Порекло презимена, варошица Рајац (Неготин)

8. августа 2015.

коментара: 0

Порекло становништва варошице Рајац, општина Неготин – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Rajac

Положај насеља.

Рајац је североисточно од Тамнича, атар му захвата равницу поред Тимока и југоисточни део заравни на западу од села. Куће су испод Белог Брега, стрмог завршетка заравни а многе су у северозападном крају, те насеље са лепом црквом, гледано се железничке пруге Ниш-Прахово, показују живописну планинску варошицу.

Воде.

У селу су чесме: Мишићева Чесма, Милкићева Чесма, „Јевропа“ Чесма, Код цркве Чесма, Код попове куће Чесма и Чесма у Гроњј Мали. У синору је Тричков Кладенац. На Пивницама су бунари.

Земље и шуме.

Највише је земље под виноградима, мало под њивама а шуме скоро да нема. Виногради и њиве су на местима: Падина, Кључ, Горње Поље, Тишина, Преко Порице, Сињи Вир, Лацково, Ђугин Гај, Белега, Дубрава, Коса, Липовац, Бели Брег, Пивнице, Код Бреста, Густа Шума, Црквина, Преол, Селиште, Божја Кућа (Чукара) и Прдањац. Општинске утрине: Рујевица, Старо Брдо, Браник и Павковица.

Тип насеља.

Рајац је насеље збијеног типа, јер су куће размакнуте до 20 метара, а у главном сокаку су једна поред друге. Насеље је подељено на Горњу, Самплетску, Мишићеву и Камењарску Малу у којима има више родова са груписаним кућама. После светског рата Рајац је проглаше за варошицу.
Гробље је северозападно од села на брду Бели Брег.

Име и старине у насељу.

Прича се да је Рајац добио име по неком свом кнезу Рајку.
Селиште је место где је најпре било село; ту је Старо Гробље, са кога су споменици одавно разнети. Црквина је на месту где је било негдашње насеље Орашје, о коме нема писаног доказа. Старо Гробље у Мишићевој Мали је из прошлости Рајца, са њега су споменици употребљени за градњу данашње цркве.

Подаци о насељу у прошлости.

На Лангеровој карти Rajaz је пусто насеље а на карти „Темишварски Банат“ је насељено место Rayatz. Село се доцније не спомиње сво до 1807. године, када је забележено „Рајац: Иван кнез“ а 1811. године Рајац. Године 1846. Рајац је имао 135; 1866. године 207 а 1924. године 324 куће.
На Лангеровој карти је забележено пусто место Lazkova, данашње место Лацково, о томе предање каже да му се становништво преселило у Рајац.

Постанак насеља и порекло становништва.

О оснивању Рајца постоји предање да су пре 200-300 година на месту данашњег насеља, у близини, била три пастирска насеља: у Селишту, у Лацкову и у Орашју. Најпре се на данашње место преместило насеље из Селишта, у коме је био храбри и мудри кнез Рајко, који је знао да ново насеље чува од турског зулума и хајдука. Како су друга два насеља у овом погледу остала незаштићена, то се неки њихови становници одселе у друга села, а већина у Рајац, како се већ било назвало. Оснивачи Рајца већином су пореклом са Косова, пресељеници из Лацкова су већином из Шумадије а они из Орашја из Бугарске.

У Рајцу су „ударили колац“ преци данашњих родова:

-Славковци, Св. Ћирило и Методије;
-Самплети (Бировићи, Костићи, Видићи, Качари, Милићи и Пајкићи), Никољдан и;
-Мишковци са Банковцима, Ђурђевдан, досељени су са Косова. Последња два рода су најпре становали у Звездању, тимочка Црна Река, па су се након повратка из Русије доселили у Селиште.
-Рајковчићи, Дачићи, Пујкићи, Мишићи и Перићи су један род, славе Св. Враче. Досељени су „од Карановца“ (Краљева).
-Лилкићи, Ивићи (Баба-Сарићи), Матићи, Рашићи и Пиплићи су једна род, славе Св. Враче. И они су из околине Краљева и прича се да су род Рајковићима.
-Којићи, Јовањдан, су из Шумадије.

У Рајац су се преселили из Лацкова следећи родови:

-Метровићи, Пајићи и Матићи су један род, славе Јовањдан. Доселили су се из Шумадије а у Лацково из Рогљева. Отац старцу од 100 година био је „војник Хајдук-Вељков“.
-Савићи, Бабићи и Такићи су једанн род, славе Ђурђевдан, досељени са Косова, мисле да су род Мишковцима и Банковцима.
-Златковићи, Никољдан, су род са:
-Ружићима и Станојкићима, Аранђеловдан. Пореклом су из Шумадије.
-Ђукићи, Јовањдан, су се у Лацково доселили из тимочке Црне Реке.

Из Орашја су се доселили:

-Ћорићи, Јагодићи (Јанкићи, Јоцићи и Станићи) и;
-Миљковци (Здравковићи), сви славе Никољдан и пореклом су из Бугарске.
-Гијоши (Цојкинци-Цојкићи, Ранчићи, Дрндаревићи и Јагликићи-Стојчићи), Никољдан су се доселили у Орашје из Шишинца у Бугарској а одатле у Рајац. Старо кумство су имали у Тамничу (Радунци).

Касније су се у Рајац доселили:

-Недељковићи и Чабрићи, Видовдан. Они су род са Лисичићима у Смедовцу и Босиљкићима у Речки, досељени из Крсне у „Горњем Вилајету“.
-Гадићи (Босићи), Јовањдан, су из Бугарске.

Остали родови су дошли у прошлом (19) веку:

-Галићи и Јоновићи, Св. Петка. Гаврило, њихов дед (старцу од 90 година), вратио се из “Циганаша“ у Румунији, где је избегао његов дед.
-Атанасковићи (Бркићи) и Јеремићи су један род, славе Јовањдан. Дед се доселио из пожаревачког Петровца.
-Станисављевићи, Јовањдан, Цигани-Роми ковачи и надничари, су се доселили из Црне Реке.
-Миловановићи, Св. Василије, су Цигани-Роми ковачи и надничари. Доселили се се из околине.
-Стевановићи и Жикићи, Св. Петка, су Цигани-Роми ковачи и надничари, доселили су се из Шумадије.
-Попићи, Св. Петка, су од истоименог рода у Рогљеву а пореклом су из „Влашке“.
-Милосављевићи, Трифундан су из Косова у Бугаеској(?).
-Мариновци, Јовањдан, су Цигани-Роми ковачи и надничари, доселили се из Неготина.
-Њикуловићи, Св. Петка, су из „Бљувановца“ (Вељкова) а пореклом су из Бугарске.
Заветина је о Св. Тојицама док црква слави Спасован.

ИЗВОР: Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.