Генетска слика Црне Горе Reviewed by Momizat on . Аутор: Иван Вукићевић (ivan.vukicevic@poreklo.rs) Објављено: 19.11.2017. | Допуњено: 29.8.2018. Генетско порекло становништва Истраживање порекла становништва у Аутор: Иван Вукићевић (ivan.vukicevic@poreklo.rs) Објављено: 19.11.2017. | Допуњено: 29.8.2018. Генетско порекло становништва Истраживање порекла становништва у Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Иван Вукићевић » Генетска слика Црне Горе

Генетска слика Црне Горе

Аутор: Иван Вукићевић (ivan.vukicevic@poreklo.rs)
Објављено: 19.11.2017. | Допуњено: 29.8.2018.

Генетско порекло становништва

Истраживање порекла становништва у Црној Гори је у великој мери олакшано због бројних предања која су се вековима преносила са колена на колено, као и релативно малог броја врло разгранатих родова у односу на број становника. Захваљујући ДНК тестирањима по Y хромозому, данас се лако може установити даље породично порекло по мушкој линији. На основу припадности одређеној грани неке хаплогрупе може се наслутити правац миграција неког братства, а са припадношћу неком већем роду се тачно може утврдити породично порекло. С обзиром да велики део српског народа потиче са подручја данашње Црне Горе и Херцеговине, већина родова који су присутни на овом подручју има бројне исељенике и у другим српским областима.

Становништво у Црној Гори је по свом генетском саставу изузетно хетерогено. Према даљем пореклу се уопштено говорећи може поделити на становништво старобалканског, словенског и германског порекла, док је старобалканско становништво разноликог етничког порекла при чему је само за поједине хаплогрупе утврђено са којим народима су дошле на Балкан. Према ближем етничком пореклу постоји подела на становништво српског, албанског и ромског порекла уз малобројна братства која су пореклом од других народа. I2a1a и R1a хаплогрупе се на јасно издвајају као словенске и заступљене су надполовично код свих словенских народа, а за миграције Словена на Балкан може се везати и N2 хаплогрупа која је на Балкану заступљена готово искључиво код Срба. Анонимно истраживање генетског порекла становништва Црне Горе из 2010. године којим је тестирано 404 мушкараца је показало да 38.85% тестираних припада споменутим гранама које се везују за Словене. Тај проценат код Срба у просеку прелази 50%, међутим треба имати у виду да је ово истраживање обухватило грађане свих националности и вероисповести, тако да се подаци не односе само на становништво српског порекла услед чега је процентуално учешће словенске генетике знатно ниже од српског просека. Заступљеност I2a1a хаплогрупе код становништва српског порекла у Црној Гори је на просечном нивоу, док је R1a хаплогрупа знатно мање заступљена у Црној Гори него у другим српским областима што додатно доприноси нешто нижој заступљености словенске генетике. С друге стране, N2 хаплогрупа је натпросечно заступљена у Црној Гори, али њен проценат не утиче битније на укупно учешће становништва словенског порекла. Када су у питању хаплогрупе које се везују за старобалканско становништво, E1b хаплогрупа је натпросечно заступљена код Срба у Црној Гори, пре свега због разгранатих брђанских родова који јој припадају. Када су у питању Албанци, код њих су заступљене готово искључиво Е1b, J2b2 и R1b хаплогрупе, тако да су генетски знатно монолитнији од Срба. У оквиру све три хаплогрупе се јасно издвајају гране које су карактеристичне за становништво српског, односно албанског порекла. Резултати анонимног тестирања 404 појединца из Црне Горе су приказани у следећој табели.

Грана Број тестираних Процентуално учешће
E1b-V13 107 26,48
G2a-M406 3 0,74
G2a-L497 6 1,48
H1-M82 6 1,48
I1-P109 22 5,45
I1-Z63 3 0,74
I2a1a-CTS10228 120 29,70
I2a1b-М223 8 1,98
J1-Z1828 3 0,74
J1-Z2223 2 0,49
J2a-L26 17 4,21
J2b1-M205 5 1,24
J2b2-M241 13 3,22
L1b-M349 3 0,74
L2-L595 2 0,50
N2-P189.2 6 1,48
Q2-L245 8 1,98
R1a-Z282 31 7,67
R1b-L23 38 9,41
непознато 1 0,25

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

За већину до сада утврђених родова у Црној Гори је установљено којим тачно гранама хаплогрупа припадају пре свега захваљујући SNP тестирању, док се за неке родове чији припадници нису радили додатна тестирања основано може претпоставити припадност одређеним гранама на основу вредности на тестираним маркерима. За поједине родове се на основу доступних маркера за сада једино може установити предачка грана којој припадају.

