Насељавање војнићко-слуњске области (презимена првих Срба на Кордуну)

9. април 2014.

коментара: 97

Подаци преузети из књиге „Карловачки генералат“ Војина С. Дабића. Више података може се наћи у самој књизи (110 – 118 страна). Приредио сарадник портала Порекло Јован Ерор.

Vojnicko - slunjska oblast

„Војнићко-слуњска област била је до почетка Великог бечког рата (1683-1699) скоро потпуно пуста, јер су преко ње, као ничије земље, уз аустро – турску границу, стално четовали турски крајишници. Једино је на левој страни реке Коране, између рушевних утврђења у Велемерићу и Белају, постојало од половине 17. века једно мање српско насеље. У њему је било, како је војни инжењер М. Штиер (M Stier) забележио у својим путним белешкама и на скицама сачињеним приликом обиласка Карловачког генералата, најмање 50 нових влашких кућа. Неку сигурност на овом несигурном крајишту пружала су им два војводства жумберачких ускока, која су држала сталну стражу у Велемерићу. Није познато одакле су и када дошли поменути досељеници, јер о њима нема података у другим изворима.

Почетком Бечког рата (1683-1699), који је изазвао велика померања становништва и крупне демографске промене на Балканском полуострву и у Панонској низији, један од већих миграционих таласа запљуснуо је и Карловачки генералат, а посебно војнићко-слуњску област. Тада је неколико хиљада Срба, дотадашњих турских поданика, напустило своја станишта у Босанској крајини и населило се у пустим крајевима у међуречјима Коране и Мрежнице и Коране и Глине. Неке од њих принудиле су на сеобу несређене прилике у Босни и Херцеговини, као и намера турских власти да српско становништво, у које нису имале поверења, преселе из пограничних крајева дубље у унутрашњост земље. Друге су на промену станишта подстакли аустријски крајишки заповедници, нешто наговором, а нешто и силом.

Насељавање српског становништва у војнићко-слуњској области започело је 1686. године, када је неколико стотина породица дошло са турске територије и населило се у Тржићу, Будачком, Скраду, Перјасици, Полоју и Војнићу. Њихово насељавање спроведено је у одсуству карловачког генерала Ј. Ј. Херберштајна, који је, после пустошења Лике и Крбаве 1685. године, отишао на Малту да би се укључио у борбе малтешких витезова са Турцима. По повратку са Малте, схвативши да су нови досељеници „неприлично настањени“ морао је, како је написао у свом акту од 20. априла 1689. године „in persona u krajinu izaiti i za sada, dokle se krajina z voliom božiom na dalie odmakne, stalne meje navlastito med Horvackimi i Vlaškimi sinovi, koi su se u Budačkom i kod Skrada nastanili, stalne i mirne učiniti“. Ништа боље није било ни у погледу међа других насеља, али су ратни догађаји, посебно нови војни поход предузет у лето 1689. године, ради освајања Лике и Крбаве, осујетили његову намеру да уреди границе атара свих насеља у војнићко – слуњској области. То питање њихових међа касније је било узрок многих жалби и мучних спорова међу појединим досељеничким групама. Управо, њихове жалбе, као и судски списи о овим споровима, сада су најважнији извор за проучавање тока насељавања војнићко – слуњске области.

—————————————————————————————————————————————————————————————————————————

Према подацима у непотпуним, сумарним пописима крајишника, сачињеним крајем 17. века, имала је српска крајишка заједница у војнићко слуњској области 3670 становника: 1500 у Будачком и његовој околини, 600 у Скраду, 900 у Перјасици, 330 у Полоју и 340 у Војнићу. Оволики број досељеника био је за тадашње прилике прилично велик. Поређења ради, у Огулинској капетанији, највећој и најбоље насељеној капетанији Карловачког генералата, било је тада 5786 становника – 3162 Србина и 2624 Хрвата.

