Порекло становништва села Балиновце (по књизи Доње Балиновце), општина Владичин Хан – Пчињски округ. Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село лежи лево од Јужне Мораве на граници Грделичке Клисуре и Врањске Котлине. Суседна насеља су: Летовиште, Кржинце, Горње и Доње Јабуково.
Воде.
Мештани се са водом за пиће снабдевају из бунара, са кладенаца и из чесама. Бунара има само у деловима села званим Смрдан и Шелинци. Познатији кладенци су Церовац, Село и др.
Земље и шуме.
Поједини крајеви атара носе ове и називе: Кула, Страње, Шелинце, Смрдан, Беловце, Искруп, Село, Честа, Церовац, Пелин, Селиште, Црквиште, Тасина Колиба, Буке и Џидовско Гробље.
Тип села.
У Балиновцу су махале, почев од Јужне Мораве према висији: Шелинце; Смрдан, Беловце, Раскрсје, Чолаковци, Поповци, Ивковци и Рдовска Река. Куће појединих родова већином су у групама. Село је 1959. године имало 45 домова.
Постанак села и други подаци:
У суседној околини Владичиног Хана постоји село Горње Балиновце. Да би се разликовало од њега ово насеље се зове Доње Балиновце*.
*Како је из назива села нестао део назива „Доње“ могу објаснити читаоци Порекла са простора око Владичиног Хана, оп. Милодан.
У првој половини XIX века, приликом оснивања овог села, данашње село је имало свега три куће; по једна у данашњим махалама Поповци – од рода Поповци, Раскрсје – од рода Стајковци и Ивковци – од рода Ивковци. Касније су се населили други родови. Пре око 80 година у селу је било 10 кућа.
У данашњој махали Раскрсје постоји место Село. Сада су тамо њиве. Остатака старине нема. Мештани кажу говоре: „Такој си га кажу Село“.
Сеоска слава овог села је Ђурђевдан. О већим празницима становници посећују цркву у Горњем Јабукову. Код те цркве налази се и балиновско гробље. У махали Раскрсје је сеоски крст.
До 1878. године плоднија земља овог села припадала је неком бегу који је „седео“ у Дренову близу Лепенице код Владичиног Хана – тачније Дреново је махала села Лепенице. Звао се Абдула бег, један од потомака врањског Хусејин паше. Од поменуте године мештани су земљу купили од бегове жене – бег је погинуо у рату.
Порекло становништва.
Данашње српско становништво Балиновца потиче од предака који су досељени.
-Поповци, Никољдан. По пет њихових кућа налази се у махалама Поповци и Смрдан. Прва махала је старија. Не зна се одакле су досељени. У Балиновцу живе од прве половине XIX века: Стојан, 53 године-Марко-поп Крагуј-поп Станисав, оснивач рода. Данашње село је, кажу, је од времена „попа Станисава“.
У махали Раскрсје су родови.
-Стајковци, Никољдан, не знају за своје порекло;
-Ристићи, Аранђеловдан, су из Капацуна код Владичиног Хана и;
-Пешићи, Младенци, су из Манајла, где имају рођаке званих Марчинци, досељени са Косова.
У махали Ивковце живи род;
-Ивковци, Аранђеловдан. Потичу од претка који је добегао из села Равна Река у околини Владичиног Хана.
У махали Чолаковци живи род:
-Чолаковци, Никољдан. Не зна се одакле су досељени.
У махали Беловце живе:
-Беловчани, Аранђеловдан и:
-Стаменковићи, Аранђеловдан и Никољдан. Оба рода су дошла из Кржинца. Тамо су им род становници званим Каменарци за које се не зна одакле су тамо досељени.
У махали Шелинце живе:
-Шелинци и:
-Миленковићи, оба роде слави Аранђеловдан. Први су дошли из Кржинца, други из Теговишта (оснивач рода се призетио у роду Шелинци).
Поред железничке пруге живе:
-Маринковићи, Никољдан и;
-Петровићи, Аранђеловдан. Први су досељени из Кржинца, други из Калиманаца – Владичин Хан.
У махали Рдовска Река живе православни Цигани-Роми:
-Иванови, Никољдан. Старешине породице зову се Драган, Радојко итд. Најпре су имали две куће, сада су нарасли на пет. Не зна се њихово порекло.
Исељеници.
-Караџинци живе у селу Калиманцу у околини Владичиног Хана. Тамо су дошли из Балиновца.
Других исељеника из овог села нема изузев што се по неки „призетио“ у неко од суседних насеља.
ИЗВОР: Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)