Старобалканске хаплогрупе

E1b хаплогрупа је присутна у Црној Гори превасходно преко V13>Z1057 гране која се даље дели на CTS5856>BY3380 и PH1246>BY14151 гране. Највећа заступљеност и разноврсност V13 у свету је на простору централног и јужног Балкана, а сматра се да је ова грана и настала на истом подручју. V13 родови чине апсолутну већину становништва. PH1246>BY14151 грана је у свету најзаступљенија код Срба и није присутна код других народа у Црној Гори, а родови који припадају овој грани чине апсолутну већину становништва у Васојевићима и Шаранцима. Највећи и уједно једини родови који припадају овој грани у Црној Гори су Васојевићи и Милошевићи. Знатно бројнија CTS5856>BY3380 је специфична по томе што је заступљена и код родова српског и код родова албанског порекла, а дели се на Z1057 и Z1058 гране за чијих је чак 12 подграна утврђено да су заступљене у Црној Гори. Z1057 грана је присутна пре свега преко својих даљих подграна Z16988 (Бјелопавлићи и Клименти) и Z19851 (род Катуњана и Риђана). У Бјелопавлићима BY155589 чини огромну већину становништва, BY4590 је у Плавско-Гусињској области и Рожајској области надпросечно заступљена, док Z19851 чини апсолутну већину становништва у Бјелицама и Малим Цуцама уз солидну пристуност у Грахову и Голији. Z1058 грана је пре свега заступљена преко даљих подграна S2972 (Кучи) и L241 (Богутовићи и род Зечевића-Дрпљана, Комненовића и Копривица). Род Куча чини већину становиштва у истоименом племену, док је знатније присутан и у Плавско-Гусињској области и Рожајској области. Аџићи, Комненовићи и Копривице превасходно живе у Бањанима и Пиви. Поред V13, у Црној Гори је заступљена још једино PF2431 грана која је присутна у Горњем Полимљу. Ова грана је настала на подручју Магреба, а с обзиром на њену врло велику старост, немогуће је утврдити када се тачно појавила у Црној Гори докле год се не утврди о којој се тачно подграни ради.

G1b хаплогрупа је заступљена преко L830 гране која је присутна у Рожајској области преко братства Белоице које јој припада. Ова грана је у свету најзаступљенија код ашкенаских Јевреја у Европи и Арапа из Персијског залива.

G2а хаплогрупа је заступљена у Црној Гори преко L91, M406 и L497 грана које су присутне широм Медитерана још од неолита. L91 грана је у Црној Гори присутна у Бихору преко рода Хадровића, а M406 у Горњој Морачи, као и у Васојевићима и Бихору преко своје даље подгране S9591. L497 грана је у свету највише распрострањена на подручју Алпа и везује се за Келте и њихове миграције. Ова грана је у Црној Гори присутна преко своје даље подгране YSC0000033>Z39051>Y60799 у Боки Которској, Васојевићима, Затарју и Пљеваљској области, а највећи род који припада овој грани је род Главоча, Корјенића и Мрдака.

J1 хаплогрупа је присутна у Црној Гори превасходно преко гране Z1828>Z18463, која је у свету најзаступљенија у Грузији и Јерменији. У Црној Гори је концентрисана једино у Шекулару. На анонимном тестирању је забележена и Z2223 грана, међутим до сада није утврђено који родови припадају тој грани.

J2а хаплогупа је у Црној Гори заступљена преко Z6065, M92 и Z387 грана. Z6065 и Z387 су у свету највише заступљене на Леванту и у Анадолији.  Z6065, односно њена даља подграна FGC15901, је у Црној Гори присутна у Сотонићима где истоимени род чини већину становништва, а Z387 грана је присутна у Рожајској области и Паштровићима. M92 је заступљена преко своје даље подгране Z38463 која је најбројнија грана ове хаплогрупа у Црној Гори са највећом концентрацијом у Катунској нахији. Већина становништва у Вељим Цуцама, Пјешивцима, Бандићима, Кривошијама и највероватније Бајицама припада овој грани, односно роду Пјешиваца и Цуца. Највећа заступљеност M92 је у Италији и Црној Гори, а настала је на Блиском Истоку.

J2b1 хаплогрупа је присутна у Црној Гори преко M205 гранe, односно њеме даље подгране Y22066 која је процентуално у свету најзаступљенија код Срба, а мањој мери је присутна и код других балканских народа изузев Албанаца. У Црној Гори је најприсутнија у Дробњаку, Затарју, Пљеваљској области и Његушима преко рода Вељокрајана и Крича. Предачка грана M205 се ширила са Леванта и присутна је широм Медитерана тако да се сматра да је на подручју Балкана присутна од касне антике.

J2b2 хаплогрупа је присутна у Црној Гори преко Z628 гране, односно њених подграна Z1296 и CTS3617. За Вујовиће-Микулиће из Бјелица се не може закључити на основу хаплотипа којој тачно грани припадају, већ се само претпоставља да припадају некој подграни Z628. За сва остала братства је прецизно утврђена припадност појединим подгранама. Z1296 грана је у свету најзаступљенија код Албанаца, а у Црној Гори је присутно неколико њених даљих подграна којима припадају претежно албански родови. Y23094 је најзаступљенија у Грудама и Шестанима где родови Вуксагељића и Вучина, односно род Шкријеља, чине већину становништва. Ова подграна је такође присутна у Бихору, Бољевићима и Улцињском крају. CTS11100 грана је заступљена у Хотима где истоимени род чини готово комплетно становништво, док је Z631 грана заступљена у Бихору и у Голији. PH2967 је заступљена у Крајини, Улцињској области и врло могуће и Љуботињу преко братстава досељених из албанских племена Мирдите и Шоши. CTS3617 је заступљена преко даље подгране PH3514 којој на основу досадашњих резултата припада само једно мање српско братство код Херцег-Новог. Ова грана је заступљена код Срба, Бугара и Цинцара.

