Порекло презимена, село Накучани (Горњи Милановац)

Порекло становништва села Накучани, општина Горњи Милановац – Моравички округ. Према књизи Миленка Филиповића „Таково“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Положај села.

Насеље лежи по косама и странама око Реке (Крчевине) и Светипоља а међи њима је оштра коса Спасовина, ненасељена. Река постаје од потока Врановца и једног поточића од Мрамора, затим прима више поточића који имају воде само и кишно доба и за време топљења снегова и тече према северу; источно од ње је брдо Орличине (426 м). Поточић Падина извире под Виногардином и силази у Криву Реку.

Воде.

Село лети оскудева водом и тада се на колима или саоницама(?) и вода доноси. У сели има бунара и извора: Врановац, Пељенац, Грабље, Изворина, Палучак, Стублина, Барјактаревића Чесма, Гложђе, Аганова Чесма на Триповцу, Арнаутска Чесма или Триповац, Теверица (Теферич), Студенац и Слатина. Врело Врановац је „светиња“. Користе воденице на Дичини.

Земље и шуме.

Главни потеси у селу зову се: Вељово Поље, Долови, Лука, Палучак, Орличине, Јаковљевина, Антовина, Брдо, Груаковица, Виногради, Градине, Река, Лаз, Пушкаревина, Барице, Дрме, Љевајске Колибе, Дилберовац, Грабље, Орашња, Велика Ливада Стублине, Рт и Гоговина (Радуловаче). Сеоска испаша – око 60 хектара – лежи по коси Церју и њеним странама. На Триповцу је некада била велика шума.

Тип села.

Село има три „краја“: Триповац, Брдо и Светипоље (Цветипоље) а од 1928. године подижу се куће и на утрини Церју. Село је веома раштркано и има 68 домаћинстава. Сески „Састанак“ је одржаван код записа на Грувинама. Порта је код цркве у селу Љутовници. На коси Спасовини је старије гробље а друго, новије, налази се на Триповцу – за Лазаревиће, Марковиће и Радивојевиће. У селу има шест „записа“ а заветина је Други дан Тројица и тада је вашар на Гувнима. На Спасовини је био сабор о ускршњим покладама.

Старине у селу.

У Палучку је било „маџарско“ гробље. Ту се налазило много плоча и био је, по казивању, један усправан стуб са знаком крста. Код тог стуба била је сахрањена „вођевина“. Сви ти споменици су уништени и више нема никаквих трагова од тог гробља. У Церју, на некадашњој „селини“, је Настасијин гроб, постоји стуб. Та Настасија је умрла када је у селу владала колера и њен леш су куком одвукли до тог места. И на Ђедовом Брду или Ђедовини био је, под једном шљивом, некакав надгробни споменик.

Порекло становништва.

-Зарићи, славе Никољдан. Ово су им огранци:
-Ђорђевићи са надимком Дамбуровци, Лукићи први, Милићи, Сретеновићи и Миловановићи. Када је Зарија, њихов предак, дошао у село – а то је по свој прилици било у првој половини 18. века – он је у селу још затекао Турке. Турци су у селу имали чардак, који су запалили синови Заријини у време кнеза Милоша. Зарија, који се можда и сам презивао Зарић, дошао је однекле из Црне Горе а дошао је после Таисића у Калиманићима. У гробљу на Спасовини постоји његов гроб а на надгорбном споменику кратак натпис на старо-словенском: „1800 Зариа Ђеда ж. 105 лета“. Зарија је у Накучанима изродио синове: Гаврила (или Ђорђа), Мијаила, Марка и Луку. Када се женио Лука, на свадби је био и кнез Милош. Од ових Зарића су Зарићи у Шилопоју.
-Марковићи, славе Ђурђевдан. Они су од Марковића у Калиманићима. Истог су порекла и:
-Лукићи други.
-Радивојевићи или Влајковићи, славе Никољдан. Њихов предак је био слуга код Зарије и он га је населио. Старином је од Сјенице. Околина тврди да су циганског порекла што они одбијају.
-Лазаревићи, славе Никољдан. Они су пореклом од Сјенице и због тога их зову „Арнаутима“. Имају род у Водњу код Смедерева и од скора у Банату.
-Гајовићи, славе Никољдан. Они су пореклом из Великог Извора код Зајечара.
-Дробњаци, славе Ђурђевдан. Дед им је дошао 1880. године из Доњег Бранетића и „привенчао се“ а даљим преклом су из Дробњака.
-Милутиновићи, славе Ђурђевдан. Дед је био из Љутовнице, одакле га је довела мајка, када се преудала.
-Глишовићи. Дед је прешао из Калиманића, после деобе, на имање које му је припало.
-Мијатовићи. Отац је дошао 1927. године из Доњих Бранетића жени у кућу, где су Мијатовићи велики род.
-Живковићи. Отац је доша из Љутовнице на женино имање.
-Јеремићи. Отац је дошао 1930. године из Љутовнице призетивши се у овом селу.
-Ивановићи. Отац је дошао из Доњих Бранетића 1926. године жени у кућу. Презива се и Ђорђевић
У селу Дрену, у Шумадијској Колубари, живи род Тодоровића, који су тамо дошли из Накучана а старином су са Косова. Њихов предак Павле учествовао је у борби на Засавици.

ИЗВОР: Миленко Филиповић – Таково. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.