 хаплогрупа најзаступљенија, а не из Црне Горе. Једина област у Црној Гори у којој је у одређеном периоду сигурно више била заступљена словенска генетика него данас јесте Зета. Некадашње српско становништво словенског порекла које се бавило земљорадњом у Зети је у великој мери расељено пред Турцима, а на њихово место су постепено долазили сточари из околних брдских области међу којима је словенска генетика знатно мање заступљена.

  4. Јанко

    ” Тај проценат код Срба у просеку прелази 50%, међутим треба имати у виду да је ово истраживање обухватило грађане свих националности и вероисповести, тако да се подаци не односе само на становништво српског порекла услед чега је процентуално учешће словенске генетике знатно ниже од српског просека.”

    Мислим Вам је ово погрешан закључак. Ако изузмемо Србе (и оне који се сматрају национално Црногорцима), највеће националне мањине у Црној Гори су Бошњаци и Албанци. Бошњаци највише живе у Гусињској области и Рожајској области, а у тексту је речено да је на том простору доминантна Е хаплогрупа – дакле, може се рећи да су код Бошњака у Црној Гори доминантније друге хаплогрупе у односу на И1а хаплогрупу. Исто важи и за Албанце, јер код њих ове хаплогрупе готово и да нема. То значи да, кад би се изузеле те две популације из истраживања, онда би проценат хаплогрупе И1а био већи, а не мањи , ако се не варам. Зар не? Између осталог, преко података које видим са вашег ДНК пројекта, а и са European DNA Project, популација у подрињу која је била под великим утицајем исељеника из Црне Горе и Херцеговине има нешто већи постотак И2а у односу на суседне делове. То значи да исељеници са тих простора углавном носе И2а – а и на основу индивидуалних примера, како са сајта, тако и код познатих личности које су пореклом са тих простора, а из ових крајева, углавном се појављује И2а, мада бих морао да нагласим да ово друго што сам навео и није превише добар аргумент, јер познате личности и нису превише добар индикатор, али ово прво и тек како јесте. Дакле, када би се узела у обзир само популација која себе сматра национално Србима, и када би се изузеле миграције у друге територије, постотак И2а код Срба из Црне Горе је онда, по тој логици, далеко већи? Било је исељавања и Срба са другим хаплогрупама, наиме Васојевићи, у подручје Метохије, али то је сложићете се у доста мањој мери у односу на исељенике из свих других групација и племена у збиру. У сваком случају, јасно је да неко и са хаплогрупама које нису везане за старе Србе који су дошли на Балкан, не може бити мањи Србин од оних који то имају – ако је неко више векова Србин (или неке друге националности), ако има српску културу, традицију, језик, стопио се са Србима и остало, нема смисла говорити о томе како он није Србин – то је крајње смешно. Исто тако, за разлику од И2а која је дошла на Балкан са Словенима, за хаплогрупу Е-В13 нема смисла говорити како је везана за само један народ, када је ниједан народ нема у мери већој од 50% код себе – а овде притом мислим на аргументе везане за Албанце, јер бих пре рекао да је код њих заправо Ј2б хаплогрупа главна, а не остале, јер се она само код њих појављује ако се не варам, што би значило да је популација са том групом осталим популацијама, хајде да кажем, “увезла” или са осталима формирала појам Албанац који се појављује први пут у 10. веку у виду народа.

    У сваком случају, ово је једина критика коју сам имао на Ваш текст, мада бих волео да чујем контрааргументе, ако нисам био управу, јер је ваљда то поента дискусије. Иначе, све похвале, јер сјајне текстове имате. Волео бих да их видим још, посебно ако имате у виду нека истраживања везана за конкретна племена или староседеоце на приморју. Надам се да имате у виду и истраживања везана за територију Дубровника, Пељешца и околине, јер сам упознат са радовима хрватских аутора који често наводе да је велики број, нпр. властеле, по њиховим причама (од те властеле, не од аутора), дошао управо са територије данашње Црне Горе, највише из Боке. Знам да је то подручје у коме данас живи популација која се не сматра национално Србима, а и да има велики број досељеника из других области Хрватске, а и да би можда било некако проблематично да та истраживања ради Српски ДНК Пројекат без обзира на порекло доброг броја популације тамо, да Вам то не прави неке проблеме, али би било веома занимљиво, с обзиром на велики број историјских чињеница које показују доста другачије ствари него онакав монолитан приказ какав је данас.

    • Иван Вукићевић

      Јанко, свака примедба је добродошла, али мислим да сте погрешно разумели моју реченицу коју сте цитирали на самом почетку. Управо због тога што су код Абанаца и Бошњака у Црној Гори превасходно заступљене старобалканске хаплогрупе (E, J2b и R1b), процентуално учешће I2 хаплогрупе је на анонимном истраживању ниже него што је то случај код Срба у Црној Гори. Већ у следећој реченици сам то јасно и нагласио: „Заступљеност I2-CTS10228 гране код становништва српског порекла у Црној Гори је на просечном нивоу“. Хаплогрупе које код Срба у Црној Гори одступају у односу на просек су R1a која је слабије заступљена у односу на српски просек и J2a, N и Q2 које су надпросечно заступљене у односу на српски просек, међутим I2 хаплогрупа je заиста на просеку.
      За Подриње сам у одговору Драгану споменуо да се ради о области где већина становништва потиче из Херцеговине која је жариште I2 хаплогрупе на Балкану. У Подрињу има и доста досељеника из Црне Горе, али они су далеко малобројнији од досељених Херцеговаца.
      Што се Е-V13 гране тиче, нема никакве дилеме око тога да се та грана не може везати ни за један балкански народ, па ни за Албанце код којих је процентуално (али не и бројчано) нешто заступљенија него код Срба. За Албанце се с друге стране, као што сте и сами споменули, пре свега може везати J2b-Z1296 грана која код Срба готово да није ни заступљена.
      Католичка подручја из околине Дубровника су свакако занимљива за истраживање јер се неспорно ради о становништву које је у одређеном периоду било српско, тако да се надам да ћемо по завршетку тренутних пројеката наћи времена да се позабавимо и са том тематиком.