L1b хаплогрупа је у траговима распростањена широм Медитерана. У Црној Гори је њено присуство до сада утврђено у Загарачу, Кривошијама, Грахову и Ублима преко M349>BY12542 гране, а на основу предања о сродству и пореклу појединих братстава основано се може претпоставити да је присутна и у Бјелопавлићима, Грбљу, Љуботињу, Цеклину и Цуцама.

L2 хаплогрупа изворно потиче из Африке. До сада је утврђено да је присутна у Мркојевићима преко L595 гране којој припада род Перочевића.

Q2 хаплогрупа је присутна у Црној Гори преко L245>Y2998>Y2209 гране која је у свету најчешћа код Јевреја Ашкеназа који су из Израела дошли у Европу за време Римског Царства. Братоножићи су једини род у Црној Гори који припада овој грани и чини већину становништва у истоименом племену, а присутан је и у Васојевићима и Сеоцима. Највећа заступљеност ове гране на Балкану је на острвима Хвару (14,3%) и Корчули (6,1%).

R1b хаплогрупа је у Црној Гори присутна преко L23 гране која има две основне подгране: L51 и Z2103. L51 je заступљена преко својих подграна P312>U152 и U106. Грана U152 се везује за миграције Келта и најзаступљенија је преко своје даље подгране Z67 у Доњој Морачи преко рода Богићеваца коме припада већина становништва у том племену. U152 грана је присутна још и у Суторини преко своје даље подгране FGC13619. U106 је присутна широм Западне Европе, претежно код германских народа, а у Црној Гори заступљена у Љуботињу преко своје даље подгране BY18860 којој припада род Дрецуна и Сарапа који је најбројнији у том племену. Z2103 грана је заступљена преко своје даље подгране BY611, конкретно још даље подгране Y32147, која је у свету најраспрострањенија на Балкану, конкретно у Шоплуку, северној Албанији и источној Црној Гори где је заступљена код родова и албанског и српског порекла. У Црној Гори сва Y32147 братства припадају два међусобно доста блиска рода, а то су род Бихораца, Лутоваца, Мурића и Радомана и род Цијевњана. Први род је етнички мешовит (чине га братства и српског и албанског порекла), док је други албанског порекла. Ова грана је највише заступљена у Лутову и Пиперима где чини апсолутну већину становништва, а надпросечно је заступљена и у Дупилу, Цеклину, Затријепчу, Бихору и Рожајској области.

T1 хаплогрупа је распрострањена у малим процентима широм Европе и Медитерана. Њено присуство у Црној Гори није забележно на анонимном тестирању, али је утврђено за једно братство из Гусињске области да припада L162 грани.

Грана Старост гране у годинама према YFull Етничко порекло родова у Црној Гори према предањима
E1b-V13>Z1057>PH1246>BY14151 4600 српско
E1b-V13>Z1057>CTS5856>BY3380 4000-4600 српско, албанско, турско
    >Z5017>Z5016>Y3762>CTS6377>CTS9320>Z16988 2700-2900 албанско, српско
        >BY4222>BY4590 700-1950 албанско
        >BY4197>BY34282>BY50887>BY155589 <1950 албанско-српско
    >Z5017>Z5016>Y3762>CTS6377>CTS9320>Z17107 2800-2900 српско
        >Z38456 1700-2800 српско
    >Z5017>Z5016>Y3762>CTS6377>CTS9320>Z17264 2800-2900 српско
    >Z5017>Z19851 2900-4000 српско
    >Z5018 3700-4000 српско, албанско, турско
        >S2979>FGC33614>FGC33625 <2900 албанско
        >S2979>Z16659>Y3183>S2972>Z16661>BY5293 <3200 српско, албанско, турско
        >S2979>Z16659>Y3183>S2972>A7135>A7136>Y18675>Y18673>BY5425>Y128213 800-850 српско
        >S2979>Z16659>L241 2900-3700 српско
        >L17 3500-3700 српско
E1b-PF2431 10800-13900 српско
G1b-L830 8400-18600 Српско
G2a-L91 10100-10900 српско
G2а-M406 8700-14400 српско
    >PF3293>PF3316>Z6029>S9591 3900-5300 српско
G2a-L497 7200-10700 српско
    >Z1815>Y7538>Z1816>Z1823>L43>L42>Y11074> YSC0000033>Z39051>Y60799 <3400 српско
J1-Z1828>Z18463 7100-8000 српско
J1-Z2223 5700-11000 непознато
J2a-Z6065>Z7532>Z7515>FGC15895>FGC15901 4600-9400 српско
J2a-M92 7400-11100 српско
    >Z8096>S8230>Z38463 4100-4200 српско
J2a-L25>Z438>Z387 6900-9100 српско
    >L70 3800-6900 српско
J2b1-M205>PF7321>CTS1969>Y22075>Y22066 1000-4900 српско
J2b2-Z628 4400-4700 албанско, српско
    >Z2507>Z638>Z1296 4200-4300 албанско, српско
        >Z1297>Y27522>Y23094 3800-4000 албанско
            >Y82533 1150-3800 албанско
        >Z1297>Z1295>Y21878>CTS11100 3400-3600 албанско
        >Z1297>Z1295>Z631 2700-3900 српско
               >Z1043>Z8424 2700 српско
        >PH2967 2400-4200 албанско
            >PH3120>Y85522 700-2400 албанско
    >Z2507>CTS3617 4000-4400 српско
        >Z38240>PH1602>PH3514 1250-3100 српско
L1b-M349>BY12542 7200-12700 aлбанско, српско
L2-L595 <23000 српско
Q2-L245>Y2998>Y2209 3600 српско
R1b-L23 6100-6400 српско, албанско
    >L51>L151>U106 4700-4800 српско
        >S263>S264>S497>A10971>BY18860 <4200 српско
    >L51>L151>P312>U152 4500 српско
        >Z36>CTS5531>Z37>Z67 3200-3600 српско
        >L2>FGC13620>FGC13619 <4500 српско
    >Z2103>Z2106>Z2108>Z2110>CTS7556>Y5592>CTS9219>Y18959>BY611>Y23373>Z2705>Y32147 1000-1250 српско, албанско, непознато
T1-L162 12100-16000 албанско

