Poreklo stanovništva sela Velereč (pominje se i kao Velereči i Veleriječi), opština Gornji Milanovac – Moravički okrug. Prema knjizi Milenka Filipovića „Takovo“. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.
Položaj sela.
Naselje je srazmerno veoma prostrano i izduženo u pravcu sever-jug. Zaseoci ili „krajevi“ su mahom po kosama, manje po polju, ustvari po širokim terasama. Doline Rečice i drugih potoka su duboke, a njihove strane osobito osojne, pod šumom. Istočno od Rečice je dugačka kosa – Sprdanjska Kosa*-Gavrića (Gavrovića) Brdo a zapadno je kosa Tursko Brdo-Vujino Brdo, koja se završava ispred Gonjeg Milanovca. Široki i zaravnjeni hrbati kosa između potoka su obrađeni, kao i polje niže sela. To je Široke Polje do Despotovice. Sredinom naselja teče Rečica, koja dolazi iz Majdana i koja se u gornjem toku zove Jakljevačka Rijeka koja utiče u Despotovicu. Prima mnoge manje pritoke, od kojih je glavni Backovac, koji deli kraj Ivovik od Starog Sela. Ivovik je široka terasa, ispresecana potocima i dolovima čije su strane pod šumom.
*Za ovo neobično ime kažu da je postalo na ovaj način: Išli muslimani brdari i tu se zaustavili da se odmore pa rekli da je ta kosa baš kao Sprdanjska Kosa u njihovom selu.
Vode.
Glavni izvori su:Kandića Izvor, Grozničava Voda, Srećkovića Izvor, Studenac, Acovića Česma, Buban (više Divljake), Protića Izvor i dr. Grozničava Voda je „svetinja“. Na Rečici ima jedna a na Klokotičkom Potoku (od Grozničave Vode) dve vodenice.
Zemlje i šume.
Glavni seoski potesi su: Gornje Polje, Tičića Livada, Široko Polje, Grobnice, Brešće, Orlujak, Studenac, Koraćevina, Jazbine, Osređe, Medved, Duga Lazina, Repište, Kalemi, Baščina, Gavrića Brdo, Gližđa, Šančište, Velika Livada, Bara i Bezdan, Slatina, Jasenac, Gorice, Zadužnica i dr. Kao seoske ispaše služe Velika Kosa, Jazbine, Svinjci i Tursko Brdo. Iznad sela a sa obe strane Rečice, nalazi se seoska „planina“; Velika i Mala Kosa i Cerska Kosa. Ima kuća i na „planini“.
Tip sela
Naselje je vrlo raštrkano, i u pojedinim zaseocima su kuće mahom razređene. Naročito su razbacane kuće po Ivoviku, iako većinom pripadaju članovima jednog roda. Zaseoci su: Ivovik ili Backovac, Vujino Brdo, Sprdanjska Kosa ili Gavrovića Brdo, Krlovci, Polje, Tursko Brdo i Suvo Grmenje. U selu je 188 domaćinstava. U Starom Selu je ograđena „porta“ sa „zapisom“. Seoska zavetina je Beli Četvrtak kada je sabor u Starom Selu. Selo ima seljačku radnu zadrugu. Tri su groblja: Srećkovića Groblje na Turskom Brdu; u Krivom Potoku na vrhu Širokog Polja i u podnožju Vujinog Brda na desnoj strani Rečice.
Starine u selu.
Nedaleko od Starog Sela, u strani kose desno od Rečice a niže sadašnjeg groblja na Vujinom Brdu bilo je „madžarsko“ groblje. Po kazivanju, tu su bile ploče iste kao na „grčkom“ groblju na Lipi (Majdan), ali su sve raznete. Na dnu seoskog atara, do samog Gornjeg Milanovca nalaze se livade koje se zovu Grobnice. Opšte je predanje da su tu bili crkva i groblje. Crkvu je upropastio dahija Aganlija (?). On je naredio da se zapali crkva, koja je bila puna naroda. Donedavno je, kako kažu, na tom mestu bila lipa. Nema više nikakvih tragova od groblja; stoji samo jedan onizak kamen u koji je udarena međa.
