Порекло презимена, село Мајдан (Горњи Милановац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Мајдан, општина Горњи Милановац – Моравички округ. Према књизи Миленка Филиповића „Таково“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. Порекло становништва села Мајдан, општина Горњи Милановац – Моравички округ. Према књизи Миленка Филиповића „Таково“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Мајдан (Горњи Милановац)

Порекло презимена, село Мајдан (Горњи Милановац)

Порекло становништва села Мајдан, општина Горњи Милановац – Моравички округ. Према књизи Миленка Филиповића „Таково“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Домаћинство из 19. века у Мајдану (Википедија)

Домаћинство из 19. века у Мајдану (Википедија)

Положај села.

Ово веома пространо насеље развило се у подгорини Рудника, око Мајданске и Рудничке Реке, које, пошто се саставе, чине Деспотовицу. Атар је брдовит и засеоци су већином по косама и странама; и у новом засеоку Пољу куће су при страни, и то ивицом испод и изнад терасе од око 10 метара и у странама Ковиљаче. Док се сви остали засеоци међусобно у близини и на неки начин повезани, заселак или „џемаат“ Красојевићи је веома издвојен, под Великим Штурцем, те се умногоме понаша као засебно село. Куће у Красојевцима подигнуте су у мањим групама око саставака неколико потока, од којих настаје Мајданска Река, односно Деспотовица.

Воде.

Село има воде у довољним количинама. Осим поменутих речица кроз село Мајдан протиче неколико већих потока: Рапшиначки Поток, Каловити Поток, Јакљево, десна приточица Рудничке Реке и Плужевински Поток, лева притока. На речицама има 17 воденица а из новијег времена две мале стругаре на Мајданској Реци. Била је раније и једна ваљарица. Од извора и чесама важнији су: Ћелова Чесма у Красојевцима, Гушавац ниже Красојеваца; у остали засеоцима Чесмица, Аганова Чесма, Складановац („светиња“ по Ковиљачом), Араповац, Стражевица и др.

Земље и шуме.

Потеси око Красојеваца сову се: Гуџи, Прошће, Раван, Брдо Иваново, Молитва, Трњаци, Баре, Марковац, Иванов Гроб, Велики Штурац, Лазови, Савина Ливада, Јавор, Превоје, Мишевића Башча, Џоковића Доња Башча и Лазић. У осталим засеоцима су: Јешоваче, Мишивћа Брдо, Доња Орница, Ливадице, Голубан, Швабића Клик, Ријека, Ливада, Коса, Алуга, Лазови, Орнице, Папратњача, Густа Крушка, Мала Ливада, Брдо, Водица, Вис, Слатина, Бастаја, Ђуревци, Јасик, До, Велико Брдо, Вујосава, Петронијевића Поток, Зимовници, Дуга Коса, Клик, Солила, Осоје, Шлакиња, Лука, Лучица, Стара Трла, Пољице, Саставци (Рудничке и Мајданске Реке), Камењак, Миољача (по крушци), Мимовац, Аџино Поље, Плужевине (коса чији се горњи део зове Аџовац), Пшеничиште, Молитва, Стражевица, Вујосава, Липа, Крћевац, Ђоковина, Ћумурџиница, Караклајића Вотњак, Араповац, Иље, Ранковача, Поље, Студенац, Коса, Крушик, Воћначина, Овсиште, Просена, Грчко Гробље и Старе Куће.
Свуда око села је „планина“ и у њој су били“плацеви“. Такви „плацеви“ су били на брду Зимовницима, где је стока зимовала. И сада по сеоском атару има доста површина под шумом. Главни шумски комплексу су: Вис, Велики и Мали Штурац, Бело Поље, Бановача, Слана (брдо и вода изнад Красојеваца), Градина, Зимовници, Јакљево и Сражевица.

Тип села.

