Насељавање војнићко-слуњске области (презимена првих Срба на Кордуну)

9. април 2014.

коментара: 97

Подаци преузети из књиге „Карловачки генералат“ Војина С. Дабића. Више података може се наћи у самој књизи (110 – 118 страна). Приредио сарадник портала Порекло Јован Ерор.

Vojnicko - slunjska oblast

„Војнићко-слуњска област била је до почетка Великог бечког рата (1683-1699) скоро потпуно пуста, јер су преко ње, као ничије земље, уз аустро – турску границу, стално четовали турски крајишници. Једино је на левој страни реке Коране, између рушевних утврђења у Велемерићу и Белају, постојало од половине 17. века једно мање српско насеље. У њему је било, како је војни инжењер М. Штиер (M Stier) забележио у својим путним белешкама и на скицама сачињеним приликом обиласка Карловачког генералата, најмање 50 нових влашких кућа. Неку сигурност на овом несигурном крајишту пружала су им два војводства жумберачких ускока, која су држала сталну стражу у Велемерићу. Није познато одакле су и када дошли поменути досељеници, јер о њима нема података у другим изворима.

Почетком Бечког рата (1683-1699), који је изазвао велика померања становништва и крупне демографске промене на Балканском полуострву и у Панонској низији, један од већих миграционих таласа запљуснуо је и Карловачки генералат, а посебно војнићко-слуњску област. Тада је неколико хиљада Срба, дотадашњих турских поданика, напустило своја станишта у Босанској крајини и населило се у пустим крајевима у међуречјима Коране и Мрежнице и Коране и Глине. Неке од њих принудиле су на сеобу несређене прилике у Босни и Херцеговини, као и намера турских власти да српско становништво, у које нису имале поверења, преселе из пограничних крајева дубље у унутрашњост земље. Друге су на промену станишта подстакли аустријски крајишки заповедници, нешто наговором, а нешто и силом.

Насељавање српског становништва у војнићко-слуњској области започело је 1686. године, када је неколико стотина породица дошло са турске територије и населило се у Тржићу, Будачком, Скраду, Перјасици, Полоју и Војнићу. Њихово насељавање спроведено је у одсуству карловачког генерала Ј. Ј. Херберштајна, који је, после пустошења Лике и Крбаве 1685. године, отишао на Малту да би се укључио у борбе малтешких витезова са Турцима. По повратку са Малте, схвативши да су нови досељеници „неприлично настањени“ морао је, како је написао у свом акту од 20. априла 1689. године „in persona u krajinu izaiti i za sada, dokle se krajina z voliom božiom na dalie odmakne, stalne meje navlastito med Horvackimi i Vlaškimi sinovi, koi su se u Budačkom i kod Skrada nastanili, stalne i mirne učiniti“. Ништа боље није било ни у погледу међа других насеља, али су ратни догађаји, посебно нови војни поход предузет у лето 1689. године, ради освајања Лике и Крбаве, осујетили његову намеру да уреди границе атара свих насеља у војнићко – слуњској области. То питање њихових међа касније је било узрок многих жалби и мучних спорова међу појединим досељеничким групама. Управо, њихове жалбе, као и судски списи о овим споровима, сада су најважнији извор за проучавање тока насељавања војнићко – слуњске области.

—————————————————————————————————————————————————————————————————————————

Према подацима у непотпуним, сумарним пописима крајишника, сачињеним крајем 17. века, имала је српска крајишка заједница у војнићко слуњској области 3670 становника: 1500 у Будачком и његовој околини, 600 у Скраду, 900 у Перјасици, 330 у Полоју и 340 у Војнићу. Оволики број досељеника био је за тадашње прилике прилично велик. Поређења ради, у Огулинској капетанији, највећој и најбоље насељеној капетанији Карловачког генералата, било је тада 5786 становника – 3162 Србина и 2624 Хрвата.