Насељавање српског становништва у војнићко – слуњској области створило је услове за проширење појединих капетанија Карловачког генералата. Бариловићкој капетанији, коју је раније чинило само утврђење у Бариловићу, прикључена су на прелазу из 17. у 18. век српска насеља у Доњем и Горњем Будачком, Перјасици, Скраду и Клокочу. Предано се старајући о насељавању поверених му крајева, бариловићки капетан Ј. Халерштајн населио је у својој капетанији 1711. године још 158 српских породица пребеглих са турске територије. Тада су заснована села Корански Бријег, Мали и Велики Козинац и Косирско (Косјерско) Село, а њихови становници укључени су у већ постојеће крајишке заједнице у Доњем и Горњем Будачком, Перјасици и Скраду. Неколико породица доселило је 1713. године и у Клокоч, али су оне, незадовољне добијеним земљишним поседима, који им нису одговарали ни по величини, нити по квалитету земље, убрзо отишле у Јужну Угарску. У селу је остало, према подацима из 1715. године , само шест српских породица, које су се ту прве населиле и међусобно поделиле најквалитетнија земљишта. На место одсељених дошли су касније нови досељеници, па су у Клокочу 1725. године биле 44 српске породице.

—————————————————————————————————————————————————————————————————————————-

… На почетку аустро – турског рата 1716-1718. године пребегло је у Карловачки генералат више стотина Срба из Босанске крајине. После обимне преписке са Ратним саветом у Грацу, у којој је детаљно размотрено питање насељавања ове досељеничке групе, карловачки генерал је решио да се населе у Тушиловићу 33 српске породице, које су у метежу пребегле из босанског села Турија на челу са кнезом Радојицом Мандићем. …

—————————————————————————————————————————————————————————————————————————-

Српско становништво је од краја 17. до половине 18. века засновало у војнићко-слуњској области насеља: Броћанац, Буковицу, Доња Мочила, Доњи Будачки, Доњи Војнић, Доњи Скрад, Горња Мочила, Горњи Будачки, Горњи Војнић, Горњи Скрад, Клокоч, Кључар, Корански Бријег, Косирско (Косјерско) Село, Крстињу, Мали Козинац, Перјасицу, Полој, Поповић Брдо, Примишље, Српски Благај, Тоболић, Тржић Примишљански, Тушиловић, Велики Козинац и Збјег. Она су, због неорганизованог насељавања, а делом и због конфигурације терена, имала већи број заселака, који су се, временом, развили у посебна села. По свом изгледу, судећи на основу бројних оновремених карата, спадала су ова села у насеља тзв. старовлашког типа.

Хрватско становништво населило је у овој области неупоредиво мањи број насеља: Церовац, Цвитовић, Хрватски Благај, Кнежгорица, Кремен, Лађевац, Подмелница, Поповац, Раковица, Слуњ, Велемерић и Вукманић, и то већином у околини Слуња. Хрвате су у слуњски крај делом усмеравале војне власти, а делом Римокатоличка црква. Стварање неколико хомогених хрватских насеља у слуњском крају омогућило је сењско-модрушким бискупима да у Слуњу половином 18. века оснују једну парохију и на тај начин доврше омеђавање своје бискупије, чије су границе у турском расапу избрисане и заборављене. Хрватска насеља у близини Карловца припала су Загребачкој бискупији, али су, због малобројности становништва, добила своју посебну жупу тек крајем 18. века.

Број српских и хрватских насеља у војнићко – слуњској области осетно је повећан крајем 18. века, када су, захваљујући освајањима за време аустро – турског рата 1788-1791, припојене Карловачком генералату цетинградска, дрежничка, подпљешевичка, лапачка и србска област. И овај рат, као и претходни аустро – турски ратови, довео је до великих сеоба становништва, посебно српског. На самом почетку рата пребегла су са турске територије у Карловачки генералат 7.323 Србина, од којих их је чак 1.317 одмах ступило у аустријску војску. По завршетку рата, када је утврђена нова аустро – турска граница, већина ових пресељеника, чија су некадашња насеља припала 1791. године Хабзбуршкој монархији, вратила се на своја стара станишта. Војне власти, које су организовале поновно насељавање освојених крајева, резервисале су за хрватско становништво углавном из Огулина, Модруша и Тоуња, земљу у околини Дрежника, Фурјана и Цетинграда, где је дотад живео муслимански живаљ.“

ПРЕЗИМЕНА У ВОЈНИЋКОЈ ОБЛАСТИ 1725. ГОДИНЕ:

Доњи и Горњи Будачки:

Алинчић
Бабић
Баић/Бајић
Бакић
Банић
Беливук = Бјеливук (2 породице)
Билиа
Биркић (2)
Благојевић (4)
Божић (5)
Брдар (2)
Бркић
Буква (2)
Векић
Везмар
Видић
Вила (2)
Воиновић/Војновић (5)
Вуинчевић
Вука
Вукобратовић (4)
Вучетић
Гоиковић = Гојковић (2)
Грковић (2)
Грубић
Гушић
Делић
Дианковић ?
Ђурић (5)
Докић (2)
Дробњак
Дуванџиа
Жипић ?
Живковић
Зец
Јанић (2)
Јаснић
Јелић
Јовић (3)
Карамарковић (2)
Кесер (3)
Кнежевић (3)
Комадина (4)
Копривица
Косарић
Косир = Косјер (5)
Ковач (3)
Ковачевић (4)
Краиачић = Крајачић
Кресојевић (4)
Кунић (3)
Лиса
Лончар (3)
Лукач
Магаревић
Магарица (3)
Мајстор
Малић
Мандић (3)
Маноиловић = Манојловић 2
Маринковић (4)
Мартиновић (8)
Марчетић
Матиешић = Маћешић (12)
Матиевић = Матијевић (9)
Михаиловић = Михајловић (5)
Миљеновић (6)
Мириловић (2)
Миркић (5)
Мирковић (2)
Миројевић
Митровић
Момчиловић
Мркаљ
Новаковић (3)
Опарница (2)
Оридић
Падежан = Падежанин (5)
Парун (2)
Павковић
Павловић
Пеурача (2)
Перић (3)
Перковић
Петровић (3)
Поповић (3)
Продановић (3)
Радовић (2)
Радуловић (3)
Раичевић
Раић (3)
Ракетић
Родић
Савић (2)
Сикирица (4)
Слиепчевић = Слијепчевић
Сракић (2)
Срђеновић
Сужањ
Тесла
Тодорић (4)
Тодоровић
Томашевић (2)
Томић (3)
Тумбас
Хаидиновић = Хајдин(овић) (2)
Харамбашић
Христић
Црнокрак
Цвиетић = Цвијетић (2)
Чачул
Чика
Чикеша
Шаула (8)
Шепа (2)
Шипић

Перјасица:

Баић/Бајић (2)
Бакић (3)
Балковић
Бег
Белић (3)
Белобрк = Бјелобрк
Богдановић (2)
Бранисавић (2)
Брешац
Брешевић
Брошинић
Будимлић
Буњевчевић
Видовић
Витасовић
Вукашиновић (2)
Вукмировић
Вукобратовић (3)
Вучетић (3)
Гаћеша (3)
Грубишић = Грубјешић (3)
Гвоздић
Дабић (2)
Даић
Диклић
Дирсаић ? (4)
Дмиаковић ? (2)
Дмитровић
Добричић
Дрњаковић = Дроњаковић/Дробњаковић ?
Дубиздела
Ђекић (3)
Живчић
Ивчић
Јанић
Јелача
Канџиа (2)
Карамарковић
Карановић (2)
Карасовић (3)
Косић
Косир = Косјер (9)
Ковачевић
Краинчевић = Крањчевић ?
Кудуз
Кукул = Кукуљ ?
Куриа = Курија (3)
Куваић (3)
Лежан
Лончар
Лужић
Лупардиновић = Лубардиновић ? (2)
Мацут (2)
Маноиловић = Манојловић
Маринковић (3)
Мартиновић
Марчетић
Матеша (2) (можда Маћеша па касније Маћешићи који су бројни?)
Мишљенчевић (3)
Михаиловић (3)
Милинковић (2)
Миљенковић (2)
Мрђеновић (2)
Мулаић
Орешчанин (6)
Павић (2)
Петровић (3)
Пиљуга
Поповић (4)
Попречица (2)
Пушкар (2)
Пуљар
Радиновић
Раишић
Раосавлић = Раусављевић
Седлар (6)
Синаић = Зинаић (4)
Сјетић
Судар (3)
Сударевић (2)
Сучевић (3)
Тепшић
Томашевић
Хелдуповић
Хрелић
Циган
Цимеша (10)
Цветовац (2)
Чачић
Чевелиа
Чикандић
Чотрић (2)
Шашић (3)
Шиша (2)
Ширић
Шкргић
Шолаја

Скрад:

Болић (3)
Бунчић (3)
Велемировић (6)
Вишнић (2)
Владисавлић = Владисављевић
Владић (2)
Војчиновић
Вуиасковић = Вујасковић
Вуичић (2)
Вукдраговић (6)
Вуковић
Вучковић (2)
Газибара (6)
Гламочило (2)
Гриаковић = Гријаковић
Дамиановић = Дамјановић
Добросавић = Добросављевић ? (3)
Драгосавић
Дудуковић (6)
Живковић
Зделар = Здјелар (2)
Јакововић
Јовичић
Каблар
Карамарковић (2)
Ковач
Козлина (10)
Кулунџиа = Колунџија
Кузмановић
Лежаја (2)
Лончар
Мали
Марић
Марковић (3)
Марчинковић
Матиашевић = Матијашевић
Михаиловић
Милиеновић = Миљеновић (4)
Милошевић (4)
Миловановић (5)
Мирнић (3)
Мркаљ
Никшић
Новковић (4)
Подкраиац = Подкрајац (2)
Поповић (2)
Пушкар (3)
Раиновић (3)
Смолиановић = Смољановић
Тарбук
Филиповић
Чопрић = Чотрић ?
Ћосић

Клокоч:

Барак
Буњевац
Бусовић
Владић
Вуиновић (2)
Вуковић
Вулетић
Вучковић (3)
Грубић
Гуин = Гуњ
Деановић = Дејановић
Дудуковић
Јагодић
Јемениа ?
Јоснић = Јаснић ?
Карамарковић
Карановић
Кланац
Косир = Косјер
Ковач
Личанин
Лончаревић
Маисторовић = Мајсторовић
Матиевић = Матијевић (2)
Михаиловић
Милић
Мирић
Момчиловић
Новаковић
Огњеновић
Паић (2)
Пеурача (2)
Петровић
Ракинић
Самарџиа = Самарџија
Херор = Ерор (2)
Шаула

Према попису сачињеном приликом насељавања Тушиловића, пребегле су из Турије српске породице:

Блажовић
Боројевић
Вукић (3)
Вуковић
Грубешић = Грубјешић
Ђипало
Жељковић
Живковић
Жутић
Зебић
Зимоша = Зимоња или Цимеша ?
Злојутровић
Јелић
Лекић
Малешевић
Мандић (2)
Опалић
Петровић
Поповић (3)
Ракинић
Рекић
Релић
Скорупан
Тадић
Трбуховић = Трбојевић
Црнојевић
Шакинић = Ракинић ?
Шкрбинић

ИЗВОР: Војин Дабић – Карловачки Генералат

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Јован Ерор.

Коментари (97)

Одговорите

97 коментара

  1. Nada Kraguljac

    Postovani gospodine Erore,

    molim Vas da mi kazete nesto o poreklu moje porodice Kraguljac, iz Donje Cemernice, u blizini Vrgin Mosta u danasnjoj RHrvatskoj. Takodje me interesuje da li nesto znate o poreklu mog prezimena Kraguljac?

    Mnogo hvala od srca,
    Nada Kraguljac Kurtovic

    • Eрор

      Презиме Крагуљац према попису становништва СР Хрватске 1948. године, а на основу података преузетих из “Лексика презимена СР Хрватске” било је најбројније у следећим местима:
      Цремушница (Вргинмост) – 174 (34), 9 –
      Доња Цремушница (Вргинмост) – 3 –
      Лапат (Огулин) – 65 (11)
      Плашки (Огулин) – 12 (3)

      Да ли су Крагуљци прво стигли на Банију у околину Вргинмоста, па одатле мигрирали у околину Огулина, или је било обратно, тешко је рећи без неких детаљнијих истраживања, а могуће је чак да су обе групације, и ова на код Вргинмоста и ова код Огулина, досељене са неке треће стране, можда чак и у приближно исто време, тако да не треба искључити ни ту мање вероватну опцију.

      У књизи “Карловачко владичанство” презиме Крагуљац је забележено само са једном крсном славом – Свети Стеван, тако да би овај податак могао да помогне при неком даљем истраживању порекла, као и евентуална ДНК анализа. Занимљиво је да је у Хрватској на попису 1948. забележено и презиме Крагуљ у Далмацији и на северу Хрватске:
      Отишић (Сињ) – 21 (3)
      Иванац (Крижевци) – 17 (5)

      Могуће је да је презиме Крагуљац настало од презимена Крагуљ, али то је само претпоставка. Исто презиме Крагуљ забележено је и у попису православних у Босни 1882. године и то у следећим местима и са следећим славама:
      Архиђакон Стефан – Приједор
      Свети Јован Крститељ – Приједор
      Никољдан – Љубија, Паланчиште, Приједор, Ракељић (Приједор)
      Костајница, Сводно (Дубица)
      Дабар, Сански Мост, Томина, Стари Мајдан (Сански Мост)
      Стапари (Градишка)
      Св. Пантелија – Гомионица (Бања Лука)
      Градишка, Градишка Ламиначка (Градишка)
      Свети Тома – Гомионица (Бања Лука)

