Порекло презимена, село Клатичево (Горњи Милановац)

6. јануара 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Клатичево, општина Горњи Милановац – Моравички округ. Према књизи Миленка Филиповића „Таково“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Село Клатичево (фото: Срећко Срећковић)
Село Клатичево (фото: Срећко Срећковић)

Положај села.

Село је између брда Тетребуше (450 м) на северуистоку, Црног Врха (554 м) на југи и Главице (529 м) на западу. „Крајеви“, односно куће леже по косама и странама. Кроз село тече Ријека или Срчаничка Ријека, која долази из Љутовнице, а тече даље кроз Таково и Дичину. Текући кроз село она прима више поточића, Марића Поток, Јовинац, Поток и више безимених. Кроз село пролази друм Горњи Милановац – Прањани, од кога се одваја друм за Љиг, али то раскршће нема већег значаја за развитак овог насеља. Тек у најновије време подигнуто је неколико кућа поред друма. Селом пролази железничка пруга уског колосека Београд – Сарајево и даље за Дубровник.

Воде.

По селу су сада већином бунари и стублине. Главне су чесме и извори: Стублина, Вучјак и Ибраимова Чесма. Некада, пре неких сто година, била је једна воденица на речици, па је напуштена јер се смањила вода.

Земље и шуме.

Главни потесу у селу су: Велика Ливада, Бубунско или Срданско Брдо, Равне, Заједнице, Јовинац-Јововац, Лука, Метаљка, Завидруг, Срчаник, Равни Гај, Главице, Црни Врх, Потркуша и др. Готово у сваком потесу има њива, ливада, шуме, забрана и воћњака.

Тип села.

Село је веома раштркано и дели се на „крајеве“: Главице, Бубунско Брдо, Срдановића, Ђуровића, Крстовића Крај и др. Има свега 79 домаћинстава. Гробље је у страни, на завршетку косе Бубунског Брда, покрај пута за Таково. Ту су главни сеоски „запис“ и „порта“. Сеоска заветина је на Треће Тројице.

Старине у селу, укључујући и документа.

Под Црним Врхом и под Ибраимовом чесмом било је „маџарско“ гробље. Постоји само један усађен стуб и на њему је исклесан знак крста. Било је „маџарско“ гробље и на Тарџовини изнад Камаља. Споменици су растурени и гробље је обрасло шумом. У селу још постоји калдрма које је водила на једну капију, „на плац“. Поред путева има више споменика војницима изгинулим у Јаворском рату.

Андрија Грујић чува неколико старих породичних докумената, у којима има података и о прошлости села. У једном акту Окружног суда у Брусници из 1841. године помиње се Стана, удовица Радојице Бунбуловића из Клатичева. Помињу се и њена кућица и крчевина, затим, Арсеније Крстовић, кмет Матија и Филип Добричићи. Према тапији из 1845. године Мијаило Грујић је купио једну ливаду од Станке и Пауне, кћери Рајице Милисављевића. Као сведоци потписали су Марко Стефановић, уједно и председник Помиритељског суда, Илија Ђуровић и Иван Милосављевић, писар. Данас у селу нема родова са презименима Милисављевић, Милосављевић и Стефановић. На једној тапији из 1855. године потписани су, као сведоци, Илија Ђуровић, Сава Марковић, Миливоје Фитолировић и Мијаило Гавриловић. Сада у селу нема Марковића ни Гавриловића а за Фитолировиће се зна да су изумрли. На једној тапији из 1856. године потписани су, поред других, као сведоци и Мирко Савић и Василије Порчић из Клатичева. За Порчиће се зна да су изумрли, а данас у селу нема ни Савића. На једном сеоском пуномоћју из 1861. године потписали су се: Љубисав Јовановић, Илија Весовић, Тодор Миловановић, Тодор Добричић и Милан Лукић.

Порекло становништва.

-Добричићи, славе Аранђеловдан. Они су старином од Сјенице. Род су им Добричићи у Барама, у Гружи. Прича се да су била три брата: Добрица, Грујо-Грујица и можда Петар. Од њих су:
-Грујичићи-Грујовићи и Петровићи. Сви славе Аранђеловдан. Петровићи мисле да су пореклом из Црне Горе. Њихов предак Петар довео је са собом синове Јована и Радована; један Радованов син, Лазар био је поп цркве у Такову и од њега су:
-Поповићи.
-Весовићи, славе Аранђеловдан. Спадају међу најстарије досељенике, али не знају одакле су пореклом. Дошао је предак Весо у другој половини 18. века.
-Срдановићи, славе Лучиндан. Они су од Сјенице били кренули и то три брата; Срдан је дошао у Клатичево, Мијајло у Бершиће (Тадићи) и Вулин у Љутовницу (Савићи).
-Крстовићи, славе Аранђеловдан. Они су пореклом „од Сјенице, Црне Горе“. Има их под истим презименима у Чачку, Београду и у Качеру.
-Ђуровићи, Пантелићи и Јовановићи други су један род, славе Аранђеловдан. Вероватно су из Црне Горе.
-Радосављевићи, Миловановићи и Јовановићи трећи, славе Аранђеловдан. Они су један род. Доселио им се чукундед Радосав из Црне Горе, крајем 18. века. На договору у Такову, 1815. године био је од њих Марко Радосављевић.
-Јовановићи први или Јоцаљевићи, славе Ђурђиц. Од давнина су били само једна кућа и изделили су се тек 1948. године. Прича се како су се били доселила нека баба Рога са синовцима негде од Сјенице те је она овде „закрчила“.
-Станишићи, славе Стевањдан. Предак Станиша је дошао од Сјенице. Служио је три године код Господара Јована и од њега је добио земљу. Има их расељених, неколико породица.
-Радојичићи. Отац им је дошао из Калиманића пре 70-80 година.
-Рашковићи, славе Лучиндан. Дед им дошао из Црне Горе, пре 80 година.
-Вукашиновићи, славе Ђурђевдан. Отац им је дошао из Калиманића код нека бабе на имање, као посинак.
-Милетићи, славе Никољеан по роду, Аранђеловдан по имању. Дед им се „привенчао“ у овом селу а дошао је из Љутовнице.
-Урошевићи, славе Јевстратијевдан. Отац им дошао из Прислонице на купљено имање.
-Пурићи, славе Лучиндан по роду, Аранђеловдан по имању. Отац се „привенчао“ дошавши из Врнчана, пре 40 година а дед им је дошао из „Турске“, па их зову „Турцима“ и „Бошњацима“.
-Терзићи. Отац им дошао из Калиманића у Весовиће.
-Стевановићи, славе Ђурђевдан по роду, Аранђеловдан по имању. Отац им је дошао из Горњих Бранетића 1922. године жени у кућу. Имају род у Озрему.
-Милошевић Светомир, слави Никољдан. Дошао је из Доњих Бранетића, овде се привенчао 1922. године.

ИЗВОР: Миленко Филиповић – Таково. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.