Насељавање српског становништва у војнићко – слуњској области створило је услове за проширење појединих капетанија Карловачког генералата. Бариловићкој капетанији, коју је раније чинило само утврђење у Бариловићу, прикључена су на прелазу из 17. у 18. век српска насеља у Доњем и Горњем Будачком, Перјасици, Скраду и Клокочу. Предано се старајући о насељавању поверених му крајева, бариловићки капетан Ј. Халерштајн населио је у својој капетанији 1711. године још 158 српских породица пребеглих са турске територије. Тада су заснована села Корански Бријег, Мали и Велики Козинац и Косирско (Косјерско) Село, а њихови становници укључени су у већ постојеће крајишке заједнице у Доњем и Горњем Будачком, Перјасици и Скраду. Неколико породица доселило је 1713. године и у Клокоч, али су оне, незадовољне добијеним земљишним поседима, који им нису одговарали ни по величини, нити по квалитету земље, убрзо отишле у Јужну Угарску. У селу је остало, према подацима из 1715. године , само шест српских породица, које су се ту прве населиле и међусобно поделиле најквалитетнија земљишта. На место одсељених дошли су касније нови досељеници, па су у Клокочу 1725. године биле 44 српске породице.

—————————————————————————————————————————————————————————————————————————-

… На почетку аустро – турског рата 1716-1718. године пребегло је у Карловачки генералат више стотина Срба из Босанске крајине. После обимне преписке са Ратним саветом у Грацу, у којој је детаљно размотрено питање насељавања ове досељеничке групе, карловачки генерал је решио да се населе у Тушиловићу 33 српске породице, које су у метежу пребегле из босанског села Турија на челу са кнезом Радојицом Мандићем. …

—————————————————————————————————————————————————————————————————————————-

Српско становништво је од краја 17. до половине 18. века засновало у војнићко-слуњској области насеља: Броћанац, Буковицу, Доња Мочила, Доњи Будачки, Доњи Војнић, Доњи Скрад, Горња Мочила, Горњи Будачки, Горњи Војнић, Горњи Скрад, Клокоч, Кључар, Корански Бријег, Косирско (Косјерско) Село, Крстињу, Мали Козинац, Перјасицу, Полој, Поповић Брдо, Примишље, Српски Благај, Тоболић, Тржић Примишљански, Тушиловић, Велики Козинац и Збјег. Она су, због неорганизованог насељавања, а делом и због конфигурације терена, имала већи број заселака, који су се, временом, развили у посебна села. По свом изгледу, судећи на основу бројних оновремених карата, спадала су ова села у насеља тзв. старовлашког типа.

Хрватско становништво населило је у овој области неупоредиво мањи број насеља: Церовац, Цвитовић, Хрватски Благај, Кнежгорица, Кремен, Лађевац, Подмелница, Поповац, Раковица, Слуњ, Велемерић и Вукманић, и то већином у околини Слуња. Хрвате су у слуњски крај делом усмеравале војне власти, а делом Римокатоличка црква. Стварање неколико хомогених хрватских насеља у слуњском крају омогућило је сењско-модрушким бискупима да у Слуњу половином 18. века оснују једну парохију и на тај начин доврше омеђавање своје бискупије, чије су границе у турском расапу избрисане и заборављене. Хрватска насеља у близини Карловца припала су Загребачкој бискупији, али су, због малобројности становништва, добила своју посебну жупу тек крајем 18. века.

Број српских и хрватских насеља у војнићко – слуњској области осетно је повећан крајем 18. века, када су, захваљујући освајањима за време аустро – турског рата 1788-1791, припојене Карловачком генералату цетинградска, дрежничка, подпљешевичка, лапачка и србска област. И овај рат, као и претходни аустро – турски ратови, довео је до великих сеоба становништва, посебно српског. На самом почетку рата пребегла су са турске територије у Карловачки генералат 7.323 Србина, од којих их је чак 1.317 одмах ступило у аустријску војску. По завршетку рата, када је утврђена нова аустро – турска граница, већина ових пресељеника, чија су некадашња насеља припала 1791. године Хабзбуршкој монархији, вратила се на своја стара станишта. Војне власти, које су организовале поновно насељавање освојених крајева, резервисале су за хрватско становништво углавном из Огулина, Модруша и Тоуња, земљу у околини Дрежника, Фурјана и Цетинграда, где је дотад живео муслимански живаљ.“