      У Босни није забележено презиме Крагуљац. Јасно је да би Крагуљци са Баније и Кордуна врло лако могли да потичу од Крагуља из Приједора са истом крсном славом (Архиђакон Стефан тј. Свети Стеван), али за нека сигурнија тврђења најпоузданија метода је ДНК анализа. Поготово што су у Босни Крагуљи забележени са великим бројем различитих крсних слава. Иначе, и презиме Крагуљац и презиме Крагуљ готово сигурно потичу од речи крагуј, назива за птицу грабљивицу која се у давна времена користила за лов. Град Крагујевац такође дугује име овој птици, а њено име је присутно у скоро свим словенским језицима, па се сматра прасловенском речју, иако има и других тумачења.

  2. Nikola Pjevac

    Postovani gospodine Erore,
    molim Vas da mi nešo kažete o poreklu porodice Pjevac , iy Zbjega kod Slunja.
    Hvala unapred
    Nikola Pjevac

    • Eрор

      У књизи “Карловачко владичанство” Милана Радеке наводи се презиме Пјевац са следећим крсним славама: Свети Стеван, Свети Василије, Ђурђевдан и Никољдан. Према књизи “Лексик презимена СР Хрватске” на основу пописа становништва СР Хрватске из 1948. године Пјеваца је највише било у следећим местима у Хрватској:
      Горње Примишље (Слуњ) – 65 (15), 2-
      Кордунски Љесковац – 37 (6)
      Примишље (Слуњ) – 20 (4)
      Тоболић (Слуњ) – 43 (10)
      Мрзло Поље (Слуњ) – 12 (2)
      Слуњ – 10 (2), 1 –
      Глина – 14 (4)
      Броћанац (Слуњ) – 8 (1)…
      Дакле, јасно је да је овај облик презимена најбројнији био на Кордуну.
      Занимљиво је да је у Читлуку код Госпића (до 1993. године селу насељеном Србима) забележено презиме Пјевач (84 особе у 19 домаћинстава), али у “Карловачком владичанству” нема података о крсној слави за ово презиме. У попису 1882. у Босни, презиме Пјевац је забележено са славом Ђурђевдан у селу Рујница код Бихаћа. Забележено је и презиме Пјевач са славом Никољдан у селу Паланка код Санског Моста, као и презиме Пијевац са славом Свети Јован у Штрпцима код Вишеграда. У данашњем телефонском именику Републике Српске није могуће наћи никог са презименом Пијевац, па је питање да ли су Пијевци у источној Босни код Вишеграда били уопште бројни или је то била само привремена локација, па није могуће ни износити неке озбиљније претпоставке да су Пјевци са Кордуна пореклом из источне Босне, иако се за нека презимена на Кордуну тако нешто може претпоставити (нпр. презиме Мркаљ из Сјеничака на Кордуну би могло да потиче управо из источне Босне где недалеко од Власенице постоји село Мркаљи…). Дакле, о пореклу презимена Пјевац географски је тешко нешто ближе рећи, али се могу изнети претпоставке да може потицати од презимена Пјевач из Читлука у Лици, или пак, да је настало од шпицнамета за неко друго презиме, а да је тај шпицнамет неко добио можда подругљиво по петлу тј. пјевцу (има низ сличних презимена у Крајини: Квочка, Ластавица, Магарац…) или је можда сасвим супротно добио шпицнамет Пјевац по томе што је умео лепо да пјева.

  3. Pero

    Ne vidim prezime BASARA na listi. Da li mozda zante poreklo tog prezimena?