Mnoge priča o Turcima, odnosno muslimanima, kao o bivšim stanovništvima ovog sela, na koje je ostala uspomena i u nazivima mesta; inače se ne zna gde im je bilo groblje. Priča se da su u selu bile, sve do ukadanja spahiluka, dve turske kuće. Ti Turci su držali stoku i pčele. Nisu hteli da se pokrste, pa su se iselili. U selu je živeo nekakav Turčin Korić, po kome se zove mesto Korićevina. Na te negdašnje Turke čuva se uspomena i u nazivu „Tursko Brdo“. Priča se i o blagu koje su pronašli Turci na mestu Dobreču, kada su morali da se isele. Na mestu Šančištu bio se ušančio Šećer Sali—aga braneći se hajduka Kolaka. Mnogo se priča o tome kako su kroz Velereč prošli Turci, koji su u Vojnovicma ubili mladoženju i devera pa je onda Ćaja-paša sa mladom noćio u majdanskoj crkvi. Trebalo je da ti Turci prođu kroz Klisuru, pa ih je neko od Cerovića iz Velereča proveo kroz zasedu kroz Brusnicu i Semedraž. Jednom prilikom došli su u kuću Kukića, u ataru Svračkovačkom, na prenoćište tri Turčina. On ih ubije svu trojicu i sva tri leša zbije u jednu rupu „porebarke“; po tome, tobože, ime zaseoku Krlovci. Zbog toga su Kukići morali da se sele iz Svračkovca u Velereč, gde su izumrli za vreme Velikog rata.
Postanak sela i poreklo stanovništva.
Po predanju, Srbi su se počeli naseljavati u Velereči od Kočine Krajine i kada su se doselili preci Milovanovića u selu je bilo samo devet kuća. Stariji su zaseoci u gornjem, brdovitom, delu atara; dedovi su se naseljavali u brdu da se sklone od turskog nasilja. Sadašnji starci u selu pamte kada u Polju uopšte nije bilo kuća; prvi je sišao u Polje Milosav Ružić-Nikolić pre nekih 50 godina. Deo naselja Ivovik bio je pod šumom i trnjem i tu se prvi naselio neki Latica od Sjenice. Međutim, Stevan Milojević sa Ivovika kazivao je da on razorao sedam starih kućišta na Ivoviku, što znači da je nekada tu bilo selo, pa je opustelo. Na povijarcu od Turskog Brda ka Starom Selu, kod košare Milića Minića, postoji veliki krst od kamena, visok 120 sm; po kazivanju, tu je poginuo neki putnik. Gavrovo, Gavrića i Gavrovića Brdo zove se po rodu, koje je izumrlo. U selu je spomenik šesnaestorice vojnika, koji su izginuli u Prvom svetskom ratu braneći Gornji Milanovac.
Ivovik je ranije bio u ataru Brusnice a Tursko Brdo (Srećkovići) u ataru Majdana, pa su ti delovi dodati Velereči oko 1840.
godine.
Otprilike na sredini naselja nalazi se Staro Selo, pokraj rečice. Tu je bila kuća Zikića, za koje se veruje da su bili starosdeoci u selu. Kasnije su se prezivali Markovići (Marinkovići). Priča se da je njihov predak Radovan Zika učestvovao u Boju na Kosovu, ali drugi vele da su Zikići bili odnekuda doseljeni, ali su imali mač koji su čuvali od Kosova. Hteli su jednom da poprave taj mač, ali se on istopio. Drugi kuća u selu su bili Kukići u Krlovcima. Ti Kukići su bili vrlo bogati.
-Marinkovići, slave Aranđelovdan. Oni su od Zikića.
-Kandići, slave Đurđevdan. Sada su u Krlovcima na imanju Perovića. Ranije su bili u Starom Selu gde je sada jedna kuća Srećkovića. Poreklom su od Nove Varoši a u selu su stariji od Makljenaca.
