Порекло презимена, село Тамнич (Неготин)

8. август 2015.

коментара: 1

Порекло становништва села Тамнич, општина Неготин – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

 

Положај насеља.

Тамнички атар већином је у јужном делу простране, терцијерене заравни, који на западу од површи одвајају Сиколска Река, Кленовачки и Бруснички Поток, а мањим делом је у равници поред Тимока. Куће су у присоју, на странама Тамничког Потока, који силази са заравни и утиче у Тимок; многе су у пољу и нису плављене, јер поток има дубоко корито, толико дубоко да га вода не испуњава ни при највећем водостају.

Воде.

Мештани користе воду из бунара, јер су извори слаби.

Земље и шуме.

Зиратна земља је најбоља у равници док је шума на заравни. Места на којима су њиве, ливаде и гајеви зову се: Рупје, Папрада, Сановица, Канџик, Орашје, Лећево, Каменица, Јасењар, Трендин Поток, Дељача, Глибан, Либађе, Дугачке Њиве, Дрењар, Супиште, Торови, Трша, Сријан, Црквиште, Селиште, Орловац, Кључ, Грново Блато, Гола Пула, Липовац, Старо Брдо, Орешац, Брдањак, Баре, Горња и Доња Кремењача, Нерезина, Топоница, Средњи Брег и Везирова Њива. Шуме су Алија и Крст. Утрине су: Честик, Баба-Савина Пољана, Врточине и Панађуриште.

Тип села.

Село је збијеног типа; куће су размакнуте од 10 до 40 а ређе и до 50 метара. Подељено је у Горњи, Средњи и Доњи Крај и на махале: Петровићеву, Богдановићеву, Јанчићеву, Симоновићеву, Ђуричићеву, Брдарску, Ајдучићеву и Утманску. У махалама има по неколико родова са измешаним кућама.
Гробље је источно од села, у подножју брда Липовца.

Име селу.

Прича се да је село приликом оснивања добило име Тамнич, јер је био у густој шуми. Орашје је, веле, селиште истоименог ранијег насеља, чије се становништво раселило и неке породице се преселиле у село Рајац.

Старине у селу.

Црквиште и Старо Гробље су из прошлости Тамнича. Од те цркве, веле, има остатака од темеља. Место Немачки Брод је остало из времена када су Немци ратовали са Турцима.

Постанак села и порекло становника.

У Селишту (Орашју) је, по предању, некада било насеље Крснич, које се због „турског зулума“ или поплаве растурило. Неке породице из тог места су засновале Тамнич а већина је отишла у Браћевац преко Тимока, у Бугарску, „Влашку“ или у Аустроугарску, па се доцније повратили у Тамнич.
Најстарији помен Тамнича као насељеног места је на карти „Темишварски Банаат“, на којој је забеежен као Temnitsch а 1736. године је Тамнич са 22 куће. Године 1784. године забележено је село Tavnik, 1807. године помиње се „кнез Јован тавнички“ а 1811. године село Тавнич. Године 1846. Тамнич је имао 126, 1866. године 180 а 1924. године 340 кућа.
На поменутој карти забележено је као насеље место Toponitz, о коме доцније нема помена ни предања.

Најстарији родови, који су, по предању, становали у Крсничу и засновали Тамнич су:

-Миљковци, Радојевићи и Тодоровићи су један род, славе Илиндан, пореклом су са Косова; старо кумство имали су у Смедовцу.
-Брбинци (Маринковићи), Никољдан, су са Косова а кумство су имали у Рашковцима. Дед Маринко, старцу од 80 година, погинуо је кад и Хајдук-Вељко а жена му са децом избегла у „Горњи Вилајет“, тамо родила сина Јову и убрзо се повратила у Тамнич.
-Рашковци, Богданићи, Паунчићи и Јонићи су један род, славе Никољдан. Пореклом су од Врања,
-Грбићи, Ђурђевдан, су из “Горњег Вилајета“ (из Шумадије).
-Симоновићи, Мишићи, Јереминчићи су један род, славе Никољдан. Пореклом су из „Горњег Вилајета“, бежали су у „Влашку“.

После оснивања Тамнича, враћали су се или досељавали следећи родови:

-Лилкићи-Петровичићи су из Буграске.
-Печинчићи су из Аустроуграске
-Спасојевићи, Матићи и Мадинчићи су један род, досељени су из „Арђала“ (Ердеља), сви славе Никољдан.
-Фртуловци, Трифундан. Чукундедови су им досељени из Црне Горе.
-Јончићи, Никољдан. Чукундед је дошао од Хомоља, као уљез у Мишиће.
-Стокинчићи (Сапарићи), Св. Петка, су из Браћевца, преко Тимока.
-Ристићи, Крилоњци и Малкинчићи су један род, славе Ђурђевдан, пореклом су од Ражња.
-Костадиновићи, Јовањдан, су од Хомоља.
-Вучковци, Св. Петка и;
-Фурњиге, Св. Јован Златоусти, су се повратили или дошли из “Влашке“.
-Андрејићи, Аранђеловдан, су се повратили или дошли из „Аустрије“.
-Крстићи, Св. Петка. Чукундед Дина „повратио се или доселио из Влашке“.

Родови досељени током 19. века:

-Мариновци, Јовањдан, су из „Аустрије“.
-Брдарци, Св. Петка. Прадед Јонашко Њакшул дошао као „брдар“ из „Влашке“.
-Ципанчићи, Никољдан, не знају за своје порекло.
-Ајдучићи, Ђурђевдан. Прадед добегао као хајдук из Шумадије.
-Марковци, Ђурђевдан. Прадед им дошао из Луке а пореклом је са Косова.
-Пацићи, Никољдан, су од Хомоља.
-Ђуричићи, Ђурђевдан, су из „Аустрије“.
-Точинци и Фелебабићи су један род, славе Јовањдан. Пореклом су из „Влашке“.
-Јелкићи и Марјанчићи су један род, славе Јовањдан. Доселили су се од Хомоља.
-Бојићи, Стевањдан, су из „Влашке“.
-Бугарчићи, Никољдан, су из „Влашке“.
-Руићи, Никољдан, су из Браћевца.
-Николићи, Никољдан, су од Јагодића у Рајцу а пореклом су из Бугарске.
-Добричићи, Св. Петка, су од Добрића у Табановцу а пореклом су из Ердеља.
-Николићи други, Никољдан, су од Предића у Чокоњару а пореклом су из „Арнаутлука“.
-Здравковићи су из Рготине у Црној Реци а пореклом су са Косова.
Црквена слава и сеоска заветина је о Св. Тројицама.

ИЗВОР: Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

 

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Wild Music

    Tanići, među kojima Mihajlo i brat mu Pavle, sinovi Stanoja Tane Nikolića po kome će se prezivati Tanić (kao i njihovi potomci do dans), na velikom popisu 1863. godine (ne 1836. kako je jedan potomak, suvlasnik Vinarije Tana napisao na sajtu vinarije) imaju 40.000 čokota. Pavle je oficir vojske još pod Obrenovićima, pa i Karađorđevićima, trgovac i narodni poslanik, vlasnik prve parne vršalice 1890ih.

    Od kojih od ove dve grupe Nikolića iznad su oni?