Порекло презимена, село Велереч (Горњи Милановац)

10. јануара 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Велереч (помиње се и као Велеречи и Велеријечи), општина Горњи Милановац – Моравички округ. Према књизи Миленка Филиповића „Таково“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Velerec

Положај села.

Насеље је сразмерно веома пространо и издужено у правцу север-југ. Засеоци или „крајеви“ су махом по косама, мање по пољу, уствари по широким терасама. Долине Речице и других потока су дубоке, а њихове стране особито осојне, под шумом. Источно од Речице је дугачка коса – Спрдањска Коса*-Гаврића (Гавровића) Брдо а западно је коса Турско Брдо-Вујино Брдо, која се завршава испред Гоњег Милановца. Широки и заравњени хрбати коса између потока су обрађени, као и поље ниже села. То је Широке Поље до Деспотовице. Средином насеља тече Речица, која долази из Мајдана и која се у горњем току зове Јакљевачка Ријека која утиче у Деспотовицу. Прима многе мање притоке, од којих је главни Бацковац, који дели крај Ивовик од Старог Села. Ивовик је широка тераса, испресецана потоцима и доловима чије су стране под шумом.
*За ово необично име кажу да је постало на овај начин: Ишли муслимани брдари и ту се зауставили да се одморе па рекли да је та коса баш као Спрдањска Коса у њиховом селу.

Воде.

Главни извори су: Кандића Извор, Грозничава Вода, Срећковића Извор, Студенац, Ацовића Чесма, Бубан (више Дивљаке), Протића Извор и др. Грозничава Вода је „светиња“. На Речици има једна а на Клокотичком Потоку (од Грозничаве Воде) две воденице.

Земље и шуме.

Главни сеоски потеси су: Горње Поље, Тичића Ливада, Широко Поље, Гробнице, Брешће, Орлујак, Студенац, Кораћевина, Јазбине, Осређе, Медвед, Дуга Лазина, Репиште, Калеми, Башчина, Гаврића Брдо, Глижђа, Шанчиште, Велика Ливада, Бара и Бездан, Слатина, Јасенац, Горице, Задужница и др. Као сеоске испаше служе Велика Коса, Јазбине, Свињци и Турско Брдо. Изнад села а са обе стране Речице, налази се сеоска „планина“; Велика и Мала Коса и Церска Коса. Има кућа и на „планини“.

Тип села

Насеље је врло раштркано, и у појединим засеоцима су куће махом разређене. Нарочито су разбацане куће по Ивовику, иако већином припадају члановима једног рода. Засеоци су: Ивовик или Бацковац, Вујино Брдо, Спрдањска Коса или Гавровића Брдо, Крловци, Поље, Турско Брдо и Суво Грмење. У селу је 188 домаћинстава. У Старом Селу је ограђена „порта“ са „записом“. Сеоска заветина је Бели Четвртак када је сабор у Старом Селу. Село има сељачку радну задругу. Три су гробља: Срећковића Гробље на Турском Брду; у Кривом Потоку на врху Широког Поља и у подножју Вујиног Брда на десној страни Речице.

Старине у селу.

Недалеко од Старог Села, у страни косе десно од Речице а ниже садашњег гробља на Вујином Брду било је „маџарско“ гробље. По казивању, ту су биле плоче исте као на „грчком“ гробљу на Липи (Мајдан), али су све разнете. На дну сеоског атара, до самог Горњег Милановца налазе се ливаде које се зову Гробнице. Опште је предање да су ту били црква и гробље. Цркву је упропастио дахија Аганлија (?). Он је наредио да се запали црква, која је била пуна народа. Донедавно је, како кажу, на том месту била липа. Нема више никаквих трагова од гробља; стоји само један онизак камен у који је ударена међа.
Многе прича о Турцима, односно муслиманима, као о бившим становништвима овог села, на које је остала успомена и у називима места; иначе се не зна где им је било гробље. Прича се да су у селу биле, све до укадања спахилука, две турске куће. Ти Турци су држали стоку и пчеле. Нису хтели да се покрсте, па су се иселили. У селу је живео некакав Турчин Корић, по коме се зове место Корићевина. На те негдашње Турке чува се успомена и у називу „Турско Брдо“. Прича се и о благу које су пронашли Турци на месту Добречу, када су морали да се иселе. На месту Шанчишту био се ушанчио Шећер Сали—ага бранећи се хајдука Колака. Много се прича о томе како су кроз Велереч прошли Турци, који су у Војновицма убили младожењу и девера па је онда Ћаја-паша са младом ноћио у мајданској цркви. Требало је да ти Турци прођу кроз Клисуру, па их је неко од Церовића из Велереча провео кроз заседу кроз Брусницу и Семедраж. Једном приликом дошли су у кућу Кукића, у атару Сврачковачком, на преноћиште три Турчина. Он их убије сву тројицу и сва три леша збије у једну рупу „поребарке“; по томе, тобоже, име засеоку Крловци. Због тога су Кукићи морали да се селе из Сврачковца у Велереч, где су изумрли за време Великог рата.

