Порекло презимена, село Татинац (Ужице)

21. фебруара 2014.

коментара: 0

Порекло становништва села Татинац, град Ужице – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Положај и тип села, земље и занимање становништва.

Татинац је северо-источно од Ужица при изворима ужичког Липског Потока. Липски Поток постаје од три потока: Сорића, Рашковића и Глуваћског Потока. Око извора ових потока и по странама њиховим је ово село. Даљи токови сва три потока са имањима и насељима припадају Ужицу.

Татинац је брдовито село нагнуто Ужицу, преко њега води пут Ваљево-Ужице. Мало је земље за обрађивање, па и то што је има више је по врху села изнад Дубоког, него по потоцима. На све стране земљиште клизи и осипа се; село је сиромашно, његови становници су више рабаџије и радници у Ужицу.

Сеоске су куће растурене на све стране пошто овде нема старог села, село је новијег датума настанка, поникло у она времана, када је почело придолазити брдско становнишво у Ужице, па нашло да се овде може насељавати. Уз Глуваћски Поток део села зове се Глуваћи, где је горњи и средњи део села Татинца, а доњи вароши (сада града) Ужица. Уз оба друга потока део села се зове напросто – Татинац.

Име селу.

Брдо на коме је сеоско гробље и где су Ђоновића куће, зове се Татинац те је по томе и село добило тај назив. У ранија времена брдо је и сав шумски простор испод њега био је својина села Бухара, пуст и ненасељен са понеким путићем кроз шуме, где су Ужичани жегли ћумур и секли дрва.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Прва насеља поникла су пре сто година, када је Ужице први пут ослобођено и почело добијати обрисе српске вароши.

Микавице: Први досељеник у ово село настанио се при извору средњег потока око 1820. године био је неки Микавица, родом из села Трешњевице код Пљаваља. Микавице су вредни и радни људи, више занату и трговини одани. Два су му сина, Милан и Обрен сишли у Ваљево и на Уб и до скоро тамо имали потомство, трећи је остао у селу и од њега су две куће, славе Ђурђевдан.

Досељеници од 1834-1856 године су:

Рашковићи, стара кнежевска и бератска породица из Штиткова у Старом Влаху, раније из Никшићке Жупе. Ова је породица имала доста попова и калуђера, коју је овде довео 1834. године последњи кнез Драго Рашковић. Једна грана Рашковића одселила се у Штавље код Сјенице, неки су отишли Крагујевцу, Београду и Ужицу, где их и данас има. У селу их је 5 кућа, славе Лучиндан.

Николићи су до Поникавице и изнад севојничког пута, досељени из Куча, има их 5 кућа, славе Никољдан.

Ђуровићи су на Микавичком имању, досељени из Бијелих Брда од тамошње свештеничке породице, има их 6 кућа, славе Лазаревдан.

Досељеници из периода 1856. до 1878. године и после овог времена:

Дрчелићи су до Дубоког, дошли 1857. године из Црне Горе, из неких Дрчели, има их 6 кућа, славе Никољдан.

Пепићи су у Глуваћима и до Бухара, досељени из Глуваћа код Пљеваља, има их 5 кућа, славе Јовањдан.

Ћуповићи су из Рутоши, има их две куће, славе Аранђеловдан.

Станковићи су из Љубиша, има их 3 куће, славе Никољдан.

Терзићи су из Бјелица у Црној Гори, има их две кућа, славе Јовањдан.

Радичевићи и Савељићи су из Колашина Црног, има их 5 кућа, славе Усековање.

Станишићи су из Станишеваца, има их две куће, славе Никољдан.

Змајевићи су од Никшића, има их две куће, славе Савиндан.

Поповићи су у Глуваћима, досељени су из Пјешиваца, има их две куће, славе Зачеће Св. Јована.

Узуновићи су из Озринића, има их 4 куће, славе Ђурђиц.

Лазићи су из Биоске, има их две куће, славе Никољдан.

Дабићи су из Алијиног Потока, има их две куће, славе Никољдан.

Костићи су из Дробњака, има их две куће, славе Лучиндан.

Главоњићи су из Бање код Прибоја, једна кућа, славе Часне Вериге.

Шкрљићи су из Заграда у Црној Гори, има их две куће, славе Аранђеловдан

Илићи су од Крњаче, има их две куће, славе Аранђеловдан.

Павићевићи су из Станишеваца, има их две куће, славе Никољдан.

Ратковићи су из Вранеши, једна кућа, славе Ђурђевдан.

Гајевићи су из Точи, једна кућа, славе Ђурђевдан.

Миковићи су из Точи, једна кућа, славе Никољдан.

Ристановићи су из Трипкова, једна кућа, славе Стевањдан.

Миловићи су од Никшића, једна кућа, славе Јовањдан.

У Татинцу је 27 породица са 71-ом кућом.

ИЗВОР: Љубомир Павловић – Ужичка Црна Гора. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.