Порекло презимена, село Кржинце (Владичин Хан)

8. фебруара 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Кржинце општина Владичин Хан – Пчињски округ. Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Ово је најјужније село Грделичке Клисуре. Лежи недалеко од Јужне Мораве и у близини околних насеља: Манајла, Балиновца, Ружића итд.

Воде.

Мештани се снабдевају водом за пиће са извора и из неколико бунара. Познатији извори зову се: Радин Кладенац, Деда Стаменков Извор итд.

Земље и шуме.

Поједини крајеви атара носе ове називе: Страње, Камен,, Рид, Голем Шип, Ширине, Миркова Чука, Шупљи Цер, Коњарник, Уплат, Пиљковац, Гомиле, Свињче, Голем Вир, Белутак, Плочак, Село или Старо Село и Св. Тројица.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Разликује се онолико махала колико има родова. Најстарије су Долинарска и Дедаа Стаменковска Махала. Кржнице је имала 1960. године 64 дома.

Старине у селу.

Назив Гомиле односи се на једну косу јужно од села, близу Јужне Мораве. Мештани причају да тамо има: „неке рупчине, копотине и зидотине“. По народном веровању те старине су припадале „Латинима“. Данас је ова коса под пашом и њивама.
Село или Старо Село је место према западу. Сада су тамо њиве, сеоско гробље и једна чесма. Поред гробова садашњих становника, тамо се налазе и неки веома стари гробови. Њихов положај је исток-запад. У унутрашњости тих гробова налажене су камене плоче.
Св. Тројице је место у потесу Ширине. Тамо су мештани откопавали старе цигле. Они наводе да је „ту нешто било“ у прошло време. На поменутом месту сада је „сеоски запис“. Ту се приређује сеоска слава другог дана Духова.

Постанак села.

По садашњем становништву Кржинце није много старо село. Најпре су се однекуда доселила два српска рода. Они су основали данашњу Долинарску и Деда Стаменкову Махалу. То је могло бити крајем XVIII или почетком XIX века. Касније су њихови дељеници и други досељеници основали остале махале.

Порекло становништва.

Данашње становништво Кржинца потиче од предака који су досељени. Родови су:

-Долинарци, Лучиндан, живе у истоименог махали. Род је основао неки Деда Стеван. Не зна се одакле је досељен.
-Деда Стаменкови, Лучиндан, потичу од претка Павла за кога се не зна одакле се доселио. У овом роду позната је следећа генеалогија: Милоје, 64 године-Крагуј-Станислав-Стаменко и Павле. Род је добио име по Павловом сину Стаменку.
-Митинци, Ридарци, Големо Вирци, Радинци и Упчитарци, Лучиндан. Они су гране предњих родова.
-Каменци, Никољдан и Аранђеловдан, су посебан род и са другачијим пореклом од предњих родова. Не зна се одакле су досељени.
-Николићи, Никољдан, живе у махали Митници. Не зна се њихово порекло.
После њих се више нико није доселио у Кржинце.

Исељеници.

Из Кржинаца има доста исељеника.

-Стојилковићи живе у Теговишту.
-Беловчани, Стаменковићи, Шелинци и Маринковићи су исељени у Балиновце. Неки од ових исељеника припадају роду Каменарци.
Доста исељеника је у селима у околини Владичиног Хана;
-Кржинчани (Цветковићи) су у Лепеници.
-Кржинчани у Биновцу.
Зна се да је један род из Кржинаца исељен у Пољаницу – Голом Селу.

Има исељеника и у околини Гњилана.

ИЗВОР: Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.