Naseljavanje vojnićko-slunjske oblasti (prezimena prvih Srba na Kordunu)

97 komentara

1. 14. maj 2014. u 15:41

   Vladimir Zivkovic

   Zdravo Jovane
   Ono prethodno pitanje sam ti postavio zato sto samo Zivkovici slave Sv. Jovana kod Vojnica,Kotarani i Strmici pa sam mislio mozda imas neke informacije o njihovoj vezi u seobma
   Pozdav,hvala !!!

   Odgovori

2. 15. maj 2014. u 15:13

   Eror

   Zdravo Vladimire,

   Ne bih znao odgovor na to pitanje. Mogu samo da pretpostavim, ali pravi odgovor može dati jedino neko od Živkovića iz ovih mesta, ko ima saznanja iz porodice, iz priče predaka koji su možda znali odakle su došli. Takođe, DNK analiza može dati odgovor mada za sve postoje izuzeci, pa tako mogu postojati ljudi sa istim prezimenom i istom slavom u istom selu, a da nemaju isti DNK, jer je npr. reč o priženjavanju muškog pretka što nije bila retka pojava u tim krajevima i znam za nekoliko takvih slučajeva. Dakle, može da se desi da analiza pokaže da nemaju isti DNK, ali to ne znači da nisu srodni, već da nisu srodni po muškoj, nego po ženskoj liniji. Prezime Živković i slava Sveti Jovan nisu retki, tako da može biti reč o slučajnosti, a možda i o tačnoj pretpostavci. Jedan od načina da se nagovesti moguća veza između ovih Živkovića jeste da se uporede i ostala prezimena u tim mestima, pa ako ima bar još 2-3 prezimena koja su ista u ovim selima ili njihovoj bližoj okolini, onda je veća verovatnoća da su oni zaista povezani, jer su se obično u seobama po Krajini porodice selile u grupama, po nekoliko srodnih ili susednih porodica. Obično kada se neko odseli pošalje glas u stari kraj da se dobro snašao, našao bolju zemlju i bolje uslove, pa i drugi odluče da krenu za njim ili su ih vojne vlasti u daljoj prošlosti kolektivno selile. Za proveru ove pretpostavke bilo bi mi potrebno više informacija na koja tačno mesta kod Vojnića mislite (da li na Živković Kosu? – ne znam koju slavu slave Živkovići iz tog sela).

   Pozdrav!

   Odgovori

3. 15. jul 2014. u 11:39

   Dejan Višnić

   Mozes li nešto više da mi kazeš o prezimenu Višnić pošto je mnogo retko ,ako moze da pomogne deda mi je iz Gojaka kod Ogulina a slava je Sv.Nikola. Pozdrav

   Odgovori

4. 15. jul 2014. u 13:03

   Jovan Eror

   Prezime Višnić i nije tako retko, a gotovo sigurno je reč o drugom obliku prezimena Višnjić. Pošto je prezime tzv. matronimskog porekla, tj. nastalo je po imenu ženskog pretka Višnja, najverovatnije majke ili eventualno babe, ne mora značiti da su svi Višnjići ili svi Višnići istog porekla. Međutim, oblik Višnić je specifičniji od oblika Višnjić, tako da je veća verovatnoća da su svi Višnići rodbinski povezani, dok je za Višnjiće ta verovatnoća manja. Takođe, prisutnost prezimena Višnić na teritoriji Hrvatske prema popisu stanovništva 1948. godine je ograničena na dosta uzak prostor okoline Ogulina i Slunja, dok Višnjića ima širom Hrvatske, što takođe ukazuje da je moguće da su svi Višnići povezani, a ukoliko čak slave i istu slavu, onda gotovo da u tako nešto nema sumnje. Višnića je najviše bilo 1948. u selu Gojak (Ogulin) 121 osoba u 19 kuća, Popovo Selo – Ogulin 74 (12 kuća), Višnići – Ogulin 42 (12k), Čehovec – Prelog (verovatno severozapadna Hrvatska) 30 (7k), Miljevac – Slunj 30 (9k), Trnovec – Varaždin 25 (7k), Vucelići- Ogulin 21 (4k), Mirići – Ogulin 19 (5k), Varaždin 14 (5), Mala Crkvina – Vojnić 11 (2), Mikašinovići – Ogulin 10 (1)… U knjizi Karlovačko vladičansto navode se samo Višnjići koji za krsne slave imaju Jovandan, Đurđevdan, Lazarevu subotu i Nikoljdan. Verovatno se pod Višnjićima ovde podrazumevaju i Višnići. U Bosni su 1882. godine zabeleženi takođe samo Višnjići, a njihove slave su Arhiđakon Stefan, Jovandan, Markovdan i Nikoljdan. Nikoljdan slave Višnjići iz Glinica – Krupa, iz Kostajnice – Dubica i iz Mokrog – Sarajevo. Od ovih mesta Glinica je najbliža Kordunu, a pripada oblasti Bosanske Krajine odakle je sigurno naseljen jedan dobar deo prvih Srba na Kordunu krajem 17. i početkom 18. veka, kada su zabeleženi i Višnići u Skradu.

