Порекло презимена, село Врнчани (Горњи Милановац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Врнчани, општина Горњи Милановац – Моравички округ. Према књизи Миленка Филиповића „Таково“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан Порекло становништва села Врнчани, општина Горњи Милановац – Моравички округ. Према књизи Миленка Филиповића „Таково“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Врнчани (Горњи Милановац)

Порекло презимена, село Врнчани (Горњи Милановац)

Порекло становништва села Врнчани, општина Горњи Милановац – Моравички округ. Према књизи Миленка Филиповића „Таково“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Vrnčani

Положај села.

Већи део насеља лежи у сливу Врчанске Ријеке, и то распоређен у полугруг по венцу који представља развође између Западне Мораве и Колубаре. Засеоци, односно групе кућа, већином су по косама. Један део села – делови Новог Села и Дрма – лежи у сливу Потока (Бољковачке Ријеке), односно Колубаре.

Воде.

Главни извори у селу су: Ћасинац, који се сматра лековитим (“светиња“), Стојанац, Станке, Вујовац, Маријанова Вода, Ковачевића Извор, Беле Воде (у Спасовини) и др. Село се снабдева водом из бунара. Испод Јасика у Варагама настаје Врчанска Ријека, која прима више мањих, незнатних потока.

Земље и шуме.

Главни потеси и парцеле (њиве, ливаде и забрани) су: Локва, Дрме, Ново Село, Јасик, Виноградина, Спасојевина-Спасовина, Прокоп, Вишња, Вељаћа, Камара, Бокања, Дужице, Гагрик, Белице, Кик, Пељовац, Петрова Ливада, Лелек, Кулача, Вараге, Џиновнина, Вељача (ранније Вељове Ливаде), Вишња, Селиште, Љуљашка, Варошко Поље и др. На Локви је била некада велика локва. Село је имало пространу „селину“; Жута Бара и Планина (Кеља). Један део те „селине“ узела је држава а други је издељен пре балканских ратова и на њему је заселак Ново Село.

Тип села.

Село је разбијеног типа, дели се на више „крајева“ или засеока: Вараге, Ново Село, Спасовина, Локва и Дрме. У новије време известан број кућа подигнут је поред друма, али на знатном међусобном растојању. У селу је 174 домаћинстава. На коси Вишљи између два изворна крака Врчанске Ријеке налази се школа а некада је ту био „Састанак“. Сада је општинска зграда на друму. У селу има два гробља, старије и новије. Сеоска преслава је на Прве Тројице, а Трећег дана Тројица је вашар код школе.

Старине у селу.

Постоји предање да је у Варошком Пољу била црква и то у време када су „Маџари“ овде владали. Казују да је та црква премештена у Таково. На месту где је била црква и данас постоји камени стуб на коме је била олтарска трпеза. Тај стуб је и данас табу, на њега се не сме пењати. Ти је био и „запис“, велики грм (1,40 м у пречнику), који је извађен, јер је правио сувише велики хлад па је на том месту засађена јабука. Под грмом је нађена угљенисана даска. По Варошком Пољу су налажене плоче и глинени предмети. Близу куће Лазара Сретеновића налази се место Старо Село. За време Турака био је у селу на Бјелицама чардак на коме је седео Турчин. Поред друма су два споменика изгинулим ратницима 1876. године и то на међи са Калиманићима; један је споменик човеку из Калиманића, други Врчанцу Кости или Коџи. Место Пељовац (обрежак) је добило име по томе шти је ту сахрањен Пељо, који се удавио у потоку. На више места се познају ровови из Првог светског рата. Аустријанци су 1914, године допрли све до Врнчана одакле су у Колубарској бици одбијени.

Постанак села и порекло становништва.

