Порекло презимена, село Љутовница (Горњи Милановац)

6. јануар 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Љутовница, општина Горњи Милановац – Моравички округ. Према књизи Миленка Филиповића „Таково“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Ljutovnica

Положај села.

Село лежи по благим и великим косама, између којих сз потоци широких долина. Поред тих потока и по питомим долинама су многе ливаде. Главни потоци су Дубока, који извире испод Триповца и њена лева притока Слатина. Око села су висови: Тетребуша (450 м), Триповац, Запраница (482 м) и Врлетна Страна (527 м). Кроз село пролази пруга уског колосека Београд – Сарајево и друм Горњи Милановац – Љиг.

Воде.

По селу су већином бунари а има и извора, од којих неки лети пресушују а зову се: Барјактаревића Чесма, Школски Извор, Поповића Извор, Клен, Беловића Извор, Устава, Извор у Шабановој Бари, Извор у Заједници и Живановића Букве. На потоку су биле две воденице, па су напуштене пре неколико деценија. Код железничке станице је Напојиште, на коју читав доњи крај села напаја своју стоку.

Земље и шуме.

Главни потесу у селу су: Брезе, Триповац, Брест, Плоче, Гај, Јакљево, Каменита,Чичовина, Шендовина, Лаз и Чортан. Свугде су измешане шуме, њиве и ливаде. По Триповцу, Плочама и Шендовини има ситне шуме и то је „планина“. Старији људи памте кад је око цркве стајало око 50 великих храсстова („границе“).

Тип села.

Село је разбијеног типа и дели се на Горњи Крај – у коме су засеоци Триповац и Каменита – и Доњи Крај – у коме су засеоци Плоче, Бели Камен и Тетребуша. У селу је 102 домаћинства. Црква и школа су у Триповцу, на тромеђи Љутовнице, Накучана и Калиманића. Црква слави Младог Св. Николу, вашар је о Великојј Госпојини а сеоска „заветина“ су Прве Тројице. Код цркве је и сеоска „порта“. Око цркве је било старо гробље за поменута три села. Сада Љутовница има четири гробља; једно је на коси Плочама, оно је засновано у првој половини 19. века, друго је на Триповцу; треће на коси Бели Камен и четврто на Каменитој.

Постанак, старине, занимљивости и легенде о селу.

На коси Плочама било је „маџарско“ гробље. На гробовима су биле велике плоче, али су све разнете. До тог гробља је садаашње српско гробље. Прича се да је поп живео у Љутовници, а црква му била на Мајдану. Та црква му је била далеко, те је он о свом трошку подигао цркву у Љутовници. Дрво за цркву сечено ту, код цркве. Други веле да је цркву подигао Карађорђе у спомен погинулим на Засавици, 1809. године, што ће бити да је тачно, јер су двери у цркви из 1810. године. Све клинце за ову цркву исковао је Петроније Милић, Циганин са Мекота у Такову. За време окупације 1915-1918. године Аустријанци су однели из цркве једну „чудотворну“ икону. Од некада великог гробља око цркве остало је само неколико гробова, односно надгробних споменика. Непосредно око цркве су гробови: Павла Милојевића из 1860. године, јереја Луке Николајевића, који је служио у тој цркви од 1819-1864 године, његова синовца Обрена, родом из Синошевића, који је такође ту био свештеник, умро 1880. године и попа Јована Вулиновића из 1828. године. По неким белешкама овај поп Јован Вулиновић-Томић примио је чин 1793. године од шабачког епископа Гаврила, а као присталицу Карађорђевића њега су, по причању у селу, на Триповцу набили на колац. Сина су му протерали кроз шибу од чега је он полудео и потом умро. Од старог гробља стоји још само велики надгробни крст Симовића, али у близини нема више рода са овим презименом. За школу која је била уз цркву прча се да је старија од брусничке. Кроз село су водили каравански путеви; један са Камените у Брусницу и други од Стражевице (у Мајдану) преко Барјактевића Чесме и Змајевца на Простругу и брдо Рајац. Прича се да је на Барјактаревића Води Карађорђе посекао неког барјактара, који је приговарао што се господар бори за те „чалије“. Преко Барјактарева Гроба је доцније просечен пут. Прича се да су око 1905. године долазила три муслимана из Босне и тражили Барјакареву Чесму и неку тобожњу оставу њихоих предака. Говори се да су Срби одавде бежали у Босну, када су Турци дошли. Још се прича да се село некада звали Питовница. На скупу у Такову 1815. године, како се прича, неки Рашко из Љутовнице се попео на грм и поставио барјак. На једној тапији из 1856. године, у власништву Андрије Грујовића у Клатичеву, потписани су као сведоци и Симо Дмитровић и Милош Павловић из Љутовнице а земљу је продао Вoјин Радојичић из Љутовнице. Шендовина се зове по старцу Шенду, који је имао брата Чича. Овог рода нема више у Љутовници, има их у Шаторњи. Шендо је остао у успомени и по томе што је свирао у „каребљицу“ за гајде. Нестали су и Самоиловићи. Ништа се не зна о Барјактаревићима, на које је остала успомена у имену чесме.