   Odgovori

5. 15. avgust 2014. u 21:25

   Dejan Kartalija

   Postovanje Jovane i veliko hvala za ovaj tekst.
   Poreklom sam sa Korduna i sa oceve i majcine strane i sva ova navedena prezimene su mi poznata i poznajem mnogo ljudi koji se tako prezivaju. Ja se prezivam Kartalija, i imam rodbine u istoimenom selu na Kordunu,koje posecujem i danas. Nisam nasao svoje prezime na ovom spisku i ne znam puno o njemu. Da li smo se doselili ,odakle ,kada ,ne znam mnogo. Znam da je na turskom Kartal = Orao. Na latinskom opet moze da asocira na neku mapu , papir ili kartu. Ni za jednu teoriju nisam siguran da je tacna. Djedovi su mi sa Korduna ,.Kartalija i Kovacevic,..babe Musulin i Dragic ,.takodje sa Korduna. Pradjed Kovacevic je bio u Austrougarskoj vojsci,..to znam. Voleo bih saznati vise o mom prezimenu i njegovom poreklu i ako znate nesto vise ,bio bi vam mnogo zahvalan. Slava mi je sv. Nikola.

   Veliki pozdrav

   Odgovori

6. 22. avgust 2014. u 13:49

   Jovan Eror

   Po mom mišljenju, mada ne tvrdim ništa jer sam pronašao malo podataka o ovom prezimenu, prezime je verovatno nastalo na Kordunu tako što se od nekog drugog prezimena odvojila jedna grana sa nadimkom tj. špicnametom Kartalija. Nisam našao u popisu pravoslavnih prezimena u Bosni 1882. da su zabeležene Kartalije. Postojale su samo Kartalice sa slavom Sveti arhiđakon Stefan u Banjalučkoj parohiji, što me i navodi na zaključak da je Kartalija autentično kordunaško prezime, jer nisu zabeleženi ni u drugim oblastima bivše SFRJ. Možda će jednog dana, kada bude veći broj testiranih prezimena u DNK projektu da se utvrdi veza sa nekim kordunaškim prezimenom, koje verovatno isto slavi Svetog Nikolu i u okolini Vojnića je bilo često. U popisu stanovništva SR Hrvatske 1948. popisane su Kartalije u sledećim mestima: Bzenica (Sl. Požega) – 2 u jednoj kući, Donji Kirin (Vrginmost) 14 u 4 k i jedan bez kuće, Gaćeša Selo (Vojnić) 2 (1) i 1 bez kuće, Kartalije (Vojnić) 59 (12), Kirin (Vrginmost) 1 (1), Kokirevo (Vojnić) 2 (1), Međeđak Utinjski (Vojnić) 37 (8), Osijek 2 (1), Podravski Sokolovac (Virovitica) 1 bez kuće, Prkos Lasinjski (Karlovac) 1 bez kuće, Sjeničak Lasinjski (Vrginmost) 37 (9) i 2 bez kuće, Utinja (Vojnić) 23 (3), Vinkovci 2 (1), Vojnić Donji 6 (1) i Zagreb 3 (3) i jedan bez kuće. Zanimljivo je da stoji naznaka da su u mestu Brdo kod Vojnića od 45 Ivoševića 6 popisani kao Kartalije. Nije baš jasno o čemu je reč, ali postoji mala verovatnoća da tu ima neke veze, iako Ivoševići nisu zabeleženi sa slavom Sveti Nikola. Moguće je i da se samo neki Kartalija priženio u neku od kuća Ivoševića u Brdu. Dakle, verovatno je da je prezime nastalo u oblasti opština Vojnić i Vrginmost od nekog drugog prezimena, a da su špicnamet Kartalija dobili, po mojoj pretpostavci, jer je neki predak voleo da se karta.