По општем казивању почетком 19. века у селу је било само 7 кућа. То су биле Новкова кућа (данас Јовановића), Тома Туцо, Вилип Варага, Весковићи, Јозићи и др. Прва кућа у Новом Селу подигнута је пре 70 година, Савићи. Такође се говори да је село насељено поглавито по Карађорђевом повратку од Сјенице, 1809. године али данас више није могуће утврдити који су родови били у селу пре тог времена.
Родови су:
-Сретеновићи, славе Лучиндан. Сматрају се најстаријим родом у селу и тврди се да су пореклом из Црне Горе (неки веле из Мостара у Херцеговини), али су дошли из Санџака. Дошло је петоро браће у периоди између 1720. и 1740. године. Један потомак, који се звао Милисав имао је сина Сретена а од Сретена су сада и потомства:
-Ђорђевићи и Проковићи. Један од Сретеновића је отишао као уљез у Миоковце и од њега сада има тамо 25 кућа. Од Сретеновића су Лучићи у Горњем Милановцу и Ђуковићи у Кривој Ријеци. Милисав је имао само једно дете па је узео од свије сестре Адама да се игра са његовим сином. Неки чобанин у игру избије Адаму око. Милисав онда подели имање по пола – Сретену и Адаму. Адам је био од Макљенаца у Велеречи, који славе Св. Јована Милостивог, али је, примишви имање од Милисава, прими и славу Св. Луку кога данас славе његови потомци. Адамови синови су били Веско, Марко и Димитрије-Дико. Њихови потомци су:
-Весковићи, Адамовићи први (раније Јозе-Јозићи) и Миловановићи. Веско, предак Весковића, је у време Другог устанка био виђен човек. Био је мајстор који је градио мостове и учествовао у градњи цркве у Љутовници. Весков брат или син Ђуко отишао је у Криву Реку „на имање“, и од њега су тамо Ђуковићи док му је други брат отишао ка Смедереву. Весковићи у Љеваји су од ове фамилије.
Вараге су сви који воде порекло од Филипа Вараге и славе Савиндан. За Филипа се прича да је био велики газда у време Турака. Неки мисле да је Филип био први дошљак у селу. Од тог рода су:
-Васиљевићи, Никетићи, Савићи, Радојичићи, Јевтовићи и Павловићи трећи. Никетића има исељених у Теочину и Клатичеву.
-Новковићи. У Брусници је забележено предање да су дошла четири брата; Маријан се населио у Брусници и од њега су Маријановићи. Нинко је отишао у Диће у Љишком срезу а Филип и Новко су се населили у Врнчанима. Сви огранци славе Томиндан. Од овог рода су сада у Врнчаним:
-Јовановићи – раније Новковићи, Радовановићи, Алемпићи, Петровићи, Филиповићи, Тодоровићи и Адамовић Драгослав – чији је дед отишао „на мираз“ у Адамовиће.
-Грујићи, Лазовићи и Ристивојевићи су један род, славе Стевањдан. Пореклом су од Сјенице. Грујићи, а можда и сви други, су се раније презивали Петрићевићи. Један од Грујића је у Калиманићима. На гробљу су гробови Теодора Лазарева из 1816. године и Милоша Грујића из 1820. године.
-Павловићи први-раније Адамовићи, славе Лучиндан. Пореклом су из Средње Добриње. Од њих је и И. Павловић у Синошевцима.
-Павловићи други, славе Никољдан. Отац старца Николе Павловића је дошао „на мираз“ из Синошевића а у Синошевиће су преци дошли из „Турске“ (Сјенице). Раније су се звали Паковићи.
-Весовићи, славе Лучиндан по имању. Оставши удовац, један од Сретеновића се оженио удовицом из Лозња, која му доведе сина од првог мужа, од тамошњих Весовића.
-Лазовић Будимир, слави Стевањдан. Његов дед је дошао од Ужица и живео у „братству“ са Арсенијем и Костом Лазовићима.
-Лазаревићи, славе Ђурђевдан. Дед старца Михаила Лазаревића дошао из Стапара код Ужица као дечак и служио у механи. Дедов брат је остао у Трбушанима.
-Србовићи, славе Ђурђевдан. Знају да су заједничког порекла са Бановићима у Мајдану. У Врнчанима је био прадед Тома, који је умро рано, оставивши посмрче Јакова од кога сви воде порекло. Има их у Горњем Милановцу.
-Пурићи, славе Аранђеловдан. Дед је дошао од Сјенице или Нове Вароши. Са Пурићима у Клатичеву су род.
-Касаповићи, славе Аранђеловдан. Досељени су из Такова, где су некада били врло богати. Упропастивши све, предак дође шурацима у Врнчане, а браћа даду сестри мало земље.
-Ковачевићи, славе Никољдан. Пре неких 90 година дошао је из Брезне Живко Ковачевић „на мираз“.
-Стефановићи, славе Аранђеловдан. Отац им је остао сироче па га ујак превео из Бољковца, око 1870. године.
-Маријановићи, славе Томиндан по имању и Никољдан по роду. Отац им дошао из Дренове „на мираз“ пре 80 година.
-Гавриловићи, славе Јовањдан. Отац им дошао „на мираз“ пре 70 година из Ручића. Тих Гавриловића нема више у Ручићима, преселили су се у Аранђеловац.
-Бушићи, славе Савиндан по имању а Ђурђевдан по роду. Дед дошао „на мираз“ из Иванковаца у Качеру.
-Стевановићи, славе Ђурђевдан. Дед им се доселио из Бољковца. Заједничког порекла са њим је и:
-Милановић Ж, чији је дед дошао из Ручића „на мираз“, пре 40 година.
-Станковићи, славе Никољдан. Он је качар, отац му је био из околине Лесковца. Долазио као мајстор, па се 1909. године „привенчао“ и остао.
-Зорићи, славе Томиндан по имању и Ђурђевдан по роду. Отац је родом из Лике, радио на грађењу пруге, па се населио 1929. године оженивши се од Новаковића и живе у најстаријој кући у селу.
-Савковићи, славе Лучиндан и Томиндан. Отац им дошао „на мираз“ из Синошевића.
-Марковићи, славе Савиндан по имању. Отац дошао из Церове „на мираз“ пре 20 година.
-Милосављевићи, славе Аранђеловдан. Отац дошао из Ивановаца, пре 15 година, најпре у кућу код једне удовице а после се са другом женом населио на купљеној земљи.
-Илић Вл. је родом из Ручића, дошао као зет у кућу Јовановића, који су родом из Криве Реке.
-Адамовићи други, славе Лучиндан. Нису у сродству за Адамовићима. Пореко им је непознато, вероватно им је предак дошао „на имање“ у праве Адамовиће. Два су им прадеда прешла из Калиманића, око 1850. године.
-Сретеновићи, славе Ђурђевдан. Живе на Дрмама а порекло им је непознато.

ИЗВОР: Миленко Филиповић – Таково. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top