Порекло становништва.

-Оташевићи или Арнаути, славе Никољдан. Сматрају се најстаријим родом у селу, што је и вероватно. Доселио се Оташ, који је шести предак Димитрија Отaшeвића, рођеном 1897. године. Населио се на месту где је нашао смоницу. Оташев син Марко дао је стабла за темеље цркве 1809. године. Са Оташем је било и браће и њихово потомство, такође Оташевићи, живи у Забојници (Гружа) и Брајковцу код Лазаревца. Из Љутовнице су се појединци од Оташевића селили у Калиманиће, Мајдан и Београд. Од Оташевића су и:
-Николићи први у селу, раније звани Беловићи.
-Милетићи, славе Никољдан. Они су пореклом од Сјенице и дошли су пре Вулина. Има их у Клатичеву.
-Вулиновићи је заједничко старо презиме родовске групе, чији је родоначелник био Вулин, који је дошао из Никшићке Жупе. Вулин је дошао са три сина; Милованом, Дмитром и Н, вероватно у другој половини 18. века. Брат му је отишао у Бершиће (Тадићи). Сви Вулонови потомци славе Лучиндан. То су:
-Радојчићи, Милојевићи, Филиповићи, Савићи, Максимовићи, Сарачевићи и Поповићи, последњи без мушких чланова.
-Дмитровићи, славе Лучиндан се сматрају посебним родом, јер воде порекло од претка, који је дошао из Ручића и „привенчао“ се. Има их у Велеречи, одмах преко сеоске границе.
-Мујовићи се зову по претку, који је био кмет у турско доба и носио је надимак Мујо. Пореклом су од Сјенице. Његови потомци су данас:
-Милошевићи, Молеровићи и Миловановићи. Сви славе Никољдан. Молеровићи се зову по претку Јовану, који је био „молер“; радио је иконописе по црквама. Много се приповеда како је он у време кнеза Милоша ишао у Београд и победио у рвању неког Турчина. Молеровића има у Београду и Крагујевцу.
-Милутиновићи, славе Ђурђевдан. Предак Ранко, или његов отац Јован, је дошао пре устанка 1804. године „из Босне од Пљеваља или Пријепоља“. Од овог рода су:
-Ранковићи, Ивановићи, Лазаревићи и Ђорђевићи. Од њих су Милутиновићи (Јокићи) у Накучанима.
-Јеремићи, славе Никољдан. Они су старином од Сјенице, одакле су дошли пре устанка. Има их исељених као службеника у Београду и др. Од тог рода су и:
-Николићи други.
-Живановићи, славе Лазаревдан. Прадед им дошао као мајстор у Љутовницу и ту се населио. Село му је дало комад „селине“ да скући. Дошао је однекле „одозго“ – од Јавора или Сјенице.
-Миљковићи, славе Ђурђевдан. Прадед Миљко им избегао са Косова и стога их зову Косовци. Има их у Шилопоју.
-Миловановићи или Пудовићи, славе Ђурђевдан. Дед им дошао уз мајку из Рудника, где треба да имају још рода.
-Ацовићи, славе Никољдан. Отац, који је био ванбрачно дете, дошао је из Накучана око 1903. године и одабрао презиме по Ацовићама у Велеречи, који су били добри домаћини.
-Читовићи. Прави Читовићи су били од Вулиновића а ови садашњи су Видојевићи. Отац је дошао од Видојевића у Шилопоју на имање Читовића.
-Димитријевићи славе Јовањдан по роду, Ђуђевдан о имању. Дошао је Милун из Мајдана 1918. године жени у кућу. Иначе Димитријевићи су пореклом од Сјенице и били су најпре насељени у Велеречи, одатле су прешли у Азању, други у Мајдан.
-Ракетићи су без мушкој потомака. Муж је дошао жени у кућу са Рудника.
-Бојовићи, славе Никољдан по роду, Ђурђевдан по имању. Отац доша из Врбаве жени у кућу, 1927. године.
-Марковић је прешао из Накучана око 1930. године.
-Баралићи. Отац дошао жени на имање из Шилопоја 1932. године а отац му је дошао у Шилопој из Мајдана.
-Луковић је дошао из Велеречи 1944. године на мајчино имање.

 

ИЗВОР: Миленко Филиповић – Таково. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.