Poreklo stanovništva sela Ljutovnica, opština Gornji Milanovac – Moravički okrug. Prema knjizi Milenka Filipovića „Takovo“. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.
Položaj sela.
Selo leži po blagim i velikim kosama, između kojih sz potoci širokih dolina. Pored tih potoka i po pitomim dolinama su mnoge livade. Glavni potoci su Duboka, koji izvire ispod Tripovca i njena leva pritoka Slatina. Oko sela su visovi: Tetrebuša (450 m), Tripovac, Zapranica (482 m) i Vrletna Strana (527 m). Kroz selo prolazi pruga uskog koloseka Beograd – Sarajevo i drum Gornji Milanovac – Ljig.
Vode.
Po selu su većinom bunari a ima i izvora, od kojih neki leti presušuju a zovu se: Barjaktarevića Česma, Školski Izvor, Popovića Izvor, Klen, Belovića Izvor, Ustava, Izvor u Šabanovoj Bari, Izvor u Zajednici i Živanovića Bukve. Na potoku su bile dve vodenice, pa su napuštene pre nekoliko decenija. Kod železničke stanice je Napojište, na koju čitav donji kraj sela napaja svoju stoku.
Zemlje i šume.
Glavni potesu u selu su: Breze, Tripovac, Brest, Ploče, Gaj, Jakljevo, Kamenita,Čičovina, Šendovina, Laz i Čortan. Svugde su izmešane šume, njive i livade. Po Tripovcu, Pločama i Šendovini ima sitne šume i to je „planina“. Stariji ljudi pamte kad je oko crkve stajalo oko 50 velikih hrasstova („granice“).
Tip sela.
Selo je razbijenog tipa i deli se na Gornji Kraj – u kome su zaseoci Tripovac i Kamenita – i Donji Kraj – u kome su zaseoci Ploče, Beli Kamen i Tetrebuša. U selu je 102 domaćinstva. Crkva i škola su u Tripovcu, na tromeđi Ljutovnice, Nakučana i Kalimanića. Crkva slavi Mladog Sv. Nikolu, vašar je o Velikojj Gospojini a seoska „zavetina“ su Prve Trojice. Kod crkve je i seoska „porta“. Oko crkve je bilo staro groblje za pomenuta tri sela. Sada Ljutovnica ima četiri groblja; jedno je na kosi Pločama, ono je zasnovano u prvoj polovini 19. veka, drugo je na Tripovcu; treće na kosi Beli Kamen i četvrto na Kamenitoj.
Postanak, starine, zanimljivosti i legende o selu.
Na kosi Pločama bilo je „madžarsko“ groblje. Na grobovima su bile velike ploče, ali su sve raznete. Do tog groblja je sadaašnje srpsko groblje. Priča se da je pop živeo u Ljutovnici, a crkva mu bila na Majdanu. Ta crkva mu je bila daleko, te je on o svom trošku podigao crkvu u Ljutovnici. Drvo za crkvu sečeno tu, kod crkve. Drugi vele da je crkvu podigao Karađorđeu spomen poginulim na Zasavici, 1809. godine, što će biti da je tačno, jer su dveri u crkvi iz 1810. godine. Sve klince za ovu crkvu iskovao je Petronije Milić, Ciganin sa Mekota u Takovu. Za vreme okupacije 1915-1918. godine Austrijanci su odneli iz crkve jednu „čudotvornu“ ikonu. Od nekada velikog groblja oko crkve ostalo je samo nekoliko grobova, odnosno nadgrobnih spomenika. Neposredno oko crkve su grobovi: Pavla Milojevića iz 1860. godine, jereja Luke Nikolajevića, koji je služio u toj crkvi od 1819-1864 godine, njegova sinovca Obrena, rodom iz Sinoševića, koji je takođe tu bio sveštenik, umro 1880. godine i popa Jovana Vulinovića iz 1828. godine. Po nekim beleškama ovaj pop Jovan Vulinović-Tomić primio je čin 1793. godine od šabačkog episkopa Gavrila, a kao pristalicu Karađorđevića njega su, po pričanju u selu, na Tripovcu nabili na kolac. Sina su mu proterali kroz šibu od čega je on poludeo i potom umro. Od starog groblja stoji još samo veliki nadgrobni krst Simovića, ali u blizini nema više roda sa ovim prezimenom. Za školu koja je bila uz crkvu prča se da je starija od brusničke. Kroz selo su vodili karavanski putevi; jedan sa Kamenite u Brusnicu i drugi od Straževice (u Majdanu) preko Barjaktevića Česme i Zmajevca na Prostrugu i brdo Rajac. Priča se da je na Barjaktarevića Vodi Karađorđe posekao nekog barjaktara, koji je prigovarao što se gospodar bori za te „čalije“. Preko Barjaktareva Groba je docnije prosečen put. Priča se da su oko 1905. godine dolazila tri muslimana iz Bosne i tražili Barjakarevu Česmu i neku tobožnju ostavu njihoih predaka. Govori se da su Srbi odavde bežali u Bosnu, kada su Turci došli. Još se priča da se selo nekada zvali Pitovnica. Na skupu u Takovu 1815. godine, kako se priča, neki Raškoiz Ljutovnice se popeo na grm i postavio barjak. Na jednoj tapiji iz 1856. godine, u vlasništvu Andrije Grujovića u Klatičevu, potpisani su kao svedoci i Simo Dmitrović i Miloš Pavlović iz Ljutovnice a zemlju je prodao Vojin Radojičić iz Ljutovnice. Šendovina se zove po starcu Šendu, koji je imao brata Čiča. Ovog roda nema više u Ljutovnici, ima ih u Šatornji. Šendo je ostao u uspomeni i po tome što je svirao u „karebljicu“ za gajde. Nestali su i Samoilovići. Ništa se ne zna o Barjaktarevićima, na koje je ostala uspomena u imenu česme.