   Odgovori

7. 4. oktobar 2014. u 08:37

   Zeljka Cubra

   Postovani,

   imate li informacije o poreklu prezimena Cubra? Moji preci su ziveli u podrucju danasnje vojnog poligona, na vrelu Mreznice a posle su iseljeni na sve strane sveta. Moj pradeda je bio Nikola Cubra, a majka mu se zvala Andjelija Djermanovic.
   Hvala unapred.

   Posto zivim u dijaspori bilo bi mi drago da mom trogodisnjem sinu jednog dana mogu objasniti njegovo pravo poreklo.
   Pozdrav iz Stuttgart

   Zeljka Cubra

   Odgovori

   • 9. oktobar 2014. u 23:30

     Jovan Eror

     Poštovana,

     Pošto ste napisali da su Vam preci živeli u području vojnog poligona, kod vrela Mrežnice, pretpostavljam da je reč o mestu Gornje Primišlje kod Slunja, jer je prema popisu stanovništva u Hrvatskoj iz 1948. godine (podaci iz knjige “Prezimenik SR Hrvatske” autora Šimunović Petra i Putanec Valentina) u tom kraju živelo 34 osobe sa prezimenom Čubra u 6 domaćinstava u mestu Gornje Primišlje i samo jedna osoba u obližnjem mestu Tobolić. Prezime Čubra zabeleženo je i u drugim delovima Hrvatske u kojima je bilo srpskog stanovništva – Tenja kod Osijeka 34 u 6 kuća, Jagodnjak kod Belog Manastira 20 u 2 kuće, Dobretin Gornji kod Dvora na Uni 22 u 3 kuće, Kolarić kod Vojnića 14 u 3 kuće… Pretpostavljam da je zbog brojnosti i imajući u vidu istorijske pravce seoba stanovništva i kolonizacije nakon ratova, upravo u Gornjem Primišlju bio epicentar širenja prezimena Čubra. Prezime Đermanović je takođe bilo rasprostranjeno u Hrvatskoj u mnogim oblastima gde je srpsko stanovništvo bilo većina, pa ih je bilo 1948. godine 51 u Gornjem Daruvaru, 35 u Jagodnjaku kod Belog Manastira, 27 u Glavičanima kod Dvora na Uni i 24 u Gornjem Javornju kod Dvora na Uni… Bilo ih je i kod Primišlja na Kordunu, ali znatno manje nego Čubri, možda zbog stradanja u ratu i kolonizacije posle 1945. a možda ih tamo i nije bilo puno ranije. Uglavnom, 1948. ih je u tom kraju bilo u G. Primišlju 2 u jednoj kući, u susednim Livadama 5 u jednoj kući, Toboliću 1 bez svog domaćinstva, Tržiću 12 u 2 kuće. Zanimljivo je da su oba prezimena jako brojna u Jagodnjaku kod Belog Manastira u Baranji, kao i u okolini Dvora na Uni, pa je moguće da su u Baranju kolonizovani ili od Primišlja ili od Dvora, a moguće je da su istovremeno u prošlosti