Словенске хаплогрупе

I2a1a хаплогрупа је на Балкану, па самим тим и Црној Гори, заступљена преко такозване Dinaric гране CTS10228>Y3120 када је у питању становништво словенског порекла. Најзаступљенија је хаплогрупа код српског народа, због чега је уједно и најзаступљенија хаплогрупа у Црној Гори. Споменута грана је настала на Карпатима и у свету је процентуално најзаступљенија код Срба и Хрвата, при чему је код Хрвата заступљена претежно на штокавском говорном подручју. У Црној Гори су присутне три гране Dinaric-а: S17250, Y4460 и Z17855. S17250 је најзаступљенија, пре свега њена подграна PH908 која је распрострањена широм Црне Горе. Родови који припадају овој грани чине апсолутну већину становништва у Језерима, Команима, Косијерима, Кртолама, Никшићкој Жупи, Озринићима и Ровцима. Највећи PH908 родови у Црној Гори су род Азанаца и Никшића, Озрихнићи (Орзинићи), Трепчани и род Малешеваца и Суботића. Друга подграна Y4882>A1328 је заступљена у Пиви, Шекулару и Горњим Селима. Y4460 је врло слабо присутна код Срба, па и у Црној Гори где је само за Кочане из Бихора утврђено да припадају овој грани. Z17855 је у мањим процентима доста равномерно заступљена код свих словенских народа, док је процентуално најзаступљенија код Македонаца. У Црној Гори је појединачно најбројнија грана у Дражевини, Цеклину и Шекулару, а у већој мери је присутна у Доњој Морачи и Ровцима где је друга по бројности, као и у Горњој Морачи где је такође заступљена. Највећи Z17855 родови у Црној Гори су Цеклињани-Горњаци, Љешњани, Војинићи-Љешњани, Караџићи и род Војводића и Вукољеваковића.

N2 хаплогрупа је у Црној Гори присутна преко FGC28435 гране која је у свету најзаступљенија код Срба. Њена предачка грана P189.2 је према досадашњим сазнањима настала на Карпатима, тако да се претпоставља да је ова грана на Балкан дошла у средњем веку са миграцијама Словена. Сви припадници FGC28435 гране у Црној Гори припадају роду Бањана који је у истоименом племену појединачно најбројнији род, док у Пиви чини и већину становништва. Овај род је у већој мери заступљен једино још у Голији која са Бањанима и Пивом историјски чини једну целину.

R1a је најзаступљенија хаплогрупа код Словена преко своје гране Z282. У Црној Гори је, као што је већ споменуто, слабије заступљена у односу да друге српске области. Присутна је преко две гране – PF6155>M458 и Z280, од којих је ова друга знатно бројнија, док за поједине родове још увек није утврђено којој тачно подграни припадају. M458 је претежно заступљена код Западних Словена, међутим у Црној Гори је присутна једино преко даље подгране L1029 која је заступљена код свих словенских народа. У Црној Гори је најприсутна у Бихору, Голији, Горњим Пољима, Горњим Селима и Пиви. Z280 је претежно заступљена код Источних Словена, а у Црној Гори је присутно неколико њених даљих подграна: YP270 је заступљена у Бихору, YP4278 у Бањанима, CTS3402 у Пиперима, Цетињу и спорадично у неколико других области, L1280 у Зети и Васојевићима, YP314 у Крушевицама, YP951 у Пиви и L366 у Ћеклићима и Брајићима. Од свих наведених грана, једино је L366 значајније присутна на неком подручју, конкретно у Ћеклићима где већину становништва чини истоимени род.