-Srećkovići, slave Jovanjdan. Oni su došli od Sjenice iz sela Crvska. Naselili su se najpre u Ibarskoj Slatini, zatim u Konjevićima, pa na Ivoviku odakle su prešli na Tursko Brdo. U Velereč su došli oko Kočine Krajine. Jedan od predaka, Vuleta utopio se 1809. godine kao borac na Zasavici a sin mu Antonije zadobio mnoge rane učestvujući u borbama pod Karađorđem. Vuleta je doveo sa sobom u Velereč sinove Srećka i Đoka, ali su svi potomcu po Srećku. Oko 1840. godine dolazio im je u posetu rođak iz „Stare Srbije“ Vukadin Radetić. Srećkovića ima u Kalimanićima.
-Makljenci ili Makljenovići je zajedničko prezime za ogranke velikog roda koji vode poreklo od predaka doseljenih sa Makljena u Buđevu i svi slave Sv. Jovana Milostivog, 12. novembra po starom kalendaru. Došli su dosta vremena pre takovskog ustanka. Najpre su se naselili na Ivoviku. Neki dalji predak je bio Makljen i njegovo ime je bilo prvo upisano u staroj čitulji. Trivun se zadržao na Gavrovu Brdu ali ga je odatle oterao Marko Ala na Sprdanjsku Kosu, gde je ovaj onda sagradio kulaču. Od Makljenovića su danas u Velereči:
-Jovanovići sa nadimnkom Kekerezi – ranije Terzići; Petrovići prvi, Milojevići, Minići, Nikolići-Ružići, Kovačevići, Lazarevići ranije Protići, Brkići, Markovići i Milovanovići. Njihove kuće su delom u Polju, zatim na Turskom Brdu i u Reci. Minići i Petrovići se zovu i Soldatovićima, jer je njihov predak bio „soldat“ iz ovog sela u doba kneza Miloša. Od Brkića su:
-Stevanovići-Stefanovići u Krlovačkom Potoku; njihova oca, odnosno deda dovela je majka u kuću Stevanovića. U jednoj njivi do makljenskog groblja ima četiri velika krsta; tu su sahranjeni četvorica od Makljenaca, koji su se utopili, opijeni gasovima, u kaci sa džibrom od šljive. Makljenaca ima, kao i Petrovića, u selima Prnjavoru i Vraćevšnici.
-Jovanovići ili Alići, slave Đurđevdan. Oni su poreklom od Marka Ale. Ima ih u Loznju.
-Milanovići su istog porekla kao i Ralovići u Brusnici.
-Milovanovići, slave Đurđevdan. Oni su poreklom od Pljevalja, iz sela Zenice, odakle su preci pobegli zbog Turaka napustiši 300 ovaca. Ovamo su došla braća Trivun, Mina i Sekula pre Prvog ustanka dok je njihov brat Ivan ostao u Donjoj Dobrinji, ali mu je potomstvo izumrlo. U Velereč su došla njihova braća od stričeva Mika i Pavle. Roditelji prve trojice su se zvali Aron i Gorda. Staro prezime treba da je bilo Trivunovići. Od ovog roda su:
-Nedeljkovići, Paunovići, Pavlovići, Đokovići, Miljići i Mijailovići.
-Carevići, slave Nikoljdan i Mladi Sv. Nikla. Verovatno su iz Crne Gore. Treba da su bila tri brata, Zarija, „Car“ a treći je otišao preko Save i njegovi potomci se zovu Carevići, a od Zarije (umro 1800. g) su Zarići u Nakučanima. Po jednom saopštenju Carevići su tako nazvani zbog toga što su u selu zadobili imanje nekog Turčina „Cara“. Od Carevića su se neko odselili u novije vreme u Gornji Milanovac, Brusnicu, Kragujevac i Beograd. Verovatno ogranak od Carevića su:
-Vidići.
-Filipovići i Glišovići, slave Nikoljdan i Mladog Sv. Nikolu. Kada je Marko Ala iz ovog sela išao u Niš da kupuje so, negde u okolini Niša našao je dečake Filipa i Gliša, koji su se tamo zatekli bežeći iz Stare Srbije. Marko ih je poveo i naselio u Velereči. Bilo je to pre Karađorđevog ustanka. Od Filipovića je jedna porodica u Gornjem Milanovcu.
