Порекло презимена, насеље Севојно (Ужице)

19. фебруара 2014.

коментара: 0

Порекло становништва насеља Севојно, град Ужице – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Sevojno

Положај и тип насеља, земље.

Севојно је са обе стране Ђетиње у присоју Трешњице, од Крчагова одвојено косом Виловинама. Има правилан круг, средиште му је садашња црква и школа. Испод обода тог круга за 70-80 метара поређане су куће на два места. Куће су каменитом земљишту. Од Горјана и по Трешњици су палеозијски шкриљци, са тих страна потоци свлаче многе сплавине; од Виловина и по Рујевцу су секундарни кречњаци са вртачама и чукама око кућа. Насеље је подељено потоцима и Ђетињом на џемате и засеоке. Део насеља на левој страни зове се Севојно а на десној Рујевац, два засебна краја, засебних атара. У Севојну између Горјана и Савића Потока је џемат Гај; западно од Савића до Ерића Потока је Младово, западно од Ерића Потока до Влаховца су Црквари и јужно од њега Влаховац.

Старине у насељу.

У непосредној близини Ужица има старих културних трагова, на њих ће сваки мештанин умети упутити, као на трагове старих зидина, градилишта и ископина. Прво насеље је засновано на Рујевцу, на коме се дају видети три разна културна трага негдашњег живота. После Рујевца насељени су Младови, па Гај и Црквари док је Влаховац насеље познијих година 19. века. Најраније породице су дошле пре 200 година, насеље се лагано пунило и празнило до 80-тих година прошлог (19) века.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Алексићи (Сокићи) су најстарија породица у Севојну. У Рујевац су дошла браћа Сретен и Секула и њихов синовац Дмитар из Тушине у Дробњацима. Сретен је био поп и поповао при севојничкој цркви, Секула је био радник докле се Дмитар одметнуо у хајдуке, побегао негде у Шумадију и негде у београдском округу застао. Од Сретена је остало деце; његов син и унук поповали су и престали. Секула се оделио од попа и млад умро, оставио удову Софију те му се потомци зову Сокићи. Сретенови потомци расељавали су се на све стране, данас их има као попова, учитеља и других занимања по Ужицу и другим местима; у Севојну их је 21 кућа, славе Стевањдан.

Трипковићи су у Младову, друга стара и опет свештеничка породица коју је довео поп Дамњан Трипковић из села Југова код Пљеваља. И она је дуго поповала, селу и Ужицу дала доста попова и трговаца; данас их има расељених на више страна, у Севојну их је 12 кућа, славе Јовањдан.

Бугари (Бугариновићи) је трећа старија породица готово у заједници са поп Дамњановим друштвом, чији је предак Анђелко Бугарин необично одевен, необичног говора, хода и кретања, прост и неокретан, дошао из околине Премћана у Доњем Колашину и населио се одмах до попа Дамњана. Бугара је данас много расељених; толико су се изменили да се сматрају најјачом продицом у Севојну, има их 15 кућа, славе Ђурђиц.

Чолићи су четврта по старини породица у Севојну, опет свештаничка породица, која се много расељавала и која има чиновника и других занимања. Чолиће је у Севојно довео у село поп Јеврем Чоло из Буковице код Пљаваља; од њега је остало 12 кућа, славе Стевањдан.

Дејовићи су из Бранежаца, има их 7 кућа, славе Аранђеловдан.

Скоковићи су из Кратова, има их 9 кућа, славе Аранђеловдан.

Ерићи су у Цркварима, дошли из Шљивовице, има их 6 кућа, славе Ђурђевдан.

Стојићи су одмах до претходних, по којима се цео крај зове Стојићи, досељени из старовлашке Трнаве, има их 5 кућа, славе Ђурђевдан.

Ђоковићи су у Цркварима, дошли из Пчелица, има их 7 кућа, славе Лазаревдан.

Марићи су од Буковице код Пљеваља, има их 7 кућа, славе Лазаревдан.

Перовићи су из Шљивовице, има их 4 кућа, славе Ђурђиц.

Сретеновићи су из Шљивовице, има их две куће, славе Ђурђевдан.

Аксентијевићи су у Цркварима, досељени из Љубиша, има их 5 кућа, славе Ђурђевдан.

Трнавци су из старовлашке Трнаве, има их 7 кућа, славе Пантелијевдан.

Лазаревићи су у Гају под Шерељем, досељени из Љубиша, има их 6 кућа, славе Ђурђевдан.

Ршумовићи су из Љубиша, има их 4 куће у Гају, славе Јовањдан.

Алексићи су од Негбина у Цркварима, има их 3 куће, славе Јовањдан.

Луковићи су из Шљивовице, има их 3 куће, славе Стевањдан.

Милинковићи су из Негбина, има их две куће, славе Цвети.

Досељеници у Влахову после 1878. године:

Велашевићи су из Бјелопавловића, има их две кућа, славе Св. Петку.

Божовићи су из Куча, има их 4 куће, славе Часне Вериге.

Косијери су из Дробњака, има их две куће, славе Ђурђевдан.

Николићи су из Радоине, има их две куће, славе Никољдан.

Стојковићи су из Рутоши, има их две куће, славе Стевањдан.

Јевђовићи су из Куча, има их 4 куће, славе Никољдан.

Спаловићи су из Куча, има их 3 куће, славе Никољдан.

Мијатовићи су из Бјелопавловића, једна кућа, славе Св. Петку.

Драгићевићи су из истог места као и претходни, има их две куће, славе Св. Петку.

Караџићи су из Дробњака, има их 4 куће, славе Лучиндан.

Петковићи су у Луковићима, дошли из Карана, има их две куће, славе Стевањдан.

Мирковићи су у Ђоковићима, досељени од Прибоја, једна кућа, славе Никољдан.

Накић је у Лазаревићима, дошао из Чајетине, једна кућа, славе Ђурђевдан.

Јовановићи су у Гају, дошли из Радоине, једна кућа, славе Никољдан.

Весовићи су из Чајетине, једна кућа, славе Јовањдан.

Раковићи су у Бугарима, досељени из Чајетине, једна кућа, славе Ђурђевдан.

Милијићи су из Куча, две куће, славе Никољдан.

Јанковићи су у Влаховцу, дошли из Бистрице – Полимље, једна кућа, славе Лучиндан.

Џелебџићи су из Бијеле Ријеке, једна кућа, славе Срђевдан.

Вучковићи су из Крчагова, једна кућа, славе Јовањдан.

Ивановићи су из Кратова, једна кућа, славе Никољдан.

У Севојну је 177 кућа од 40 породица.

Напомена: У књизи Љуба Павловић Севојно се назива селом, ја сам га преименовао у насеље, будући да је то сада (повелика) варош, оп. Милодан.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић – Ужичка Црна Гора. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.