ПРЕЗИМЕНА У ВОЈНИЋКОЈ ОБЛАСТИ 1725. ГОДИНЕ:

Доњи и Горњи Будачки:

Алинчић
Бабић
Баић/Бајић
Бакић
Банић
Беливук = Бјеливук (2 породице)
Билиа
Биркић (2)
Благојевић (4)
Божић (5)
Брдар (2)
Бркић
Буква (2)
Векић
Везмар
Видић
Вила (2)
Воиновић/Војновић (5)
Вуинчевић
Вука
Вукобратовић (4)
Вучетић
Гоиковић = Гојковић (2)
Грковић (2)
Грубић
Гушић
Делић
Дианковић ?
Ђурић (5)
Докић (2)
Дробњак
Дуванџиа
Жипић ?
Живковић
Зец
Јанић (2)
Јаснић
Јелић
Јовић (3)
Карамарковић (2)
Кесер (3)
Кнежевић (3)
Комадина (4)
Копривица
Косарић
Косир = Косјер (5)
Ковач (3)
Ковачевић (4)
Краиачић = Крајачић
Кресојевић (4)
Кунић (3)
Лиса
Лончар (3)
Лукач
Магаревић
Магарица (3)
Мајстор
Малић
Мандић (3)
Маноиловић = Манојловић 2
Маринковић (4)
Мартиновић (8)
Марчетић
Матиешић = Маћешић (12)
Матиевић = Матијевић (9)
Михаиловић = Михајловић (5)
Миљеновић (6)
Мириловић (2)
Миркић (5)
Мирковић (2)
Миројевић
Митровић
Момчиловић
Мркаљ
Новаковић (3)
Опарница (2)
Оридић
Падежан = Падежанин (5)
Парун (2)
Павковић
Павловић
Пеурача (2)
Перић (3)
Перковић
Петровић (3)
Поповић (3)
Продановић (3)
Радовић (2)
Радуловић (3)
Раичевић
Раић (3)
Ракетић
Родић
Савић (2)
Сикирица (4)
Слиепчевић = Слијепчевић
Сракић (2)
Срђеновић
Сужањ
Тесла
Тодорић (4)
Тодоровић
Томашевић (2)
Томић (3)
Тумбас
Хаидиновић = Хајдин(овић) (2)
Харамбашић
Христић
Црнокрак
Цвиетић = Цвијетић (2)
Чачул
Чика
Чикеша
Шаула (8)
Шепа (2)
Шипић

Перјасица:

Баић/Бајић (2)
Бакић (3)
Балковић
Бег
Белић (3)
Белобрк = Бјелобрк
Богдановић (2)
Бранисавић (2)
Брешац
Брешевић
Брошинић
Будимлић
Буњевчевић
Видовић
Витасовић
Вукашиновић (2)
Вукмировић
Вукобратовић (3)
Вучетић (3)
Гаћеша (3)
Грубишић = Грубјешић (3)
Гвоздић
Дабић (2)
Даић
Диклић
Дирсаић ? (4)
Дмиаковић ? (2)
Дмитровић
Добричић
Дрњаковић = Дроњаковић/Дробњаковић ?
Дубиздела
Ђекић (3)
Живчић
Ивчић
Јанић
Јелача
Канџиа (2)
Карамарковић
Карановић (2)
Карасовић (3)
Косић
Косир = Косјер (9)
Ковачевић
Краинчевић = Крањчевић ?
Кудуз
Кукул = Кукуљ ?
Куриа = Курија (3)
Куваић (3)
Лежан
Лончар
Лужић
Лупардиновић = Лубардиновић ? (2)
Мацут (2)
Маноиловић = Манојловић
Маринковић (3)
Мартиновић
Марчетић
Матеша (2) (можда Маћеша па касније Маћешићи који су бројни?)
Мишљенчевић (3)
Михаиловић (3)
Милинковић (2)
Миљенковић (2)
Мрђеновић (2)
Мулаић
Орешчанин (6)
Павић (2)
Петровић (3)
Пиљуга
Поповић (4)
Попречица (2)
Пушкар (2)
Пуљар
Радиновић
Раишић
Раосавлић = Раусављевић
Седлар (6)
Синаић = Зинаић (4)
Сјетић
Судар (3)
Сударевић (2)
Сучевић (3)
Тепшић
Томашевић
Хелдуповић
Хрелић
Циган
Цимеша (10)
Цветовац (2)
Чачић
Чевелиа
Чикандић
Чотрић (2)
Шашић (3)
Шиша (2)
Ширић
Шкргић
Шолаја