Постанак села и порекло становништва.

По предању, Срби су се почели насељавати у Велеречи од Кочине Крајине и када су се доселили преци Миловановића у селу је било само девет кућа. Старији су засеоци у горњем, брдовитом, делу атара; дедови су се насељавали у брду да се склоне од турског насиља. Садашњи старци у селу памте када у Пољу уопште није било кућа; први је сишао у Поље Милосав Ружић-Николић пре неких 50 година. Део насеља Ивовик био је под шумом и трњем и ту се први населио неки Латица од Сјенице. Међутим, Стеван Милојевић са Ивовика казивао је да он разорао седам старих кућишта на Ивовику, што значи да је некада ту било село, па је опустело. На повијарцу од Турског Брда ка Старом Селу, код кошаре Милића Минића, постоји велики крст од камена, висок 120 см; по казивању, ту је погинуо неки путник. Гаврово, Гаврића и Гавровића Брдо зове се по роду, које је изумрло. У селу је споменик шеснаесторице војника, који су изгинули у Првом светском рату бранећи Горњи Милановац.
Ивовик је раније био у атару Бруснице а Турско Брдо (Срећковићи) у атару Мајдана, па су ти делови додати Велеречи око 1840.
године.
Отприлике на средини насеља налази се Старо Село, покрај речице. Ту је била кућа Зикића, за које се верује да су били старосдеоци у селу. Касније су се презивали Марковићи (Маринковићи). Прича се да је њихов предак Радован Зика учествовао у Боју на Косову, али други веле да су Зикићи били однекуда досељени, али су имали мач који су чували од Косова. Хтели су једном да поправе тај мач, али се он истопио. Други кућа у селу су били Кукићи у Крловцима. Ти Кукићи су били врло богати.
-Маринковићи, славе Аранђеловдан. Они су од Зикића.
-Кандићи, славе Ђурђевдан. Сада су у Крловцима на имању Перовића. Раније су били у Старом Селу где је сада једна кућа Срећковића. Пореклом су од Нове Вароши а у селу су старији од Макљенаца.
-Срећковићи, славе Јовањдан. Они су дошли од Сјенице из села Црвска. Населили су се најпре у Ибарској Слатини, затим у Коњевићима, па на Ивовику одакле су прешли на Турско Брдо. У Велереч су дошли око Кочине Крајине. Један од предака, Вулета утопио се 1809. године као борац на Засавици а син му Антоније задобио многе ране учесвујући у борбама под Карађорђем. Вулета је довео са собом у Велереч синове Срећка и Ђока, али су сви потомцу по Срећку. Око 1840. године долазио им је у посету рођак из „Старе Србије“ Вукадин Радетић. Срећковића има у Калиманићима.
-Макљенци или Макљеновићи је заједничко презиме за огранке великог рода који воде порекло од предака досељених са Макљена у Буђеву и сви славе Св. Јована Милостивог, 12. новембра по старом календару. Дошли су доста времена пре таковског устанка. Најпре су се населили на Ивовику. Неки даљи предак је био Макљен и његово име је било прво уписано у старој читуљи. Тривун се задржао на Гаврову Брду али га је одатле отерао Марко Ала на Спрдањску Косу, где је овај онда саградио кулачу. Од Макљеновића су данас у Велеречи:
-Јовановићи са надимнком Кекерези – раније Терзићи; Петровићи први, Милојевићи, Минићи, Николићи-Ружићи, Ковачевићи, Лазаревићи раније Протићи, Бркићи, Марковићи и Миловановићи. Њихове куће су делом у Пољу, затим на Турском Брду и у Реци. Минићи и Петровићи се зову и Солдатовићима, јер је њихов предак био „солдат“ из овог села у доба кнеза Милоша. Од Бркића су:
-Стевановићи-Стефановићи у Крловачком Потоку; њихова оца, односно деда довела је мајка у кућу Стевановића. У једној њиви до макљенског гробља има четири велика крста; ту су сахрањени четворица од Макљенаца, који су се утопили, опијени гасовима, у каци са џибром од шљиве. Макљенаца има, као и Петровића, у селима Прњавору и Враћевшници.
-Јовановићи или Алићи, славе Ђурђевдан. Они су пореклом од Марка Але. Има их у Лозњу.
-Милановићи су истог порекла као и Раловићи у Брусници.
-Миловановићи, славе Ђурђевдан. Они су пореклом од Пљеваља, из села Зенице, одакле су преци побегли због Турака напустиши 300 оваца. Овамо су дошла браћа Тривун, Мина и Секула пре Првог устанка док је њихов брат Иван остао у Доњој Добрињи, али му је потомство изумрло. У Велереч су дошла њихова браћа од стричева Мика и Павле. Родитељи прве тројице су се звали Арон и Горда. Старо презиме треба да је било Тривуновићи. Од овог рода су:
-Недељковићи, Пауновићи, Павловићи, Ђоковићи, Миљићи и Мијаиловићи.
-Царевићи, славе Никољдан и Млади Св. Никла. Вероватно су из Црне Горе. Треба да су била три брата, Зарија, „Цар“ а трећи је отишао преко Саве и његови потомци се зову Царевићи, а од Зарије (умро 1800. г) су Зарићи у Накучанима. По једном саопштењу Царевићи су тако названи због тога што су у селу задобили имање неког Турчина „Цара“. Од Царевића су се неко одселили у новије време у Горњи Милановац, Брусницу, Крагујевац и Београд. Вероватно огранак од Царевића су:
-Видићи.
-Филиповићи и Глишовићи, славе Никољдан и Младог Св. Николу. Када је Марко Ала из овог села ишао у Ниш да купује со, негде у околини Ниша нашао је дечаке Филипа и Глиша, који су се тамо затекли бежећи из Старе Србије. Марко их је повео и населио у Велеречи. Било је то пре Карађорђевог устанка. Од Филиповића је једна породица у Горњем Милановцу.
-Петровићи други, Алексићи, Гавриловићи и Филиповићи други су један род, славе Аранђеловдан и сви имају једног кума. Њихови преци су дошли из околине Сјенице, можда из села Латице, јер им је поменути Латица био сусед. Од тог рода су и:
-Стевановићи четврти под Гаврића Брдом.
-Милојевићи други, славе Стевањдан. Они су дошли однекле још за време Турака. Имали су надимак Шкрпчевићи (Шкрбац), јер им је дед био рањен у зубе, па био шкрбан.
-Јовановићи су без мушких чланова. Има их у Београду. Пореклом су из села Латице.
-Ацовићи, славе Ђурђевдан. Они су пореклом од Сјенице.
-Ћировићи, славе Стевањдан и Св. Јован Мироточиви. Њихови преци су доспели у Велереч као довоци у род Макљеновића.
-Мишовићи, славе Никољдан. Они су дошли из Мајдана у првој полоини 19. века.
-Крсмановићи, славе Јовањдан. Чукундед је дошао вероватно од Сјенице.
-Јанићијевићи, славе Св. Јована Мироточивог. Они су пореклом од Нове Вароши; прадед Јанићије је одрастао у Велеречи.
-Матовићи, славе Илиндан. Они су дошли пре око 100 година из Грабоице у Ивовик „на ујчевину“.
-Луковићи. Отац им Лука побегао однекле и населио се у шуми у Ивовику.
-Димитријевићи, славе сада Јовањдан, раније Никољдан. Доселили су се из Мајдана пре 60 година.
-Савићи, славе Митровдан. Отац им дошао из Озрема пре 60 година у Ћировиће као домазет.
-Бојовићи, славе Ђурђевдан по имању и по роду. Довела га мајка из Остре пре 50 година, када се преудала у ово село.
-Вукајловићи, славе Аранђеловдан. Отац Стеван им је дошао „на мираз“ из Рудника, где их још има.
-Пурић Ст., слави Петровдан о имању. Дошао је из села Шељинова код Вучитрна за време Великог рата и „привенчао се“.
-Петровић Драгутин је дошао из Озрема пред рат 1912. година као посинак, ујаку Танасију Марковић, који је такође посинак, дошавши из Озрема у кућу Јеремије Алексића.
-Аџић Н., слави Аранђеловдан. Он је родом из Лике, остао овде као аустријски војник 1918. године и ушао у кућу Матијевића.
-Јовановићи или Толовци, славе Аранђеловдан. Истог су порекла као:
-Стевановићи други и Милетићи. Дошла су браћа Марко и Стеван. Отац им се „привенчао“ из Врнчана, пре 30 година у кућу Протића.
-Проковићи, славе Св. Јован Милостивог по по имању и Св. Петку по роду. Отац се „привенчао се“ из Мајдана.
-Вујић је дошао уз мајку из Бруснице око 1930. године.
-Туловићи су прешли из Грабовице на Бацковац, око 1945. године.
-Дмитровић је прешао из Љутовнице на купљено имање.
-Наранџић (нечитко) је дошао из Озрема 1940. године – „привенчао се“.
-Илић Р., слави Никодан. Доша „на имање“ из Бечевице у Гружи, пре 30 година.
Неиспитано:
-Стевановићи трећи, славе Аранћеловдан, на Ивовцу. Прадед се доселио однекле.
-Јовичић, без мушких чанова. Пореклом су из Санџака. Има их у Београду.
-Обрадовић Миленко, слави Аранђеловдан. Насељен у „планини“.
-Матијевићи, славе Аранђеловдан.
-Јовановић Момчило.
-Чуљовци, славе Јовањдан.
-Јовановић Драгиша; непознато порекло.

ИЗВОР: Миленко Филиповић – Таково. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.