Грана Старост гране у годинама према YFull Етничко порекло родова у Црној Гори према предањима
I2a1a-CTS10228>Y3120 2200-3800 српско
    >S17250 1800-2200 српско, немачко
        >Y4882>A1328 1350-1800 српско
        >PH908 1800 српско
            >Z16983 1550-1800 српско, немачко
            >A5913>A22312 <1500 српско
            >Y56203>Y134578 550-1450 српско
    >Y4460 2200 српско
    >Z17855 1600-2200 српско
        >A16413 1350-1600 српско
            >A20030>Y135653 50-1350 српско
N2-P189.2>Y6516>Y7310>Y7313>BY21835>FGC28435 700-800 српско
R1a-Z282 4900 српско
    >PF6155>M458>PF7521>Y2604>CTS11962>L1029>YP417 1950-2000 српско
    >Z280>Z92>Z685>YP270 3200-4500 непознато
    >Z280>CTS1211>Y35>YP4278 1850-4200 српско
    >Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y2613>Y2609>Y2608 1750-2300 српско
    >Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y33>CTS8816>Y2902 2400-4200 српско
        >Y4380 1850-2400 српско
    >Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y33>CTS8816>Y3301>L1280>Y5647>YP6343 1300-2300 српско
    >Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y33>CTS8816>Y3301>L1280>Y5647>YP611>YP3987 1200-2300 српско
    >Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y33>CTS8816>Y3301>S18681>YP315>YP314 1550-2400 српско
    >Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>YP237>YP951 2500-3700 српско
    >Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>YP237>YP235>YP234>YP295>L366 2700 српско

Германске хаплогрупе

I1 хаплогрупа је у Црној Гори присутна преко P109 и Z63 грана. P109 се везује за миграције Нормана који потичу од Викинга из Скандинавије, а у Црној Гори је присутна преко своје даље подгране FGC22054 којој припада род Новљана који чини већину становништва у Дробњаку, а присутна је и у неколико других области где има исељеника из овог племена. Z63 грана је заступљена преко даљих подграна L1237 и Y16437 које се везују за миграције Гота. L1237 је заступљена у Бањанима, Ровцима, Пљеваљској области и Рожајској области. Једини већи род који припада овој грани је род Бијеловића, Миљанића и Мркајића у Бањанима. За Y16437 грану је до сада утврђено да је присутна у Ровцима, Морачи и Барској области.

I2a1b хаплогрупа, односно њена грана М223, је у Црној Гори присутна преко даљих подграна L1229 и L701. L1229 грана се често назива и англосаксонском јер је најзаступљенија код Енглеза. Њено присуство у Црној Гори је до сада забележено у Бихору и Коритима. L701 грана је најзаступљенија код Немаца, док је присутна и код других средњоевропских народа. У Црној Гори је присутна у Паштровићима, а истој грани припада и једно братство из Васојевића.

Грана Старост гране у годинама према YFull Етничко порекло родова у Црној Гори према предањима
I1-P109>Y3662>S14887>Y11203>FGC22046>FGC22045>FGC33034>FGC22054 800 српско
I1-Z63>BY151>S2078>S2077>Y2245>L1237 2900-3900 српско
I1-Z63>BY151>S2078>S2077>Y16435>Y16437 1500-2200 српско, албанско
    >Y16434 1050-1500 српско
I2a1b-M223>CTS616>Y3721>Y3670>L1229 5400-9100 српско
I2a1b-M223>CTS616>CTS10057>L701 9900-10500 српско
    >P78 5100-9900 српско

Ромска хаплогрупа

H1 хаплогрупа је у Црној Гори заступљена преко M82 гране која се везује са Роме. До сада ни за једно братство није утврђено да припада овој грани, већ је њено присуство у Црној Гори забежено једино на анонимном тестирању.

Грана

Старост гране у годинама према YFull Етничко порекло родова у Црној Гори према предањима

H1-M82

15300-16300 непознато

Територијални размештај хаплогрупа

На следећој карти је приказан територијални размештај хаплогрупа у Црној Гори по селима и засеоцима у којима су поједине гране чиниле апсолутну већину становништва.

Генетско порекло становништва у Црној Гори 1913. године по Y хромозому

Битно је напоменути да је обзиром на изузетно велики број различитих хаплогрупа и њихових грана које су заступљене на малом простору као што је Црна Гора овако велики проценат територије на којој поједине гране чине апсолутну већину заиста куриозитет. То је последица вишевековног родовско-племенског друштвеног уређења у коме су братства живела засебно у својим селима и засеоцима на основу чега је могуће изузетно прецизно установити генетски састав становништва. Такође, услед сродности великог броја братстава у племенским областима,  у њима је и на основу врло малог броја тестираних са великом вероватноћом већ установљено генетско порекло око 90% становништва.

Уколико се хаплогрупе групишу према пореклу, картографски се може приказати и територијални размештај становништва старобалканског, словенског и германског порекла.

