Порекло презимена, село Тамнич (Неготин)

8. августа 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Тамнич, општина Неготин – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

 

Положај насеља.

Тамнички атар већином је у јужном делу простране, терцијерене заравни, који на западу од површи одвајају Сиколска Река, Кленовачки и Бруснички Поток, а мањим делом је у равници поред Тимока. Куће су у присоју, на странама Тамничког Потока, који силази са заравни и утиче у Тимок; многе су у пољу и нису плављене, јер поток има дубоко корито, толико дубоко да га вода не испуњава ни при највећем водостају.

Воде.

Мештани користе воду из бунара, јер су извори слаби.

Земље и шуме.

Зиратна земља је најбоља у равници док је шума на заравни. Места на којима су њиве, ливаде и гајеви зову се: Рупје, Папрада, Сановица, Канџик, Орашје, Лећево, Каменица, Јасењар, Трендин Поток, Дељача, Глибан, Либађе, Дугачке Њиве, Дрењар, Супиште, Торови, Трша, Сријан, Црквиште, Селиште, Орловац, Кључ, Грново Блато, Гола Пула, Липовац, Старо Брдо, Орешац, Брдањак, Баре, Горња и Доња Кремењача, Нерезина, Топоница, Средњи Брег и Везирова Њива. Шуме су Алија и Крст. Утрине су: Честик, Баба-Савина Пољана, Врточине и Панађуриште.

Тип села.

Село је збијеног типа; куће су размакнуте од 10 до 40 а ређе и до 50 метара. Подељено је у Горњи, Средњи и Доњи Крај и на махале: Петровићеву, Богдановићеву, Јанчићеву, Симоновићеву, Ђуричићеву, Брдарску, Ајдучићеву и Утманску. У махалама има по неколико родова са измешаним кућама.
Гробље је источно од села, у подножју брда Липовца.

Име селу.

Прича се да је село приликом оснивања добило име Тамнич, јер је био у густој шуми. Орашје је, веле, селиште истоименог ранијег насеља, чије се становништво раселило и неке породице се преселиле у село Рајац.

Старине у селу.

Црквиште и Старо Гробље су из прошлости Тамнича. Од те цркве, веле, има остатака од темеља. Место Немачки Брод је остало из времена када су Немци ратовали са Турцима.

Постанак села и порекло становника.

У Селишту (Орашју) је, по предању, некада било насеље Крснич, које се због „турског зулума“ или поплаве растурило. Неке породице из тог места су засновале Тамнич а већина је отишла у Браћевац преко Тимока, у Бугарску, „Влашку“ или у Аустроугарску, па се доцније повратили у Тамнич.
Најстарији помен Тамнича као насељеног места је на карти „Темишварски Банаат“, на којој је забеежен као Temnitsch а 1736. године је Тамнич са 22 куће. Године 1784. године забележено је село Tavnik, 1807. године помиње се „кнез Јован тавнички“ а 1811. године село Тавнич. Године 1846. Тамнич је имао 126, 1866. године 180 а 1924. године 340 кућа.
На поменутој карти забележено је као насеље место Toponitz, о коме доцније нема помена ни предања.

Најстарији родови, који су, по предању, становали у Крсничу и засновали Тамнич су:

-Миљковци, Радојевићи и Тодоровићи су један род, славе Илиндан, пореклом су са Косова; старо кумство имали су у Смедовцу.
-Брбинци (Маринковићи), Никољдан, су са Косова а кумство су имали у Рашковцима. Дед Маринко, старцу од 80 година, погинуо је кад и Хајдук-Вељко а жена му са децом избегла у „Горњи Вилајет“, тамо родила сина Јову и убрзо се повратила у Тамнич.
-Рашковци, Богданићи, Паунчићи и Јонићи су један род, славе Никољдан. Пореклом су од Врања,
-Грбићи, Ђурђевдан, су из “Горњег Вилајета“ (из Шумадије).
-Симоновићи, Мишићи, Јереминчићи су један род, славе Никољдан. Пореклом су из „Горњег Вилајета“, бежали су у „Влашку“.

После оснивања Тамнича, враћали су се или досељавали следећи родови:

-Лилкићи-Петровичићи су из Буграске.
-Печинчићи су из Аустроуграске
-Спасојевићи, Матићи и Мадинчићи су један род, досељени су из „Арђала“ (Ердеља), сви славе Никољдан.
-Фртуловци, Трифундан. Чукундедови су им досељени из Црне Горе.
-Јончићи, Никољдан. Чукундед је дошао од Хомоља, као уљез у Мишиће.
-Стокинчићи (Сапарићи), Св. Петка, су из Браћевца, преко Тимока.
-Ристићи, Крилоњци и Малкинчићи су један род, славе Ђурђевдан, пореклом су од Ражња.
-Костадиновићи, Јовањдан, су од Хомоља.
-Вучковци, Св. Петка и;
-Фурњиге, Св. Јован Златоусти, су се повратили или дошли из “Влашке“.
-Андрејићи, Аранђеловдан, су се повратили или дошли из „Аустрије“.
-Крстићи, Св. Петка. Чукундед Дина „повратио се или доселио из Влашке“.

Родови досељени током 19. века:

-Мариновци, Јовањдан, су из „Аустрије“.
-Брдарци, Св. Петка. Прадед Јонашко Њакшул дошао као „брдар“ из „Влашке“.
-Ципанчићи, Никољдан, не знају за своје порекло.
-Ајдучићи, Ђурђевдан. Прадед добегао као хајдук из Шумадије.
-Марковци, Ђурђевдан. Прадед им дошао из Луке а пореклом је са Косова.
-Пацићи, Никољдан, су од Хомоља.
-Ђуричићи, Ђурђевдан, су из „Аустрије“.
-Точинци и Фелебабићи су један род, славе Јовањдан. Пореклом су из „Влашке“.
-Јелкићи и Марјанчићи су један род, славе Јовањдан. Доселили су се од Хомоља.
-Бојићи, Стевањдан, су из „Влашке“.
-Бугарчићи, Никољдан, су из „Влашке“.
-Руићи, Никољдан, су из Браћевца.
-Николићи, Никољдан, су од Јагодића у Рајцу а пореклом су из Бугарске.
-Добричићи, Св. Петка, су од Добрића у Табановцу а пореклом су из Ердеља.
-Николићи други, Никољдан, су од Предића у Чокоњару а пореклом су из „Арнаутлука“.
-Здравковићи су из Рготине у Црној Реци а пореклом су са Косова.
Црквена слава и сеоска заветина је о Св. Тројицама.

ИЗВОР: Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.