Скрад:

Болић (3)
Бунчић (3)
Велемировић (6)
Вишнић (2)
Владисавлић = Владисављевић
Владић (2)
Војчиновић
Вуиасковић = Вујасковић
Вуичић (2)
Вукдраговић (6)
Вуковић
Вучковић (2)
Газибара (6)
Гламочило (2)
Гриаковић = Гријаковић
Дамиановић = Дамјановић
Добросавић = Добросављевић ? (3)
Драгосавић
Дудуковић (6)
Живковић
Зделар = Здјелар (2)
Јакововић
Јовичић
Каблар
Карамарковић (2)
Ковач
Козлина (10)
Кулунџиа = Колунџија
Кузмановић
Лежаја (2)
Лончар
Мали
Марић
Марковић (3)
Марчинковић
Матиашевић = Матијашевић
Михаиловић
Милиеновић = Миљеновић (4)
Милошевић (4)
Миловановић (5)
Мирнић (3)
Мркаљ
Никшић
Новковић (4)
Подкраиац = Подкрајац (2)
Поповић (2)
Пушкар (3)
Раиновић (3)
Смолиановић = Смољановић
Тарбук
Филиповић
Чопрић = Чотрић ?
Ћосић

Клокоч:

Барак
Буњевац
Бусовић
Владић
Вуиновић (2)
Вуковић
Вулетић
Вучковић (3)
Грубић
Гуин = Гуњ
Деановић = Дејановић
Дудуковић
Јагодић
Јемениа ?
Јоснић = Јаснић ?
Карамарковић
Карановић
Кланац
Косир = Косјер
Ковач
Личанин
Лончаревић
Маисторовић = Мајсторовић
Матиевић = Матијевић (2)
Михаиловић
Милић
Мирић
Момчиловић
Новаковић
Огњеновић
Паић (2)
Пеурача (2)
Петровић
Ракинић
Самарџиа = Самарџија
Херор = Ерор (2)
Шаула

Према попису сачињеном приликом насељавања Тушиловића, пребегле су из Турије српске породице:

Блажовић
Боројевић
Вукић (3)
Вуковић
Грубешић = Грубјешић
Ђипало
Жељковић
Живковић
Жутић
Зебић
Зимоша = Зимоња или Цимеша ?
Злојутровић
Јелић
Лекић
Малешевић
Мандић (2)
Опалић
Петровић
Поповић (3)
Ракинић
Рекић
Релић
Скорупан
Тадић
Трбуховић = Трбојевић
Црнојевић
Шакинић = Ракинић ?
Шкрбинић

ИЗВОР: Војин Дабић – Карловачки Генералат

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Јован Ерор.

Коментари (97)

Одговорите

97 коментара

  1. Vladimir Zivkovic

    Zdravo Jovane
    Ono prethodno pitanje sam ti postavio zato sto samo Zivkovici slave Sv. Jovana kod Vojnica,Kotarani i Strmici pa sam mislio mozda imas neke informacije o njihovoj vezi u seobma
    Pozdav,hvala !!!