    Hvala

  4. Eрор

    Басаре су у Хрватској према попису 1948. године биле најбројније на Кордуну. Могуће је да их није било на попису 1725. године, а можда их је и било тада, а да попис као и сваки други попис, није био савршен, па их није уочио. Углавном, Басаре су 1948. ван Кордуна још забележене као бројнија група породица само у Днопољу код Доњег Лапца. (23 особе у 4 куће), у Глинској Пољани код Петриње (17 у 5 кућа) и у Слуњским Моравцима код Карловца (51 у 10 кућа) (Слуњски Моравци вероватно нису спадали у места пописана 1725. године у овом попису војнићко-слуњске области, па је могуће да су Басаре још тада биле у Слуњским Моравцима). Сигурно је да постоји и нека веза између презимена Басара и Басарић (као нпр. презимена Кресоја-Кресојевић, Бастаја-Бастајић…), па је могуће да су Басаре на Кордуну од Басарића који су били према попису 1948. најбројнији у Барлетама код Госпића (101 у 22 куће) и у Могорићу код Госпића (53 у 12 кућа), тако да су то вероватно места порекла Басара са Кордуна. Басарићи према “Карловачком владичанству” славе само Ђурђевдан, док Басаре славе Јовандан, Ђурђевдан и Никољдан, тако да је поклапање славе још један од знакова који указују на могуће заједничко порекло. На попису у Босни 1882. Басара је било са славом Ђурђевдан у области Крупе, Унца, Санског Моста и Босанског Петровца, а са славом Никољдан у области Бихаћа. Басарића је тада било само у области Бос. Петровца са славом Ђурђевдан. Логично би било, на основу свега овог, да су Басаре и Басарићи истог порекла и да им је првобитна слава била Ђурђевдан. Да ли су у Босну прешли повратним миграцијама из Лике у 19. веку, или је презиме настало у Босанској Крајини још пре преласка у Лику у 16-17. веку и ту се задржало до краја 19. века, остаје питање, мада су обе варијанте веома реалне. У књизи “Сеобе и насеља” Стјепана Павичића, Басарићи се спомињу као веома бројно презиме у Лици током 17. и 18. века, а изгледа им је место одакле су се ширили по целој Лици, било са простора села Смиљан код Госпића. Нпр. у Мутилићу код Удбине тада су забележене обе варијанте (и Басаре и Басарићи), па је вероватно још тада настала та подела на два презимена. ДНК анализа неколико Басара и Басарића дала би сигуран одговор на ово питање. У овој Павичићевој књизи забележени су и 1540. године Басаревићи – “хрватски пресељеници” из околине Обровца у Покупље. Могуће је да постоји и нека даља веза са њима.

  5. Nada Kraguljac Kurtovic

    Hvala gospodinu Eroru na dragocenim informacijama u vezi porekla mog prezimena Kraguljac. Nasa krsna slava je Sv. Stevan.

    Srdacan pozdrav,

    Nada Kraguljac Kurtovic

  6. stevanovicd

    Поштовани Г’. Јоване

    Од самог почетка пратим ваш допринос на порталу Порекло, ЧЕСТИТКЕ !!
    Зато сам морао да проверим свој,сестрићев и шураков хаплотип ( ту није крај ). Међутим имам проблем јер по линији моје таште ( њеног оца ) нема мушких потомака. Пореклом су из Мрзлог поља презимена Дојановић и славе Ђурђевдан. Иселили су се у Војводину јер се на том терену направио некакав војни полигон.
    Ако било шта знате о том презимену значило би ми пуно јер бих барем могао да предпоставим којем хаплотипу припадају. Иначе по мајчиној линији су Бараћи а о њима се већ довољно зна.

    Поздрав
    Драган Стевановић пореклом Шаренац

  7. goran

    Postovanje gospodine Eror,
    Zanima me imate li neke informacije o prezimenu Miljevic, Iz sela Mholjsko.
    Lijepi pozdrav

  8. Вељко

    Поштовани господине Ерор.
    Моје презиме је Станојчић родом сам из Пјешћанице поред Вргинмоста већ дуже времена
    покушавам да сазнам нешта више о нашем порјеклу али нијесам далеко отишао у Пијешћаници је било 7-8 кућа са тим презименом ја сам добио податке о мом пра-пра ђеду отприлике осамнаести вијек сазнао сам да то презиме има у Тењи код Осијека једно село у посавини, а и босно око Бања Луке ако имаш више података молим те напиши.
    Поздрав Вељко.

  9. Slavica Velimirovic

    Postovani, zanima me poreklo Mudrica…znam da je postojalo i Mudric selo, ali se ne spominje…

  10. Dejan Kranjčević

    Poštovani,

    sasvim slučajno sam pronašao ovaj sajt i moram uputiti sve pohvale. Prezime Kranjčević sam našao na spisku, ali ne i selo Utinja na Kordunu, odakle su verovatno potekli Kranjčevići, koji su pravoslavci, iako ima i Kranjčevića katolika. Da li imate neke podatke o ovom selu i naseljavanju Kranjčevića?. ZNačila bi mi bilo koja informacija.

    Unapred zahvalan.

    Dejan Kranjčević