      • Јанко

        Захваљујем се на одговору. Схватио сам да сте заправо мислили на државном нивоу зашто је мања, у виду објашњења, а не на националном како сам погрешно протумачио. Што се тиче Драгана, познајемо се уживо (ако је то тај Драган кога знам), и причали смо баш о овој теми, тако да верујем да сте због тога добили слично питање и од њега.

        Што се тиче Дубровника, Пељешца, Конавала и дела Херцеговине при том подручју (Попово поље и околина), заиста бих волео да видим резултате везане за та подручја, управо због чињенице које сте изнели, зато што се зна да је имиграција још од доласка Словена на Балкан, па надаље, у град Дубровник управо највише била са подручја Источне Херцеговине и Црне Горе са Боком Которском, а становништво у средњем веку је у том подручју махом било српско, што говоре многобројне повеље босанских владара и други историјски документи, па и сама предања о пореклу тих породица, ко је одакле дошао. Посебно ме је заинтересовало то подручје када сам видео велики број презимена која се срећу само код Срба, а код Хрвата их нема, а поготову она попут “Павловићи” и слично (а не Павовић, или Павић, како би се очекивало). Јасно ми је да у приморском подручју има изворно католика, дакле, оних који нису прелазили са православља у католичанство, али ми је просто невероватно, мада ми је јасно и зашто, како се то пренело са верског на национални ниво, да на крају један несумњиво део нашег народа прихвати други национални идентитет због таквих ствари. И сами знате да је то подручје, заједно са Боком Которском и другим делом приморја, дало заиста велики број, слободно се може рећи, несразмеран својој величини, великана из науке и уметности, што само тера на размишљање шта би било са целокупним нашим народом да није било веома неповољних историјских околности по нас, попут Османлијских освајања… Мада, приче “шта би било, кад би било” нису део историје ни расправе, али ето, морао сам ту помисао да споменем. Такође, свестан сам да је од периода СФРЈ било доста имиграције из Сплита и других градова Хрватске у то подручје, па је вероватно донекле поремећен тај однос, да кажем, “староседелаца” и “новопридошлог” становништва. Ипак, веома ми је драго што имате и то подручје у виду, јер је заиста тужно да се историјске чињенице запоставе, зарад неке политике, а Ваш рад може веома пизитивно да допринесе историји као науци и другим областима, и због тога искрено Вам желим пуно успеха у даљем раду.

  5. ZoranZ

    “Највећи број родова припада даљој подграни L241 у оквиру које се по бројности издвајају Богутовићи из Његуша, род Зечевића-Дрпљана, Комненовића и Копривица из Бањана и род Мугоша и Поповића из Љешкопоља”. O kojim Zecevicima se radi,dali su se testirali?To nisu Zecevici-Vasojevici vec izvedeni od prezimena Zec>Zecevi>Zecevici(“Zec, Šćepan Njive (Spuž), Bjelopavlići. Odatle jedni u Pobore (Budva). Od njih su u Donjem Kraju (Cetinje) kao: Zečev i Zec; Gluhi Do (Crmnica) i Stoč (Bar); Ulcinj; Cetinje i Nikšić; Kotor i Donji Stoliv; Pelinovo i Šišići (Grbalj); Slatina (Drobnjak). Od njih u Zatarju i Bosni kao: Zec, Zečev i Zečević; Zečev, Gaj, Kukorović i Sočice (Pljevlja); Donji kraj (Cetinje) i kao: Zec, došli iz Pobora (Budva). Porijeklom iz Šćepan Njive (Spuž); Trnovo (Crmnica) i kao: Zečević; Slatina (Drobnjak), vidi: Zec
    “Zec”, bratstvo u Gluhom Dolu
    “Zečevi” (Zečevići), bratstvo u plemenu Dupilu
    Zečevi (u jednini: Zec), bratstvo u cetinjskom Donjem Kraju
    Zečević, Slatina (Drobnjak), vidi: Zec; u Bosni kao: Zec i Zečev; Meljak (Pljevlja), porijeklom su iz Morače; Kolašin i Meljak (Pljevlja); vidi: Adžić; Vasojevići, ogranak Mijomanovića. Od njih su u Drpama (Donji Banjani) i Klenku; kod Tuzle, Župi Nikšićkoj, Nikšiću, Anđelićima (Bileća); u Polimlju kao: Fatić, Aranđelovac, u Podgorici 1900. god.; iz Drpa (Banjani) na Glavici (Nikšić) jesu u: Sjedinjenim Američkim Državama, Vrbici u Oputnoj Rudini (Nikšić), Dubočanima na desnoj obali Trebišnjice, kod Nevesinja i Tuzle; kod Nevesinja, jedni ogranak Baćevića (Baćovića) iz Banjana (Nikšić), srodnici su: Vukovićima u Mekoj Grudi (Bileća), Tepavčevićima kod Gacka; Završ i Trnovice (Pljevlja) i kao: Todorović; Meljak (Pljevlja), porijeklom od Morače; Zlatica (Kuči), od njih u Podgorici i Baru; u Migovcu (Šumadija) iz Drobnjaka
    Zečevići (Zečevi), bratstvo u plemenu Dupilu “)

    • Иван Вукићевић

      У питању су Зечевићи из села Дрпе у Бањанима. Тестирани су Аџићи из Пиве који су њихов огранак.