  2. Ерор

    Здраво Владимире,

    Не бих знао одговор на то питање. Могу само да претпоставим, али прави одговор може дати једино неко од Живковића из ових места, ко има сазнања из породице, из приче предака који су можда знали одакле су дошли. Такође, ДНК анализа може дати одговор мада за све постоје изузеци, па тако могу постојати људи са истим презименом и истом славом у истом селу, а да немају исти ДНК, јер је нпр. реч о прижењавању мушког претка што није била ретка појава у тим крајевима и знам за неколико таквих случајева. Дакле, може да се деси да анализа покаже да немају исти ДНК, али то не значи да нису сродни, већ да нису сродни по мушкој, него по женској линији. Презиме Живковић и слава Свети Јован нису ретки, тако да може бити реч о случајности, а можда и о тачној претпоставци. Један од начина да се наговести могућа веза између ових Живковића јесте да се упореде и остала презимена у тим местима, па ако има бар још 2-3 презимена која су иста у овим селима или њиховој ближој околини, онда је већа вероватноћа да су они заиста повезани, јер су се обично у сеобама по Крајини породице селиле у групама, по неколико сродних или суседних породица. Обично када се неко одсели пошаље глас у стари крај да се добро снашао, нашао бољу земљу и боље услове, па и други одлуче да крену за њим или су их војне власти у даљој прошлости колективно селиле. За проверу ове претпоставке било би ми потребно више информација на која тачно места код Војнића мислите (да ли на Живковић Косу? – не знам коју славу славе Живковићи из тог села).

    Поздрав!

  3. Дејан Вишнић

    Mozes li nešto više da mi kazeš o prezimenu Višnić pošto je mnogo retko ,ako moze da pomogne deda mi je iz Gojaka kod Ogulina a slava je Sv.Nikola. Pozdrav

  4. Јован Ерор

    Презиме Вишнић и није тако ретко, а готово сигурно је реч о другом облику презимена Вишњић. Пошто је презиме тзв. матронимског порекла, тј. настало је по имену женског претка Вишња, највероватније мајке или евентуално бабе, не мора значити да су сви Вишњићи или сви Вишнићи истог порекла. Међутим, облик Вишнић је специфичнији од облика Вишњић, тако да је већа вероватноћа да су сви Вишнићи родбински повезани, док је за Вишњиће та вероватноћа мања. Такође, присутност презимена Вишнић на територији Хрватске према попису становништва 1948. године је ограничена на доста узак простор околине Огулина и Слуња, док Вишњића има широм Хрватске, што такође указује да је могуће да су сви Вишнићи повезани, а уколико чак славе и исту славу, онда готово да у тако нешто нема сумње. Вишнића је највише било 1948. у селу Гојак (Огулин) 121 особа у 19 кућа, Попово Село – Огулин 74 (12 кућа), Вишнићи – Огулин 42 (12к), Чеховец – Прелог (вероватно северозападна Хрватска) 30 (7к), Миљевац – Слуњ 30 (9к), Трновец – Вараждин 25 (7к), Вуцелићи- Огулин 21 (4к), Мирићи – Огулин 19 (5к), Вараждин 14 (5), Мала Црквина – Војнић 11 (2), Микашиновићи – Огулин 10 (1)… У књизи Карловачко владичансто наводе се само Вишњићи који за крсне славе имају Јовандан, Ђурђевдан, Лазареву суботу и Никољдан. Вероватно се под Вишњићима овде подразумевају и Вишнићи. У Босни су 1882. године забележени такође само Вишњићи, а њихове славе су Архиђакон Стефан, Јовандан, Марковдан и Никољдан. Никољдан славе Вишњићи из Глиница – Крупа, из Костајнице – Дубица и из Мокрог – Сарајево. Од ових места Глиница је најближа Кордуну, а припада области Босанске Крајине одакле је сигурно насељен један добар део првих Срба на Кордуну крајем 17. и почетком 18. века, када су забележени и Вишнићи у Скраду.

  5. Dejan Kartalija

    Postovanje Jovane i veliko hvala za ovaj tekst.
    Poreklom sam sa Korduna i sa oceve i majcine strane i sva ova navedena prezimene su mi poznata i poznajem mnogo ljudi koji se tako prezivaju. Ja se prezivam Kartalija, i imam rodbine u istoimenom selu na Kordunu,koje posecujem i danas. Nisam nasao svoje prezime na ovom spisku i ne znam puno o njemu. Da li smo se doselili ,odakle ,kada ,ne znam mnogo. Znam da je na turskom Kartal = Orao. Na latinskom opet moze da asocira na neku mapu , papir ili kartu. Ni za jednu teoriju nisam siguran da je tacna. Djedovi su mi sa Korduna ,.Kartalija i Kovacevic,..babe Musulin i Dragic ,.takodje sa Korduna. Pradjed Kovacevic je bio u Austrougarskoj vojsci,..to znam. Voleo bih saznati vise o mom prezimenu i njegovom poreklu i ako znate nesto vise ,bio bi vam mnogo zahvalan. Slava mi je sv. Nikola.