Генетско порекло становништва у Црној Гори 1913. године по Y хромозому

Овим приступом се за додатних 10% територије Црне Горе на којој припадници ниједне појединачне гране не чине апсолутну већину становништва утврђује ког је даљег порекла преовлађујуће становништво. Уколико се заступљеност старобалканских, словенских и германских хаплогрупа посматра по историјским областима, може се приметити да старобалканске хаплогрупе убедљиво доминирају у Брдима и Јужном Приморју, док словенске хаплогрупе преовлађују у Старој Херцеговини, јединој области у којој постоји и већа концетрација германских хаплогрупа. У Старој Црној Гори и Боки Которској је заступљеност старобалканских и словенских хаплогрупа готово једнак.

Територијални размештај највећих родова

На следећој карти је приказан територијални размештај највећих родова у Црној Гори по селима и засеоцима у којима су ти родови чинили апсолутну већину становништва на основу нових сазнања до којих се дошло захваљујући ДНК тестирањима.

Највећи родови у Црној Гори 1913. године према народним предањима и ДНК резултатима

ДНК резултати су потврдили највећи број предања у Црној Гори када је у питању међусобно сродство братстава. Један од највећих доприноса досадашњих генетских истаживања јесте научна потврда да бројни велики и разгранати родови заиста постоје и да нису плод народне маште. С друге стране, када су у питању предања о пореклу од крупније властеле, за велики број таквих предања је утврђено да су нетачна о чему је већ било речи у тексту Властела у Црној Гори према народним предањима. Поређењем народних предања и порекла становништва утврђеног ДНК резултатима може се приметити да је је код муслиманских братстава сразмерно нешто већи број предања за која се испоставило да су нетачна у односу на православна и католичка братства. То се посебно односи на староседелачко исламизовано становништво са севера данашње Црне Горе. Више речи о пореклу и предањима свих до сада тестираних братстава ће бити у текстовима о генетски профилисаним родовима у Црној Гори.

Извори података

ДНК резултати:

  • Српски ДНК пројекат
  • Albanian Bloodlines Project
  • Bošnjački DNK projekat
  • 23andMe – резултате прикупио Небојша Новаковић (Српски ДНК пројекат)
  • Анонимно тестирање 404 појединца из Црне Горе из студије Human Y-Chromosome Short Tandem Repeats: A Tale of Acculturation and Migrations as Mechanisms for the Diffusion of Agriculture in the Balkan Peninsula, 2010. – статистичка обрада Синиша Јерковић (Српски ДНК пројекат)

Филогенетска стабла:

  • YFull YTree v6.05.12
  • ISOGG (International Society of Genetic Genealogy) Y-DNA Haplogroup Tree 2018

Коментари (12)

  • Byz

    Фантастичан текст. Такође, шта ли је ово са H хаплогрупом? Видео сам да је присутна и у оном недавно објављеном истраживању које је спроведено у Србији и није ми јасно откуд она…

    Одговори
    • Иван Вукићевић

      H хаплогрупа је карактеристична за ромско становништво. Ако се Ваше питање односи на N хаплогрупу, за сада је њено порекло на нашим просторима и даље енигма. Једино се основано може рећи да је племе Бањани матица огромне већине припадника те хаплогрупе на нашим просторима.

      Одговори
      • Byz

        Хвала на одговору. Првобитно сам мислио на H (латиницом) хаплогрупу, ту за коју сте рекли да је карактеристична за ромско становништво. Мада је и N хаплогрупа и њено порекло међу Србима још једна интересантна тема.

        Што се тиче H хаплогрупе и њене карактеристичности за Роме али и истовремене присутности у Србији, да ли би то подразумевало могућност асимилације/мешања Рома у српску популацију? Некако ми се то чини мало вероватно, и неколико чланова на форуму је делило моје чуђење када се говорило о неком другом истраживању.

        Одговори
        • Иван Вукићевић

          Безмало сви припадници H хаплогрупе на нашем простору су готово извесно ромског порекла по мушкој линији. Међутим, та хаплогрупа код Срба готово да није ни заступљена те се тешко може говорити о некој асимилацији Рома. Најбољи показатељ је то што на српском ДНК пројекту тренутно имамо само двојицу припадника те хаплогрупе од којих је притом један муслиман. Проценат заступљености је знатно већи на анонимним истраживањима, али имајте у виду да на њима нису тестирани само Срби, већ и припадници националних мањина укључујући и Роме код којих је H хаплогрупа високо заступљена.

          Одговори
  • Стварност

    Одличан текст. Интересује ме да ли је тренутно у оптицају истраживање о генетском пореклу становништва у приморским градовима попут Котора и Бара, пошто видим да су на карти и у тексту слабо или уопште нису заступљени. Мислим да је релативно лако претпоставити каква би слика била, али опет можда буде и изненађења.

    Одговори
    • Иван Вукићевић

      Тренутно су актуелна истраживања о генетском пореклу становништва у Херцеговини и на Косову и Метохији, тако да поред спорадичних тестирања нема неке озбиљније иницијативе када је у питању становништво у приморју, али треба очекивати у блиској будућности да ће и та област бити детаљније покривена. На генетској карти у оквиру овог текста су приказане једино области у којима поједине гране чине апсолутну већину становништва. С обзиром да огромна већина приморских насеља има изразито мешовито становништво, на основу релативно малог броја тестираних се не може закључити да ли већина становништва у приморским насељима припада некој грани. Чак и кад би тестирали сва братства из приморја, у врло малом броју насеља бисмо имали грану која чини апсолутну већину становништва, тако да карта не би била много попуњенија у том делу него што јесте сада.