naseljeni i u okolinu Dvora iz istog kraja na Kordunu. Za neke veze sa drugim prezimenima bilo bi dobro da nam napišete koju slavu slave Vaši Čubre i Đermanovići. Ono što se može pretpostaviti za prezime Čubra, na osnovu sličnosti sa drugim prezimenima, jeste da Čubre mogu biti u vezi sa prezimenom Čubrilo/Čubrilović ili sa prezimenom Čubrić. Zanimljivo je da je kod Slunja na Kordunu postojao zaselak Čubrilovići sa 28 Čubrilovića u 5 kuća. Ukoliko ovi Čubrilovići i Vaše Čubre slave istu slavu, veza je veoma verovatna, ali to bi definitivno mogla da potvrdi samo DNK analiza muških članova porodice Čubra iz ovog kraja i Čubrilovića isto iz ovog kraja. Prezime Čubrilo je bilo najbrojnije u srpskom selu Raduč kod Gospića u Lici, sa 158 osoba sa ovim prezimenom u 32 kuće, te 1948. godine, a bilo ih je i u Ceranju Donjem kod Benkovca u Dalmaciji 77 u 12 kuća, kao i u okolini Gračaca u Lici. Prezime Čubrić takođe je zabeleženo 1948. u okolini Slunja u mestu Korita – 14 osoba u 4 kuće (verovatno Srbi), ali je gotovo sigurno epicentar širenja prezimena Čubrić u Dalmaciji, u mestu Pirovac kod Šibenika, gde je 1948. bilo čak 248 Čubrića u 50 kuća i 4 bez svoje kuće. Čubrići u ovom mestu su katolici, pa može biti da su od njih potekli pravoslavni Čubrići u Širokoj Kuli kod Gospića i u Koritima kod Slunja, ali može biti i da su ovi u Pirovcu ranije bili pravoslavni, pa su kasnije promenili veru, dok su oni koji su otišli dalje u Liku i na Kordun ostali pravoslavni. Uglavnom, veza Čubri i Čubrića je takođe jako verovatna, a može je potvrditi potpuno samo DNK analiza. Prezime Đermanović je patronimskog karaktera, tj. nastalo je od očevog ili dedinog imena German koje se u nekim krajevima izgovaralo kao Đerman. U knjizi “Karlovačko vladičanstvo” Radeka Milana zabeleženo je da Čubre slave Jovandan i Nikoljdan, Čubrići Nikoljdan, Čubrilo i Čubrilovići samo Svetog Luku, pa se na osnovu toga može pre pretpostaviti da su Čubre povezani sa Čubrićima, nego sa Čubrilima i Čubrilovićima. Za Đermanoviće piše da slave Đurđevdan, Mitrovdan, Sv. Luku i Nikoljdan. Đermanovići gotovo sigurno vode poreklo iz Bosne jer su zabeleženi u Šematizmu Srpske pravoslavne crkve iz 1882. godine u mnogim parohijama i kao Đermani i kao Đermanovići, sa slavama Đurđevdan, Markovdan i Simeon Bogoprimac.