    Veliki pozdrav

  6. Јован Ерор

    По мом мишљењу, мада не тврдим ништа јер сам пронашао мало података о овом презимену, презиме је вероватно настало на Кордуну тако што се од неког другог презимена одвојила једна грана са надимком тј. шпицнаметом Карталија. Нисам нашао у попису православних презимена у Босни 1882. да су забележене Карталије. Постојале су само Карталице са славом Свети архиђакон Стефан у Бањалучкој парохији, што ме и наводи на закључак да је Карталија аутентично кордунашко презиме, јер нису забележени ни у другим областима бивше СФРЈ. Можда ће једног дана, када буде већи број тестираних презимена у ДНК пројекту да се утврди веза са неким кордунашким презименом, које вероватно исто слави Светог Николу и у околини Војнића је било често. У попису становништва СР Хрватске 1948. пописане су Карталије у следећим местима: Бзеница (Сл. Пожега) – 2 у једној кући, Доњи Кирин (Вргинмост) 14 у 4 к и један без куће, Гаћеша Село (Војнић) 2 (1) и 1 без куће, Карталије (Војнић) 59 (12), Кирин (Вргинмост) 1 (1), Кокирево (Војнић) 2 (1), Међеђак Утињски (Војнић) 37 (8), Осијек 2 (1), Подравски Соколовац (Вировитица) 1 без куће, Пркос Ласињски (Карловац) 1 без куће, Сјеничак Ласињски (Вргинмост) 37 (9) и 2 без куће, Утиња (Војнић) 23 (3), Винковци 2 (1), Војнић Доњи 6 (1) и Загреб 3 (3) и један без куће. Занимљиво је да стоји назнака да су у месту Брдо код Војнића од 45 Ивошевића 6 пописани као Карталије. Није баш јасно о чему је реч, али постоји мала вероватноћа да ту има неке везе, иако Ивошевићи нису забележени са славом Свети Никола. Могуће је и да се само неки Карталија приженио у неку од кућа Ивошевића у Брду. Дакле, вероватно је да је презиме настало у области општина Војнић и Вргинмост од неког другог презимена, а да су шпицнамет Карталија добили, по мојој претпоставци, јер је неки предак волео да се карта.

  7. Zeljka Cubra

    Postovani,

    imate li informacije o poreklu prezimena Cubra? Moji preci su ziveli u podrucju danasnje vojnog poligona, na vrelu Mreznice a posle su iseljeni na sve strane sveta. Moj pradeda je bio Nikola Cubra, a majka mu se zvala Andjelija Djermanovic.
    Hvala unapred.

    Posto zivim u dijaspori bilo bi mi drago da mom trogodisnjem sinu jednog dana mogu objasniti njegovo pravo poreklo.
    Pozdrav iz Stuttgart