Насеље је разбијеног типа. У појединим засеоцима, например у Јакљеву и Рапшинцима, куће су веома раштркане, у другим разређене или су боље груписане у родовске групе, као у Красојевцима, Реци и др. Насеље се дели на Горњи и Доњи Крај. У Горњем Крају су засеоци: Красојевци, Злокуће, Кулизе, Ћировићи и Мимовући или Јазине. Доњем Крају припадају остали засеоци: Ријека, Клик, Вукоте, Рапшинци, Јакљево, Ковиљача и Поље. Свега у Мајдану има 194 домаћинстава. Ријека је од старине средиште насеља и ту су црква и школа, али се средиште преноси на друм Горњи Милановац – Рудник, који пролази кроз насеље поред Рудничке Реке, па се изнад саставака налазе Месни народни одбор и земљорадничка задруга.
Некада је око цркве било гробље за читаво село и ту постоји неколико надгробних споменика: Средином 19. века основана су нова гробља; на Мишевића брду, на Великом Брду (на коси Ковиљачи), на Гробљу и Липи – где постоји споменик из 1834. године. Красојевићи имају своје посебно гробље, на ливади покрај засеока. Сеоска заветина је Први дан Тројица.

Старине у селу.

Има доста трагова од ранијег становништва и рударског рада. Често се налазе римски, срдњовековни, српски и други метални новци. Предање каже да је у Красојевицма живео Орловић Павле, постојала је кула – сматра се да је била његова. Имао је наводно и воденицу. Кажу да је у Красојевцима била црква посвећена Св. Јовану. Неки кажу да је у Мајдану, када су рудници били активни било 5 па и 7 цркава. Године 1953. у рушевинама је пронађен печат са натписом „Lodomeri episcopi S. Tome“, вероватно из 14. века. По предању, била је у Ђуревцима, на Селиштима, црква деспота Ђурђа а и у Рапшинцима је постојала нека црква. Једна црква у Мајдану је запаљена и опљачкана по наредби Ћаја-паше, 1815. године, пре боја на Љубићу. На Липи, на граници према Шилопоју, Велеречи и Љутовници налази се велико „грчко гробље“. Прича се да је изнад Ђуреваца, под Висом, далеко од кућа било „маџарско гробље“. По предању ту је био гроб и деспота Ђурђа. Прича се да је у Мајдану била варош Сребреница и да је из ње у бој на Косову кренуло 200 сабаља. Поред Мајданске и Рудничке стоје масе шлакље, наводно остаци од „римљанске“ ливнице. Она се користила за насипање друмова.
Много се прича о деспоту Ђурђу и Проклетој Јерини, наводно су сахрањени на месту Јелен-камен покрај Рудничке реке. На вису Градини је била њена кула а остаци од ње зову Јеринин Град.
Прича се да је после сеобе под патријархом Арсенијем (не зна се којим) овде остала пустиња. За Злокуће се пича да су се звале Доброкуће све док неки Турци на том месту нису делимично побијени, преживели су причали да су заноћили у Доброкућама и од тада се ово место зове Злокуће. Збеговише је било место где су се крили „Маџари“, док је „Молитва“ место на пола пута до манастира Благовештење, место где су се путници у одласку у мансатир и при поврарку из њега ту одмарали и молили. На рапшиначком гробљу налази се велики споменик од мрамора са натписом да је то споменик Петра Караклаје, који је погунио 1804. године, вероватно на Каменици.

Порекло становништва.