     Odgovori

8. 28. novembar 2014. u 10:43

   Tanja

   Poštovanje Jovane, veliko hvala za tvoj trud. Ove informacije nam puno znače.

   Moj otac je sa sa Korduna, prezivamo se Todorić. On je rođen u Vojnićkom grabovcu. Dali žnaš nešto detaljnije o Todorićima? Očeva majka se djevojački prezivala Ćika imanje im je bilo u podnožju Resana, nedaleko od Krnjaka. Ako bi znao nešto više o ovim prezimenima, bila bi neizmjerno zahvalna.
   Veliki pozdrav iz Štokholma
   Tanja

   Odgovori

   • 16. decembar 2014. u 01:15

     Eror

     Poštovana Tanja,

     Prezime Todorić je matronimskog porekla tj. nastalo je od imena ženskog pretka, što je ređi slučaj kod srpskih prezimena, jer su većinom u patrijarhalnim zajednicama prezimena patronimskog porekla, tj. nastajala su prema imenu muškog pretka, najčešće oca ili dede npr. Todoović, Jovanović, Đorđević… Dakle, prezime Todorić nastalo je od ženskog imena Todorija ili Todora, kako se verovatno zvala majka ili baba onih koji su počeli da nose ovo prezime. Na isti način su nastala npr. i prezimena Stevanić od ženskog imena Stevanija, Vasilić od Vasilija, Vaskrsić od Vaskrsija, Arsenić od Arsenija… Ne treba odbaciti ni manje verovatnu mogućnost da je prezime nastalo od nadimka Todorić, ali ipak verujem da je prva opcija dosta verovatnija. Inače ime Todor je skraćeni oblik imena Teodor, potiče iz grčkog jezika i znači “božiji dar”. U popisu 1948. u SR Hrvatskoj Todorića je bilo u Grabovcu Vojnićkom 100 u 19 domaćinstava i jedan bez svog domaćinstva, u Kupljenskom kod Vojnića 35 u 7 kuća i jedan bez svoje kuće i još manji broj u nekoliko sela oko Vojnića. Bilo ih je još nešto malo u okolini Novske, verovatno pravoslavnih i čak 223 u 39 kuća i jedan bez svoje kuće u selu Zmijavci kod Imotskog koji su verovatno katolici, ali je velika verovatnoća da su pravoslavnog porekla upravo zbog toga što je ime Todor kao i ženski oblici Todora i Todorija, mnogo češće zastupljeno kod Srba tj. među pravolsavnim narodima zbog grčkog porekla. Veća je verovatnoća da su Todorići na Kordun naseljeni iz Bosne, nego iz Dalmacije, jer su u Bosni 1882. zabeleženi u 10 parohija sa čak 8 različitih slava, tako da bi bilo dobro da znamo koju slavu slave Vaši Todorići. U knjizi “Karlovačko vladičanstvo” Milana Radeke (Karlovačko vladičanstvo obuhvata Kordun, Liku, Baniju), stoji da Todorići slave Đurđevdan i Nikoljdan, tako da je jedna od ove dve slave i slava Vaših Todorića sa Korduna. Đurđevdan slave Todorići iz parohije Dragovići kod Prnjavora u Bosni, a Nikoljdan Todorići iz parohije Vagan kod Gerzova i Todorići iz Dervente, pa je moguće da Vaši Todorići u zavisnosti od slave potiču od ovih bosanskih Todorića tj. iz ovih delova Bosne.

     O prezimenu Ćika sam već pisao u jednom komentaru, ali nije problem da ponovim. Prema knjizi “Karlovačko vladičanstvo” Ćike slave Jovandan i Nikoljdan i bez obzira na dve različite slave, trebalo bi da su svi istog porekla, a da se možda neki muški predak u prošlosti priženio i preuzeo slavu domaćinstva svoje supruge. U popisu 1948. u SR Hrvatskoj prema knjizi “Leksik prezimena SR Hrvatske” Petra Šimunovića i Valentina Putaneca, Ćika je bilo 17 u 3 kuće u Kuzmi kod Vojnića, u Visočki Gornjoj kod Vojnića 4 u jednoj kući, jedna osoba u Vojniću i 4 u jednom domaćinstvu u Zagrebu. S obzirom da se i prezime Čika javlja samo u okolini Vojnića i da je tek malo brojnije od prezimena Ćika (1948. bilo ih je 70-80 osoba), gotovo sigurno je da su Ćike i Čike istog porekla. Moguće poreklo je od prezimena Čikić koje je 1882. zabeleženo u Bosni sa slavama Đurđevdan i Nikoljdan kod Gradiške, Prnjavora, Banjaluke i Rogatice.

     Kao što se vidi u ovom tekstu i prezime Todorić i prezime Čika (verovatno predak kasnijih Ćika) zabeleženi su u Budačkom i okolnim selima još u popisu 1725. sa 4 kuće Todorića i jednom kućom Čika.

     Odgovori

9. 4. januar 2015. u 21:50

   Emina

   Volela bih da znam poreklo prezimena Alincic,znam samo da su ziveli u Tobolicu.Hvala.

   Odgovori

   • 13. januar 2020. u 16:04

     Aleksandar

     Moje prezime je Alincic, Slavimo Sv. Jovana. A moje poreklo koliko sam mogao da saznam potice iz Like / Zapadne Slavonije.

     Ako ima neko jos info dobro bi dosli. Hvala unapred.

     Odgovori

10. 17. januar 2015. u 18:39

    Tanja

    Hvala ti Jovane za sve informacije. Činjenica da je moje prezime nastalo od ženskog predka me posebno čini ponosnom. Još jednom hvala.
    Pozdrav
    Tanja Todorić

    Odgovori