      Одговори
  • Драган

    „Анонимно истраживање генетског порекла становништва Црне Горе из 2010. године којим је тестирано 404 мушкараца је показало да 37,37% тестираних припада споменутим гранама које се везују за Словене. Тај проценат код Срба у просеку прелази 50%, међутим треба имати у виду да је ово истраживање обухватило грађане свих националности и вероисповести, тако да се подаци не односе само на становништво српског порекла услед чега је процентуално учешће словенске генетике знатно ниже од српског просека.“
    „С обзиром да велики део српског народа потиче са подручја данашње Црне Горе и Херцеговине, већина родова који су присутни на овом подручју има бројне исељенике и у другим српским областима.“
    Ово дакле значи да би код Срба са подручја Црне Горе, хаплогрупе које су везане за старе Словене биле доста више присутније него што су присутне данас да није било миграција, јер су се миграције углавном дешавале са подручја где су присутне групе И2а, односно са севера Црне Горе, из Никшића, Пипера који су се масовно расељавали по Србији и слично, а мање са подручја где су присутне друге хаплогрупе (изузев Васојевића)? Између осталог, са пар европских сајтова се може видети да су И2а у Србији присутније у нешто већем проценту баш у подручјима где је било доста миграција из Црне Горе и Србије (Подриње).

    Одговори
    • Драган

      Исправка за последње: Из Црне Горе у Србију.

      Одговори
      • Иван Вукићевић

        Био бих опрезан са таквим закључком јер је у Подрињу српско становништво превасходно досељено из Херцеговине где је I2 хаплогрупа најзаступљенија, а не из Црне Горе. Једина област у Црној Гори у којој је у одређеном периоду сигурно више била заступљена словенска генетика него данас јесте Зета. Некадашње српско становништво словенског порекла које се бавило земљорадњом у Зети је у великој мери расељено пред Турцима, а на њихово место су постепено долазили сточари из околних брдских области међу којима је словенска генетика знатно мање заступљена.

        Одговори
  • Јанко

    “ Тај проценат код Срба у просеку прелази 50%, међутим треба имати у виду да је ово истраживање обухватило грађане свих националности и вероисповести, тако да се подаци не односе само на становништво српског порекла услед чега је процентуално учешће словенске генетике знатно ниже од српског просека.“

    Мислим Вам је ово погрешан закључак. Ако изузмемо Србе (и оне који се сматрају национално Црногорцима), највеће националне мањине у Црној Гори су Бошњаци и Албанци. Бошњаци највише живе у Гусињској области и Рожајској области, а у тексту је речено да је на том простору доминантна Е хаплогрупа – дакле, може се рећи да су код Бошњака у Црној Гори доминантније друге хаплогрупе у односу на И1а хаплогрупу. Исто важи и за Албанце, јер код њих ове хаплогрупе готово и да нема. То значи да, кад би се изузеле те две популације из истраживања, онда би проценат хаплогрупе И1а био већи, а не мањи , ако се не варам. Зар не? Између осталог, преко података које видим са вашег ДНК пројекта, а и са European DNA Project, популација у подрињу која је била под великим утицајем исељеника из Црне Горе и Херцеговине има нешто већи постотак И2а у односу на суседне делове. То значи да исељеници са тих простора углавном носе И2а – а и на основу индивидуалних примера, како са сајта, тако и код познатих личности које су пореклом са тих простора, а из ових крајева, углавном се појављује И2а, мада бих морао да нагласим да ово друго што сам навео и није превише добар аргумент, јер познате личности и нису превише добар индикатор, али ово прво и тек како јесте. Дакле, када би се узела у обзир само популација која себе сматра национално Србима, и када би се изузеле миграције у друге територије, постотак И2а код Срба из Црне Горе је онда, по тој логици, далеко већи? Било је исељавања и Срба са другим хаплогрупама, наиме Васојевићи, у подручје Метохије, али то је сложићете се у доста мањој мери у односу на исељенике из свих других групација и племена у збиру. У сваком случају, јасно је да неко и са хаплогрупама које нису везане за старе Србе који су дошли на Балкан, не може бити мањи Србин од оних који то имају – ако је неко више векова Србин (или неке друге националности), ако има српску културу, традицију, језик, стопио се са Србима и остало, нема смисла говорити о томе како он није Србин – то је крајње смешно. Исто тако, за разлику од И2а која је дошла на Балкан са Словенима, за хаплогрупу Е-В13 нема смисла говорити како је везана за само један народ, када је ниједан народ нема у мери већој од 50% код себе – а овде притом мислим на аргументе везане за Албанце, јер бих пре рекао да је код њих заправо Ј2б хаплогрупа главна, а не остале, јер се она само код њих појављује ако се не варам, што би значило да је популација са том групом осталим популацијама, хајде да кажем, „увезла“ или са осталима формирала појам Албанац који се појављује први пут у 10. веку у виду народа.