-Јанковићи и Павловићи су заједничког порекла, славе Јовањдан. Сматрају себе најстаријим родом у селу а околина већиином тврди да су они у селу старинци, да су ту „од пре Косова“. По предању из њихове куће је био Стеван Мусић, па пошто је доцкан дошао на Косово кнез Лазар га је проклео и стога се нису множили. Кажу да славе Јовањдан због цркве Јовање. Други веле да су они пореклом од Сјенице. Неки прадед се давно одселио у Азању и од њега су тамошњи Јанковићи.
-Бановићи се сматрају најстаријим родом у селу после Јанковића. Заједничког су порекла:
-Бановићи, Радићи и Недићи. Славе Ђурђевдан. Пореклом су од Сјенице. Раније су се звали Јевтовићи. Овамо је дошао предак Остоја испод Мутња а у време Карађорђа овде је живело четири брата, његова унука или праунука: Мијајло, Граврило, Марко и Маријан. Гаврило, који је имао четири сина, погинуо је на Засавици. По Мијајлу, који је рекао да живи као „бан“, његови потомци су названи Бановићима. Од Маријана су Радићи а од Марка Тешићи, названи тако по ујчевини у Брђанима, где су одрасли; од њих је само једна породица и то у Свилајнцу. Од овог рода су Пантићи у Горњем Милановцу и Загребу. Петроније Јевтовић је побегао 1813. године у Срем и тамо остао са седам синова; потомци му се зову Остојићи.
-Илићи, славе Никољдан. Дошли су од Сјенице а даљим пореклом су Кошани. Дошла су три брата, па се населили у Грабовици (Кошани), Мајдану и Руднику.
-Џоковићи и Тиосављевићи у Красојевцима и Ристовићи у Рапшинцима су заједничког порекла, славе Аранђеловдан. Преци су им потукли неке Турке у Колашину те су мораали да беже; дошли су Петроније, Ристо и Тиосав Спасојевићи, пре Карађорђа. Од њихове браће један се населио код Крушевца а један је отишао у околину Пожаревца. Џоковића има на Руднику. Од истог су рода Ћокићи-Џокићи у Полому и Липљу (Качер). Џоковићи имају предање да је један од њихових предака учествовао и погинуо у боју на Марици, када и краљ Вукашин.
-Јовичићи, Тешовићи су „беле“ Кулизе; Добричићи и Радисављевићи су „црне“ Кулизе. Иначе су они сви једна „кулиска фамилија“ и сви славе Мратиндан.. Њихов предак Лубен је дошао од Сјенице, можда почетком друге полоине 18. века. Лубенов унук је био Милош, који је умро у дубокој старости, у 90–тој години, 1898. године. По предању, њихови преци су били у војсци Вука Бранковића на Косову, када је он „издао“ Лазара. Други Лубенов син је отишао ка Шапцу а трећи ка Ваљеву.
-Савићевићи, Ивановићи први и Вучићевићи су један род, воде порекло од Савића, Ивана и Вучића Ивановића. Њихов четврти брат Тома је отишао у гружанску Каменицу (Томићи). Иванових потомака има и у Ужичком округу и околини Ваљева. Дошли су од Сјеница, пре Карађорђа. Њих је позвао и населио предак Бановића. Славе Никољдан.
-Јелићи или Кошани и Проковићи, славе Св. Петку. Они су у Јакљеву, старином су из Црне Горе, из „Кошена“. Дошли су пре Карађорђева устанка.
-Арсенијевићи и Луковићи се сматрају да су род Јелићима, али славе Лучиндан. Прадед Арсенијевића је погинуо на Засавици.
-Ћировићи, славе Никољдан. Они су пореклом „Ерцови“ од Сјенице, одакле је дошао предак Ћиро пре Карађорђевог устанка.
-Мимовићи или Косовци, славе Никољдан. Они су старији досељеници из косовског (ибаског) Колашина.