    Zeljka Cubra

    • Јован Ерор

      Поштована,

      Пошто сте написали да су Вам преци живели у подручју војног полигона, код врела Мрежнице, претпостављам да је реч о месту Горње Примишље код Слуња, јер је према попису становништва у Хрватској из 1948. године (подаци из књиге “Презименик СР Хрватске” аутора Шимуновић Петра и Путанец Валентина) у том крају живело 34 особе са презименом Чубра у 6 домаћинстава у месту Горње Примишље и само једна особа у оближњем месту Тоболић. Презиме Чубра забележено је и у другим деловима Хрватске у којима је било српског становништва – Тења код Осијека 34 у 6 кућа, Јагодњак код Белог Манастира 20 у 2 куће, Добретин Горњи код Двора на Уни 22 у 3 куће, Коларић код Војнића 14 у 3 куће… Претпостављам да је због бројности и имајући у виду историјске правце сеоба становништва и колонизације након ратова, управо у Горњем Примишљу био епицентар ширења презимена Чубра. Презиме Ђермановић је такође било распрострањено у Хрватској у многим областима где је српско становништво било већина, па их је било 1948. године 51 у Горњем Дарувару, 35 у Јагодњаку код Белог Манастира, 27 у Главичанима код Двора на Уни и 24 у Горњем Јаворњу код Двора на Уни… Било их је и код Примишља на Кордуну, али знатно мање него Чубри, можда због страдања у рату и колонизације после 1945. а можда их тамо и није било пуно раније. Углавном, 1948. их је у том крају било у Г. Примишљу 2 у једној кући, у суседним Ливадама 5 у једној кући, Тоболићу 1 без свог домаћинства, Тржићу 12 у 2 куће. Занимљиво је да су оба презимена јако бројна у Јагодњаку код Белог Манастира у Барањи, као и у околини Двора на Уни, па је могуће да су у Барању колонизовани или од Примишља или од Двора, а могуће је да су истовремено у прошлости насељени и у околину Двора из истог краја на Кордуну. За неке везе са другим презименима било би добро да нам напишете коју славу славе Ваши Чубре и Ђермановићи. Оно што се може претпоставити за презиме Чубра, на основу сличности са другим презименима, јесте да Чубре могу бити у вези са презименом Чубрило/Чубриловић или са презименом Чубрић. Занимљиво је да је код Слуња на Кордуну постојао заселак Чубриловићи са 28 Чубриловића у 5 кућа. Уколико ови Чубриловићи и Ваше Чубре славе исту славу, веза је веома вероватна, али то би дефинитивно могла да потврди само ДНК анализа мушких чланова породице Чубра из овог краја и Чубриловића исто из овог краја. Презиме Чубрило је било најбројније у српском селу Радуч код Госпића у Лици, са 158 особа са овим презименом у 32 куће, те 1948. године, а било их је и у Церању Доњем код Бенковца у Далмацији 77 у 12 кућа, као и у околини Грачаца у Лици. Презиме Чубрић такође је забележено 1948. у околини Слуња у месту Корита – 14 особа у 4 куће (вероватно Срби), али је готово сигурно епицентар ширења презимена Чубрић у Далмацији, у месту Пировац код Шибеника, где је 1948. било чак 248 Чубрића у 50 кућа и 4 без своје куће. Чубрићи у овом месту су католици, па може бити да су од њих потекли православни Чубрићи у Широкој Кули код Госпића и у Коритима код Слуња, али може бити и да су ови у Пировцу раније били православни, па су касније променили веру, док су они који су отишли даље у Лику и на Кордун остали православни. Углавном, веза Чубри и Чубрића је такође јако вероватна, а може је потврдити потпуно само ДНК анализа. Презиме Ђермановић је патронимског карактера, тј. настало је од очевог или дединог имена Герман које се у неким крајевима изговарало као Ђерман. У књизи “Карловачко владичанство” Радека Милана забележено је да Чубре славе Јовандан и Никољдан, Чубрићи Никољдан, Чубрило и Чубриловићи само Светог Луку, па се на основу тога може пре претпоставити да су Чубре повезани са Чубрићима, него са Чубрилима и Чубриловићима. За Ђермановиће пише да славе Ђурђевдан, Митровдан, Св. Луку и Никољдан. Ђермановићи готово сигурно воде порекло из Босне јер су забележени у Шематизму Српске православне цркве из 1882. године у многим парохијама и као Ђермани и као Ђермановићи, са славама Ђурђевдан, Марковдан и Симеон Богопримац.

  8. Tanja

    Poštovanje Jovane, veliko hvala za tvoj trud. Ove informacije nam puno znače.