-Petrovići drugi, Aleksići, Gavrilovići i Filipovići drugi su jedan rod, slave Aranđelovdan i svi imaju jednog kuma. Njihovi preci su došli iz okoline Sjenice, možda iz sela Latice, jer im je pomenuti Latica bio sused. Od tog roda su i:
-Stevanovići četvrti pod Gavrića Brdom.
-Milojevići drugi, slave Stevanjdan. Oni su došli odnekle još za vreme Turaka. Imali su nadimak Škrpčevići (Škrbac), jer im je ded bio ranjen u zube, pa bio škrban.
-Jovanovići su bez muških članova. Ima ih u Beogradu. Poreklom su iz sela Latice.
-Acovići, slave Đurđevdan. Oni su poreklom od Sjenice.
-Ćirovići, slave Stevanjdan i Sv. Jovan Mirotočivi. Njihovi preci su dospeli u Velereč kao dovoci u rod Makljenovića.
-Mišovići, slave Nikoljdan. Oni su došli iz Majdana u prvoj poloini 19. veka.
-Krsmanovići, slave Jovanjdan. Čukunded je došao verovatno od Sjenice.
-Janićijevići, slave Sv. Jovana Mirotočivog. Oni su poreklom od Nove Varoši; praded Janićije je odrastao u Velereči.
-Matovići, slave Ilindan. Oni su došli pre oko 100 godina iz Graboice u Ivovik „na ujčevinu“.
-Lukovići. Otac im Luka pobegao odnekle i naselio se u šumi u Ivoviku.
-Dimitrijevići, slave sada Jovanjdan, ranije Nikoljdan. Doselili su se iz Majdana pre 60 godina.
-Savići, slave Mitrovdan. Otac im došao iz Ozrema pre 60 godina u Ćiroviće kao domazet.
-Bojovići, slave Đurđevdan po imanju i po rodu. Dovela ga majka iz Ostre pre 50 godina, kada se preudala u ovo selo.
-Vukajlovići, slave Aranđelovdan. Otac Stevan im je došao „na miraz“ iz Rudnika, gde ih još ima.
-Purić St., slavi Petrovdan o imanju. Došao je iz sela Šeljinova kod Vučitrna za vreme Velikog rata i „privenčao se“.
-Petrović Dragutin je došao iz Ozrema pred rat 1912. godina kao posinak, ujaku Tanasiju Marković, koji je takođe posinak, došavši iz Ozrema u kuću Jeremije Aleksića.
-Adžić N., slavi Aranđelovdan. On je rodom iz Like, ostao ovde kao austrijski vojnik 1918. godine i ušao u kuću Matijevića.
-Jovanovići ili Tolovci, slave Aranđelovdan. Istog su porekla kao:
-Stevanovići drugi i Miletići. Došla su braća Marko i Stevan. Otac im se „privenčao“ iz Vrnčana, pre 30 godina u kuću Protića.
-Prokovići, slave Sv. Jovan Milostivog po po imanju i Sv. Petku po rodu. Otac se „privenčao se“ iz Majdana.
-Vujić je došao uz majku iz Brusnice oko 1930. godine.
-Tulovići su prešli iz Grabovice na Backovac, oko 1945. godine.
-Dmitrović je prešao iz Ljutovnice na kupljeno imanje.
-Narandžić (nečitko) je došao iz Ozrema 1940. godine – „privenčao se“.
-Ilić R., slavi Nikodan. Doša „na imanje“ iz Bečevice u Gruži, pre 30 godina.
Neispitano:
-Stevanovići treći, slave Aranćelovdan, na Ivovcu. Praded se doselio odnekle.
-Jovičić, bez muških čanova. Poreklom su iz Sandžaka. Ima ih u Beogradu.
-Obradović Milenko, slavi Aranđelovdan. Naseljen u „planini“.
-Matijevići, slave Aranđelovdan.
-Jovanović Momčilo.
-Čuljovci, slave Jovanjdan.
-Jovanović Dragiša; nepoznato poreklo.
IZVOR: Milenko Filipović – Takovo. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.
Komentari (0)