-Марковићи и Поповићи у Вукотама и Стевановићи у Ријеци и Вукотама су један род, славе Ђурђевдан. Воде порекло од Вукоте, петог претка Ђорђа Поповића, рођеног 1893. године. Вукота је имао синове Марка, Матију и Милована. Од Матије су Стевановићи, од Милована Поповићи. Вукота је побегао са својима негде од Лознице, од Дрине. Од овог рода су и Јелићи из Грбица. Са њима су били у срдоству, па се окумили да се не би мађусобно узимали. Од овог рода су Мајданци-Васиљевићи у Винчи код Тополе и Ђорђевићи у Водњу код Смедерева.
-Борисављевићи, Мајданци, Јовановићи и Вукосављевићи, сви су у Рапшинцима, један су род и славе Стевањдан. Пореклом су „Црногорци“ из Колашина, досељени око 1840. године.
-Поповићи други са надимком Чопићи, славе Лучиндан су старином „Црногорци“. Дошао им предак Мијат од Сјенице пре 150 година. Бивао је „ђак“ по манастирима и због тога се зову Поповићи, али нико од њих није овде био поп. Дед им Павле био је први учитељ у Мајдану.
-Комарићи, славе Никољдан. Ону су у Злокућама; њихова претка дозвали су овамо Џоковићи из Колашина, били су пријатељи.
-Мишовићи, сада већином звани Цвјетићи, славе Никољдан су дошли из Злокуће од Јавора-Сјенице после Џоковића и Комарића али су даљим пореклом од Колашина. Мишовића има у Велеречи. Од тог рода су и:
-Милошевићи.
-Томовићи и Вукашиновићи су један род, славе Ђурђевдан и пореклом су од Сјенице, доселили се у Карађорђево време. Вукашиновића има и Горњем Милановцу и Такову.
-Недељковићи, славе Ђурђевдан. Они су се први населили у Красојевићима. Са Недељком су дошли заједно Јован, Милоје, Тома, Вукашин, Васиљ, Димитрије и Тиосав, када су их потерали Турци. Били су од Сјенице. Недељко и Јован су били браћа а са њима је био род и Милоје. Остали су дошли са њима као деца. У Ћировићима (засеоку) су од њих и :
-Милојевићи. Деце Милојевића има у кући Ман. Недељковића. Најпре су били у Брусници, одакле су их отерали Тројанчевићи, па су живели у Руднику, одакле су такође истерани па су потом прешли у Красојевце, у поток, и ту се први населили.
-Димитријевићи, славе Јовањдан по цркви у селу. Пореклом су од Сјенице. И њихови преци су најпре били у Тројанчевића шевару у Брусници. Кажу да су одатле отишли јер им се није допало, није било камена.
-Стефановићи други, славе Ђурђевдан. Они су у Злокућама а пореклом су од Сјенице, одакле их је преселио Карађорђе. Били су најпре у Белом Потоку код Београда. Ту им умре неко дете и предак Стеван пређе овамо. Има их у Јарменовцима и Београду.
-Михаиловићи, славе Никољдан. Они су у Злокућама и не зна се њихово порекло. Дед и предед су су им били у „планини“ под Штурцем. Има их у Горњем Милановцу и Велеречи, куда су раније отишли (Мишовићи) а један недавно (Михаиловићи).
-Швабићи или Игњатовићи, славе Лучиндан. Они су у Злокућама. Предак Нико Игњатовић дошао је пре неких 150 година, као „Шваба“, из крајева преко Саве, овде се оженио и остао.
-Баралићи, славе Никољдан. Они су давно дошли из Краварица у Драгачеву, где их још има и род су Баралићима у Шаранима.
-Петровићи први, славе Никољдан. Они су у Јакљеву. Порекло им непознато.
-Божовићи, славе Аранђеловдан. Они су старији досељеници испод Мучња.
-Лукићи, славе Лучиндан. Они живе у једној кући Петровића у Јакљеву; његова оца Арсенија довела је мајка из Љубичева у Јасеници када се преудала у ту кућу, пре некох 90 година.
-Жиловићи, славе Св. Враче. Прадед им дошао са Липовца код Враћевшнице, где их још има, на крчевину.