    Moj otac je sa sa Korduna, prezivamo se Todorić. On je rođen u Vojnićkom grabovcu. Dali žnaš nešto detaljnije o Todorićima? Očeva majka se djevojački prezivala Ćika imanje im je bilo u podnožju Resana, nedaleko od Krnjaka. Ako bi znao nešto više o ovim prezimenima, bila bi neizmjerno zahvalna.
    Veliki pozdrav iz Štokholma
    Tanja

    • Eрор

      Поштована Тања,

      Презиме Тодорић је матронимског порекла тј. настало је од имена женског претка, што је ређи случај код српских презимена, јер су већином у патријархалним заједницама презимена патронимског порекла, тј. настајала су према имену мушког претка, најчешће оца или деде нпр. Тодоовић, Јовановић, Ђорђевић… Дакле, презиме Тодорић настало је од женског имена Тодорија или Тодора, како се вероватно звала мајка или баба оних који су почели да носе ово презиме. На исти начин су настала нпр. и презимена Стеванић од женског имена Стеванија, Василић од Василија, Васкрсић од Васкрсија, Арсенић од Арсенија… Не треба одбацити ни мање вероватну могућност да је презиме настало од надимка Тодорић, али ипак верујем да је прва опција доста вероватнија. Иначе име Тодор је скраћени облик имена Теодор, потиче из грчког језика и значи “божији дар”. У попису 1948. у СР Хрватској Тодорића је било у Грабовцу Војнићком 100 у 19 домаћинстава и један без свог домаћинства, у Купљенском код Војнића 35 у 7 кућа и један без своје куће и још мањи број у неколико села око Војнића. Било их је још нешто мало у околини Новске, вероватно православних и чак 223 у 39 кућа и један без своје куће у селу Змијавци код Имотског који су вероватно католици, али је велика вероватноћа да су православног порекла управо због тога што је име Тодор као и женски облици Тодора и Тодорија, много чешће заступљено код Срба тј. међу праволсавним народима због грчког порекла. Већа је вероватноћа да су Тодорићи на Кордун насељени из Босне, него из Далмације, јер су у Босни 1882. забележени у 10 парохија са чак 8 различитих слава, тако да би било добро да знамо коју славу славе Ваши Тодорићи. У књизи “Карловачко владичанство” Милана Радеке (Карловачко владичанство обухвата Кордун, Лику, Банију), стоји да Тодорићи славе Ђурђевдан и Никољдан, тако да је једна од ове две славе и слава Ваших Тодорића са Кордуна. Ђурђевдан славе Тодорићи из парохије Драговићи код Прњавора у Босни, а Никољдан Тодорићи из парохије Ваган код Герзова и Тодорићи из Дервенте, па је могуће да Ваши Тодорићи у зависности од славе потичу од ових босанских Тодорића тј. из ових делова Босне.

      О презимену Ћика сам већ писао у једном коментару, али није проблем да поновим. Према књизи “Карловачко владичанство” Ћике славе Јовандан и Никољдан и без обзира на две различите славе, требало би да су сви истог порекла, а да се можда неки мушки предак у прошлости приженио и преузео славу домаћинства своје супруге. У попису 1948. у СР Хрватској према књизи “Лексик презимена СР Хрватске” Петра Шимуновића и Валентина Путанеца, Ћика је било 17 у 3 куће у Кузми код Војнића, у Височки Горњој код Војнића 4 у једној кући, једна особа у Војнићу и 4 у једном домаћинству у Загребу. С обзиром да се и презиме Чика јавља само у околини Војнића и да је тек мало бројније од презимена Ћика (1948. било их је 70-80 особа), готово сигурно је да су Ћике и Чике истог порекла. Могуће порекло је од презимена Чикић које је 1882. забележено у Босни са славама Ђурђевдан и Никољдан код Градишке, Прњавора, Бањалуке и Рогатице.

      Као што се види у овом тексту и презиме Тодорић и презиме Чика (вероватно предак каснијих Ћика) забележени су у Будачком и околним селима још у попису 1725. са 4 куће Тодорића и једном кућом Чика.

  9. Emina

    Volela bih da znam poreklo prezimena Alincic,znam samo da su ziveli u Tobolicu.Hvala.

  10. Tanja

    Hvala ti Jovane za sve informacije. Činjenica da je moje prezime nastalo od ženskog predka me posebno čini ponosnom. Još jednom hvala.
    Pozdrav
    Tanja Todorić