    У сваком случају, ово је једина критика коју сам имао на Ваш текст, мада бих волео да чујем контрааргументе, ако нисам био управу, јер је ваљда то поента дискусије. Иначе, све похвале, јер сјајне текстове имате. Волео бих да их видим још, посебно ако имате у виду нека истраживања везана за конкретна племена или староседеоце на приморју. Надам се да имате у виду и истраживања везана за територију Дубровника, Пељешца и околине, јер сам упознат са радовима хрватских аутора који често наводе да је велики број, нпр. властеле, по њиховим причама (од те властеле, не од аутора), дошао управо са територије данашње Црне Горе, највише из Боке. Знам да је то подручје у коме данас живи популација која се не сматра национално Србима, а и да има велики број досељеника из других области Хрватске, а и да би можда било некако проблематично да та истраживања ради Српски ДНК Пројекат без обзира на порекло доброг броја популације тамо, да Вам то не прави неке проблеме, али би било веома занимљиво, с обзиром на велики број историјских чињеница које показују доста другачије ствари него онакав монолитан приказ какав је данас.

    Одговори
    • Иван Вукићевић

      Јанко, свака примедба је добродошла, али мислим да сте погрешно разумели моју реченицу коју сте цитирали на самом почетку. Управо због тога што су код Абанаца и Бошњака у Црној Гори превасходно заступљене старобалканске хаплогрупе (E, J2b и R1b), процентуално учешће I2 хаплогрупе је на анонимном истраживању ниже него што је то случај код Срба у Црној Гори. Већ у следећој реченици сам то јасно и нагласио: „Заступљеност I2-CTS10228 гране код становништва српског порекла у Црној Гори је на просечном нивоу“. Хаплогрупе које код Срба у Црној Гори одступају у односу на просек су R1a која је слабије заступљена у односу на српски просек и J2a, N и Q2 које су надпросечно заступљене у односу на српски просек, међутим I2 хаплогрупа je заиста на просеку.
      За Подриње сам у одговору Драгану споменуо да се ради о области где већина становништва потиче из Херцеговине која је жариште I2 хаплогрупе на Балкану. У Подрињу има и доста досељеника из Црне Горе, али они су далеко малобројнији од досељених Херцеговаца.
      Што се Е-V13 гране тиче, нема никакве дилеме око тога да се та грана не може везати ни за један балкански народ, па ни за Албанце код којих је процентуално (али не и бројчано) нешто заступљенија него код Срба. За Албанце се с друге стране, као што сте и сами споменули, пре свега може везати J2b-Z1296 грана која код Срба готово да није ни заступљена.
      Католичка подручја из околине Дубровника су свакако занимљива за истраживање јер се неспорно ради о становништву које је у одређеном периоду било српско, тако да се надам да ћемо по завршетку тренутних пројеката наћи времена да се позабавимо и са том тематиком.

      Одговори
      • Јанко

        Захваљујем се на одговору. Схватио сам да сте заправо мислили на државном нивоу зашто је мања, у виду објашњења, а не на националном како сам погрешно протумачио. Што се тиче Драгана, познајемо се уживо (ако је то тај Драган кога знам), и причали смо баш о овој теми, тако да верујем да сте због тога добили слично питање и од њега.

        Што се тиче Дубровника, Пељешца, Конавала и дела Херцеговине при том подручју (Попово поље и околина), заиста бих волео да видим резултате везане за та подручја, управо због чињенице које сте изнели, зато што се зна да је имиграција још од доласка Словена на Балкан, па надаље, у град Дубровник управо највише била са подручја Источне Херцеговине и Црне Горе са Боком Которском, а становништво у средњем веку је у том подручју махом било српско, што говоре многобројне повеље босанских владара и други историјски документи, па и сама предања о пореклу тих породица, ко је одакле дошао. Посебно ме је заинтересовало то подручје када сам видео велики број презимена која се срећу само код Срба, а код Хрвата их нема, а поготову она попут „Павловићи“ и слично (а не Павовић, или Павић, како би се очекивало). Јасно ми је да у приморском подручју има изворно католика, дакле, оних који нису прелазили са православља у католичанство, али ми је просто невероватно, мада ми је јасно и зашто, како се то пренело са верског на национални ниво, да на крају један несумњиво део нашег народа прихвати други национални идентитет због таквих ствари. И сами знате да је то подручје, заједно са Боком Которском и другим делом приморја, дало заиста велики број, слободно се може рећи, несразмеран својој величини, великана из науке и уметности, што само тера на размишљање шта би било са целокупним нашим народом да није било веома неповољних историјских околности по нас, попут Османлијских освајања… Мада, приче „шта би било, кад би било“ нису део историје ни расправе, али ето, морао сам ту помисао да споменем. Такође, свестан сам да је од периода СФРЈ било доста имиграције из Сплита и других градова Хрватске у то подручје, па је вероватно донекле поремећен тај однос, да кажем, „староседелаца“ и „новопридошлог“ становништва. Ипак, веома ми је драго што имате и то подручје у виду, јер је заиста тужно да се историјске чињенице запоставе, зарад неке политике, а Ваш рад може веома пизитивно да допринесе историји као науци и другим областима, и због тога искрено Вам желим пуно успеха у даљем раду.

        Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top