-Ивановићи други., славе Лучиндан, преслава Јовањдан. Прадед дошао из Велеречи на имање које је славило Лучиндан. Он је од истог рода од гога је и Момчило Јовановић у Велеречи (Јовањдан).
-Радићи, славе Никољдан. Прадед им дошао удовици Ради у кућу. Био је од Шутића у Невадама.
-Недићи. Оца Вићентија (презовао се Недић) довела је мајка пре 70 година из Теочина, када се удала (опет) у Недиће.
-Дробњаковићи, славе Никољдан по имању. Дед дошао из Бранетића жени у кући, пре 60 година.
-Максимовићи, славе Јовањдан. Отац је дошао жени у кући из Заграђа.
-Ненадовић Добросав, слави Ђурђевдан. Живи у кући Томовића, од којих му је Рајица брат по мајци. Отац им дошао из Блазнаве.
-Миловановићи, славе Ђурђевдан по имању, Алимпијевдан по роду. Отац му дошао из Мутња као посинак деду по мајци.
-Живковићи, славе Аранђеловдан по роду и имању. Отац је дошао из Доњих Црнуће жени у кућу, пре 50 година.
-Томовићи други, славе Петровдан. Отац дошао жени у кућу у Злокуће пре 50 година из Рудника, где их још има.
-Петровићи други, слааве Ђурђевдан. Гвозден је дошао из Велеречи, од Карловаца.
-Крчмаревић, не слави. Довела га мајка као ванбрачно дете из Бранчића (Качер), када се преудала, 1912. године.
-Илић Гвозден је дошао жени у кућу из Сврачковаца.
-Радоичић М, слави Мратиндан по имању. Дошао жени у кући из Горишеваца и Јасеници, 1922. године.
-Кораћ, слави Аранђеловданпо имању. Он је поткивач, дошао из Расне (Пожега) 1928. године и овде се оженио и населио.
-Срећковићи. Дед дошао из Велеречи на своје имање, пре Великог рата.
-Миленковић М, слави Мратиндан по имању, Св. Петку по роду. Дошао жени у кућу из Рудника пре више од 20 година.
-Гавриловић В, слави Ђурђевдан по имању. Дошао је из Босуте у Јасеници 1930. године.
-Јаковљевић В, слави Никољдан по имању. Отац му дошао жени у кућу из Мутња, око 1930. године.
-Оташевићи су прешли из Љутовнице на своје имање, око 1930. године, после деобе.
-Стојковић Р, славе Аранђеловдан по имању, Лучиндан по роду. Дошао из Бруснице жени у кућу.
-Пантелић Ст, слави Никољдан. Дошао жени у кућу из Рудника, пре 16 година.
-Илић В, слави Ђурђевдан по имању, Никољдан по роду. Дошао из Враћевшнице жени укућу пре 15 година а отац му је дошао у Враћевшницу из околине Ниша.
-Радичевић Д, слави Никољдан по имању. Дошао жени у кућу из Пласковца у Јасеници 1939. године.
-Караулић Р, слави Никољдан. Дошао је жени у кућу 1947. године. Даљим пореклом је из Доброселице на Златибору.
-Радојевић В, слави Никољдан по имању. Дошао је из Војковаца (Качер) жени у кућу, пред Други светски рат.
-Живановићи су без мушких чланова. Отац дошао из Блазнаве.
-Андрићи су изумрли по мушкој лози.
-Борисављевић Милан у Злокућама и;
-Миловановић Слободан су један род, славе Стевањдан. Преци су им дошли од Сјенице. Један огранак им је остао у Горњој Горевници.
-Попови трећи Драгослав, слави Стевањдан. Преци су дошли из Враћевшнице а даље порекло је непознато.
-Николић Милорад, слави Аранђеловдан. Отац је дошао пре 30 година из Божурње код Тополе жени „на имање“, а даљим пореклом је из Колашина.
-Игрутиновић Јован, слави Јовањдан. Дошао 1926. године из Шилопоја на ујечвину, а даљим пореклом је од Сјенице.
-Глишовићи, славе Лучиндан. Преци су дошли од Јавора (Сјеница).

ИЗВОР: Миленко Филиповић – Таково. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top