Порекло презимена, село Кленовац (Зајечар)

2. августа 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Кленовац, Град Зајечар – Зајечарски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља.

Село је северно од Брусника, преко Брусничког Потока и има блаже земљиште док је поред Тимока равница. Куће су на странама Селског Потока, који утиче у Бруснички Поток, као и поред пута Салаш-Неготин. Најјужније куће су од брусничких кућа удаљене су 400 до 500 метара.

Воде.

Највише кућа користи воду са две чесме, које су у малој ували поред поменутог пута, од којих је једна саграђена пре 50-60 година а друга доцније. Остале куће узимају воду из бунара. У синору су кладенци: Крушар, на Тимоку, Лећево, Плочар, Пивнице и Свињаревац.

Земље и шуме.

Места са њивама, ливадама и гајевима се зову: Тимок, Ковилово Поље, Лећево, Павинац, Јасенак, Вршуљак, Дубрава, Крушаревац, Свињаревац, Девица, Гувниште, Џеварова Баруга, Велика Пољана, Селиште, Цигански Поток и Глибан. Општинска шума је Дубрава а заједничка шума се Брусником је Врбовац. Утрине су: Врбовац, Велика Пољана, Трлачке, Пазариште и Пландиште.

Тип села.

Село је збијеног типа; куће су размакнуте од 10 до 30 метара а на искрајцима по 40-50 метара. Село се дели на крајеве: Доњи Крај, Средина Села, Бабићева Мала, Цајићева (Мишина) Мала и Симоновића Мала. У крајевима и махалама има по неколико родова и куће су им измешане.
Гробље је заједничко са Брусником.

Име селу.

Прича се да је село добило име по „клену“, који је био у ували где су чесме, које се као и село зове Кленовац.

Старине у селу.

Селиште је једини остатак из прошлости, где је најпре било ово насеље. Кленовац се као село први пут помиње крајем прошлог века а до тада је био заселак Брусника.

Постанак села и порекло становништва.

По предању Кленовац је старијег постанка, заснован када и Брусник у чијем саставу био до краја прошлог века. У предању се каже да су се приликом заснивања Брусника неке породице настаниле и у овом крају, тада шумовитом и под луговима, и искључиво занимале сточарством. Насеље се названо Лужана а тек доцније Кленовац. Једновремени постанак Брусника и Кленовца се потврђује тиме што у њима има породица истих родова, које од старине имају имања у оба насеља.

Као у Бруснику и овде су најстарије породице досељене „од Косова, одмах после косовске битке“, а то су:

-Милојевићи (Николићи и Марковићи), Јовањдан. Они су род Радићима у Бруснику.
-Митанчићи, Никољдан. Они су род Петрушићима у Бруснику.
-Талијанци-Милорадовићи, Ђурђевдан;
-Глашеви, Митровдан;
-Радојевићи, Јовањдан и;
-Цојинчићи, Св. Мојсије. Чукундедови Цојинчића су бежали у Танду у Поречу, а старо кумство су имали у Вражогрнцу – Црна Река.

До 19. века су досељени ови родови:

-Бабићи, Мратиндан, су дошли од Пећи али су најпре живели у Чубре.
-Симоновићи, Лазићи, Цонкићи и Аћимовићи, славе Срђевдан. Они су род са Веловићима (Живанчевићима) у Бруснику а пореклом су из Црне Горе.
-Ђорићи, Св. Ћирило и Методије, род су са Славковцима у Рајцу. Дошли су са Косова.
-Николићи (Маринковићи-Марковићи), Јовањдан, род су са Величковићима у Бруснику а пореклом су са Косова.

Родови досељени у 19. веку:

-Мишићи, Ђурђевдан, су из Сикола а пореклом су из „Арнаутлука“.
-Стојановићи, Лучиндан. Дед се доселио из Браћевца преко Тимока.
-Ђорђевићи, Митровдан. Дед се доселио из „Влашке“.
-Илићи, Јовањдан. Дед им је био „Цинцарин“.
-Станојевићи, Св. Петка, су Цигани-Роми ковачи, досељени из Поповице.
-Марковићи, Јовањдан. Дед је досељен из Копривнице а пореклом је са Косова.
-Рајчанчићи, Јовањдан, си досељени из Рајца а пореклом су из Шумадије.
-Стојићевићи, Никољдан. Они су досељени из Трновца у Црној Реци.
-Динуловићи, Јовањдан, су дошли од Хомоља.
-Стојимировићи и Милутиновићи су један род, славе Алимпијевдан. Доселили су се из Сикола а пореклом су из Херцеговине.
-Јовановићи, Никољдан. Отац се доселио из Браћевца а пореклом су из Старе Србије.
-Гачићи, Никољдан, су дошли из Брусника а пореклом су са Косова.
-Николићи, Св. Петка, Циганин-Ром ковач, досељен из Штубика.
-Живуловић, Трифундан, су досељени из Фрнтуловаца у Тамничу а пореклом су из Црне Горе.
-Миленковићи, Никољдан, су досељени из Обринаца у Тамничу а пореклом су са Косова.
-Милосављевићи, Никољдан и;
-Грујић, Никољдан, су из Брусника а пореклом су са Косова.

Сеоска заветина је у Недељу после Тројица.

ИЗВОР: Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.