Порекло презимена, село Калиманићи (Горњи Милановац)

6. јануара 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Калиманићи, општина Горњи Милановац – Моравички округ. Према књизи Миленка Филиповића „Таково“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Kalimanići

Положај села.

Село је распоређено амфитеатрално по косама и странама речице Калудре, која долази из Љутовнице испод Триповца. Са обе стране речице су широке, ниске косе. Покрај саме речице нема кућа.

Воде.

Осим многих бунара у селу се служе и водом са извора и чесама, којих има неколико: Таисића Извор, Радојичића Чесма, Ковачевића Бубан итд – по родовима.

Земље и шуме.

Свуда по селу су измешане шуме, забрани и зиратна земља, па и испод кућа; нема уопште изразите границе између обрађених и необрађених површина. Главни потеси су: Страна, Прекаја, Дубоко, Бара, Поље, Мрамор, Змајевац, Змијањак, Чековина, Окути, Орница, Равна Ливада, Лујев Шевар и др. Змајевац је раније био „планина“. Кроз село пролази друм Горњи Милановац- Љиг и железничка пруга уског колосека Београд – Сарајево.

Тип села.

Село је разбијеног типа и дели се на „крајеве“: Горњи Крај (Таисићи, Ковачевићи, Ђорђевићи, Повреновићи); Доњи Крај (Вукашиновићи, Радојичићи) и Преко Реке (Маринковићи, Алексићи, Глишовићи, Ћирићи, Сретеновићи, Марковићи, Радовановићи, Срећковићи, Томићи, Нешовићи). Куће појединих родова су на окупу, али обично разређене. У селу је 90 домаћинстава. Сада има два гробља у селу; оба су заснована у другој половини 19. века – старац од 85 година то памти – пошто је напуштено гробље код цркве у Љутовници. Једно је у Горњем Крају, ниже љутовничке цркве а друго Преко Реке. Над овим другим је једна ливадица која је „селска“ и која представља сеоску „порту“. Ту је и главни“запис“. Ту су одржавани сеоски скупови; сада се састају код продавнице набављачко-потрошачке задруге, до које је општина. Заветина је Други дан Тројица.

Старине у селу.

У селу су била три „маџарска“ гробља. Једно је било на Повреновића имању, друго на имању Вукотића у Таисићима. Споменици са првог су разнети. Било је на њему, по казивању очевидаца, око стотину дугачких „стијена“ на гробовима. По предању, ту је била и „маџарска“ црква. Разнети су и споменици са другог гробља. Код куће Матије Повреновића има надгробних споменика, али су они донети са старог гробља код цркве у Љутовници. То су лепо тесани стубови, високи метар и по, од камена из мајдана у Доњим Бранетићима. На два су урезане преслице. Треће „маџарско“ гробље било је на широком и равном темену косе Мрамора. Било је много споменика, али су недаво однети и последњи. По казивању, било је ту плоча, дугачких око 2 метра, широких 1 метар дебљине око пола метра.
На њиви М. Филиповића на Мрамору налазио се стуб – надгробни споменик, украшен крстовима; не зна се чији је био. Мало даље, покрај друма, су споменици двојице Зарића из Накучана, који су погинули у рату 1885. године. На граници са Врнчанима налазе се споменици Милоша Мишовића и Стевана Радовановића, који су погинули у Јаворском рату 1876. године. На Тетребуши, у огради на њиви Раденка Таисића налази се Марков крст, старински надгробни споменик. Марко је био од Терзића и ту је случајно погинуо од пушке. Кућа му је била испод Тетребуше. Од те фамилије су Терзићи у Клатичеву и Горњем Милановцу а од њих је био генерал Божа Терзић.

Порекло становништва.

Најстаријим родовима у селу се сматрају Алексићи, Сретеновићи и Маринковићи, Џоковићи, Повреновићи, Радојичићи и Таисићи.
-Алексићи, славе Ђурђевдан. Увек су у једној кући и када се поделе у две, једна кућа брзо нестане. Има их исељених у Синошевићима. Околина мисли да су пореклом од Сјенице.
–Филиповићи (Вилиповићи), Сретеновићи, Марковићи или Лујовићи и Маринковићи су један род, славе Ђурђевдан. Некада су сви били Репићи. Старином су од Сјенице и одавно су у овом селу. Предак Филип синове Сретена, Луку и Марка. Сретеновићи су се звали Вилиповићи, па су променили презиме пошто је један од Вилиповића био хајдук. Од овог рода су и Ковачевићи у Давидовици.
-Томићи, Јовановићи, Радовановићи и Дамњановићи, славе Аранђеловдан. Свима је заједничко презиме Џоковићи. Од Сјенице су пошла три брата, па је један дошао у Калиманиће, други отишао у Мајдан (Џоковићи) а трећи у Липље у Качеру (Џокићи). Дошли су крајем 18. века, после Репића (Сретеновића).
-Терзићи су без мушкох чланова, славе Трифундан. Предак Милован, који је био терзија је дошао из Старе Србије од Сјенице. Он је био прадед генерала Боже Терзића.
-Повреновићи, славе Јовањдан. Стариномн су од Призрена. Мисле да им је предак дошао у време Арсенија Чарнојевића.
-Таисићи и Ковачевићи, славе Лазаревдан. Некада су се презивали Радојичићи по Радојици Петровићу. Таисићи се зову по Таисију Радојичићу, који се помиње у једном документу из 1876. године. Предак Петар је дошао од Сјенице, из села Пухова. У Пухову још има Таисића, од којих је био познати Ранко Таисић. Пок. Ранко Таисић је говорио пок. Секули Добричанину, проти од Мораче, да су они старином од Меденица у Морачи.
-Стефановићи, славе Ђурђевдан. Предак Максим, који је умро пре 60 година, донет је у селу као дете у наручју. Били су „Бошњаци“.
-Радојичићи, Вучићевићи, Нешовићи и Глишовићи су по старини Мијушковићи, славе Ђурђевдан. Предак Мијушко био је од Сјенице. Од истог су рода и;
-Вукашиновићи, и поред тога што су њихове породице пореклом од деда који је дошао из Синошевића као посинак, и он је ипак био од ових Вукашиновића. Дошао је Радојица, парадед 67-годишњег Драгурина, када је село било „пустиња“.
-Марковићи са надимком „Абе“, славе Цвети. Они су по старини Шуловци или Шуловићи.
-Ђорђевићи, славе Никољдан. Како тврде, предак је био из Лапова. Сада је у кући Косте Ђорђевића и посинак Бошко Сарачевић из Шилопоја.
-Срећковићи, славе Јовањдан по роду а по имању, односно мајци Аранђеловдан: Отац им Лазар се привенчао пре 60 година дошавши из Велеречи.
-Оташевићи, славе Никољдан по роду, Лазаревдан по кући. Довела их мати из Љутовнице, вративши се оцу са својим мужем, око 1905. године.
-Грујић Младен је дошао из Врнчана као кафеџија.
-Вукашиновић Десимир је родом из Трепче, Дошао као слуга и населио се. У Трепчи су то Вукашиновићи и Гојковићи.
Изумрли су:
-Вукотићи и Костићи а у старим књигама умрлих помињу се у периоду одсд1863-1866 и:
-Остојићи, Глигоријевићи и Гаговићи.

 

ИЗВОР: Миленко Филиповић – Таково. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.