Poreklo stanovništva.
-Otaševići ili Arnauti, slave Nikoljdan. Smatraju se najstarijim rodom u selu, što je i verovatno. Doselio se Otaš, koji je šesti predak Dimitrija Otaševića, rođenom 1897. godine. Naselio se na mestu gde je našao smonicu. Otašev sin Marko dao je stabla za temelje crkve 1809. godine. Sa Otašem je bilo i braće i njihovo potomstvo, takođe Otaševići, živi u Zabojnici (Gruža) i Brajkovcu kod Lazarevca. Iz Ljutovnice su se pojedinci od Otaševića selili u Kalimaniće, Majdan i Beograd. Od Otaševića su i:
-Nikolići prvi u selu, ranije zvani Belovići.
-Miletići, slave Nikoljdan. Oni su poreklom od Sjenice i došli su pre Vulina. Ima ih u Klatičevu.
-Vulinovići je zajedničko staro prezime rodovske grupe, čiji je rodonačelnik bio Vulin, koji je došao iz Nikšićke Župe. Vulin je došao sa tri sina; Milovanom, Dmitrom i N, verovatno u drugoj polovini 18. veka. Brat mu je otišao u Beršiće (Tadići). Svi Vulonovi potomci slave Lučindan. To su:
-Radojčići, Milojevići, Filipovići, Savići, Maksimovići, Saračevići i Popovići, poslednji bez muških članova.
-Dmitrovići, slave Lučindan se smatraju posebnim rodom, jer vode poreklo od pretka, koji je došao iz Ručića i „privenčao“ se. Ima ih u Velereči, odmah preko seoske granice.
-Mujovići se zovu po pretku, koji je bio kmet u tursko doba i nosio je nadimak Mujo. Poreklom su od Sjenice. Njegovi potomci su danas:
-Miloševići, Molerovići i Milovanovići. Svi slave Nikoljdan. Molerovići se zovu po pretku Jovanu, koji je bio „moler“; radio je ikonopise po crkvama. Mnogo se pripoveda kako je on u vreme kneza Miloša išao u Beograd i pobedio u rvanju nekog Turčina. Molerovića ima u Beogradu i Kragujevcu.
-Milutinovići, slave Đurđevdan. Predak Ranko, ili njegov otac Jovan, je došao pre ustanka 1804. godine „iz Bosne od Pljevalja ili Prijepolja“. Od ovog roda su:
-Rankovići, Ivanovići, Lazarevići i Đorđevići. Od njih su Milutinovići (Jokići) u Nakučanima.
-Jeremići, slave Nikoljdan. Oni su starinom od Sjenice, odakle su došli pre ustanka. Ima ih iseljenih kao službenika u Beogradu i dr. Od tog roda su i:
-Nikolići drugi.
-Živanovići, slave Lazarevdan. Praded im došao kao majstor u Ljutovnicu i tu se naselio. Selo mu je dalo komad „seline“ da skući. Došao je odnekle „odozgo“ – od Javora ili Sjenice.
-Miljkovići, slave Đurđevdan. Praded Miljko im izbegao sa Kosova i stoga ih zovu Kosovci. Ima ih u Šilopoju.
-Milovanovići ili Pudovići, slave Đurđevdan. Ded im došao uz majku iz Rudnika, gde treba da imaju još roda.
-Acovići, slave Nikoljdan. Otac, koji je bio vanbračno dete, došao je iz Nakučana oko 1903. godine i odabrao prezime po Acovićama u Velereči, koji su bili dobri domaćini.
-Čitovići. Pravi Čitovići su bili od Vulinovića a ovi sadašnji su Vidojevići. Otac je došao od Vidojevića u Šilopoju na imanje Čitovića.
-Dimitrijevići slave Jovanjdan po rodu, Đuđevdan o imanju. Došao je Milun iz Majdana 1918. godine ženi u kuću. Inače Dimitrijevići su poreklom od Sjenice i bili su najpre naseljeni u Velereči, odatle su prešli u Azanju, drugi u Majdan.
-Raketići su bez muškoj potomaka. Muž je došao ženi u kuću sa Rudnika.
-Bojovići, slave Nikoljdan po rodu, Đurđevdan po imanju. Otac doša iz Vrbave ženi u kuću, 1927. godine.
-Marković je prešao iz Nakučana oko 1930. godine.
-Baralići. Otac došao ženi na imanje iz Šilopoja 1932. godine a otac mu je došao u Šilopoj iz Majdana.
-Luković je došao iz Velereči 1944. godine na majčino imanje.
IZVOR: Milenko Filipović – Takovo. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.
Komentari (0)