Порекло презимена, село Крчагово (Ужице)

21. фебруара 2014.

коментара: 2

Порекло станoвништва села Крчагово, град Ужице – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Јужно и источно од Ужица, коме и већи део источног ужичког атара спада, јесте село Крчагово. Село је са обе стране Ђетиње и Забучјем. Врелима, Рујевачким Стенама и Виловинама Крчагово је подељено на неколико одвојених правих заселака, од који сваки има засебан атар и чини за себе село. Засеоци су скорашњи. Сеоски засеоци су: Виловине до Севојна, Влаховица и према Рујецу, Медино Брдо под Сарића Осојем иза Влаховца, Забучје по Забучју и изнад Ужица, Врело под Орловцем и око врела, која падају у Ђетињу, Гајеви – зараван на рујевачким Стенама.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Да ли по овом селу може бити каквих старина тешко је рећи, кад су по њему на све стране насеља из 1878. године па на овамо. Што је по овом селу било зиратног имања из Доварија у Крчаговском Пољу, које је од најранијих времена било више ужичко него сеоско, припадало је турским поседницима доцније нашим, тако да се ни данашњи сељаци нису могли њиме користити. Што је по Забучју, Гајевима, Врелима, Виловинама, Медином Брду и Штропцу обрадиве земље, својина је данашњих сељака, они су је и очистили. Прва насеља овог села пала су око 1865. године, најјача око 1876., 1878. и 1880. године па су одмах и престала. Има породица од Пријепоља и Нове Вароши са мањим приласцима са стране. Најстарије породице су у Гајевима, потом у Врелу, па Виловинама и Забучју а најмлађе на Медином Брду и Штропцу (западни део Виловина стеновит и врло близак реци).

У Гајеве су прво дошли:

Петаци, растурени до Збојштине, дошли из Косатице, има их 6 кућа, славе Никољдан.

Карапанџе су из Дренове; растурене у неколико породица по селу, има их 12 кућа, славе Лазаревдан.

Ћосовићи су из Косатице, има их 7 кућа, славе Јовањдан.

Аврамовићи су из Врбове, има их 5 кућа, славе Трифундан.

Чокаре на Забучју со дошли из села Чокара у никшићкој Жупи, има их 5 кућа, славе Ђурђиц.

Трифуновићи на Забучју су из Лике, има их 3 куће, славе Лазаревдан.

Тамбурићи су на Забучју, дошли од Никшића, из Требјесе, има их 5 кућа, славе Никољдан.

Вучковићи су на Виловинама, Забучју и Врелима, досељени из Радоине, има их 10 кућа, славе Јовањдан.

Баћковићи су у Штропцу, досељени из Рутоши, има их 4 куће, славе Ђурђевдан.

Стјеповићи су у Медином Брду, досељени од Никшића, има их 4 куће, славе Никољдан.

Лазовићи су до претходних, дошли из Куча, има их 3 куће, славе Никољдан.

Секулићи, Млађеновићи су у Штропцу први, у Врелима други, дошли из Бистрице (Полимље), има их 9 кућа, славе Лучиндан.

Бојовићи су у Штропцу, дошли из Радоине, има их 6 кућа, славе Јовањдан.

Пајовићи и Јоковићи, први су у Забучју, други у Врелима, дошли из Пјешиваца, има их 4 куће, славе Зачеће Св. Јована.

Живковићи су у Врелима, доши из Дробњака, има их 3 куће, славе Зачеће Св. Јована.

Ћебићи су у Врелима, дошли из Кратова, има их 5 кућа, славе Аранђеловдан.

Гогићи су на Виловинама, дошли из Радоине, има их 5 кућа, славе Никољдан.

Крловићи су у Виловинама, дошли из Рутоши, има их 3 кућа, славе Матијевдан.

Аврамовићи су у Гајевим, и они су из Рутоши, има их 5 кућа, славе Трифундан.

Раонићи су у Врелима, досељени од Никшића, има их 3 куће, славе Ђурђевдан.

Котлајићи су у Штропцу, дошли из Радоине, има их две куће, славе Аранђеловдан.

Загорчићи су у Штропцу, дошли из Рутоши, има их 4 куће, славе Ђурђевдан.

Матовићи су на Медином Брду, досељени од Бабина, има их две куће, славе Ђурђевдан.

Танасковићи су од истих страна, има их две куће, славе Стевањдан.

Милановићи су поред претходних, дошли из Радоине, има их две куће, славе Стевањдан.

Мирковићи су на Забучју, дошли из Рутоши, има их две куће, славе Ђурђиц.

Трипковићи су у Врелима, досељени из Рутоши, има их две куће, славе Никољдан.

Јовановићи су у Гајевима, дошли из Пчелица, има их две куће, славе Ђурђевдан.

Новаковићи су у Гајевима, дошли из Вранеши, има их две куће, славе Никољдан.

Оташевићи од Пчелица и Пљеваља, има их у Гајевима две куће, славе Ђурђиц.

Милекићи су у Врелима, досељени из Бистрице, једна кућа, славе Никољдан.

Смиљанићи су у Врелима, дошли из Бистрице, једна кућа, славе Лучиндан.

Стоковићи су из Пчелица, једна кућа, славе Ђурђиц.

Костићи су у Штропцу, дошли из Вранеши, једна кућа, славе Ђурђевдан.

Андрићи су на Сарића Осоју, дошли из Рутоши, једна кућа, славе Никољдан.

Милићевићи су у Гајевима, досељени из Рутоши, једна кућа, славе Ђурђиц.

Симовићи су из Радоине, једна кућа, славе Аранђеловдан.

Стевановићи су у Врелима, досељени из Куча, једна кућа, славе Никољдан.

Бошковићи су у Забучју, досељени из Качера, једна кућа, славе Никољдан.

Петровићи су из Пчелица, две куће, славе Ђурђевдан.

Бјелићи су ид Доњих Бјелица, једна кућа, славе Ђурђевдан.

Словићи су из Кратова, једна кућа, славе Аранђеловдан.

Туцовићи су у Гајевима, досељени из Гостиља, једна кућа, славе Пантелијевдан.

У Крчагову је 144 куће од 44 породица.

ИЗВОР: Љубомир Павловић – Ужичка Црна Гора. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Zoran

    Otaševići su na Gajeva došli iz Brezne. Trenutno imaju tri kuće. Ranije ih je bilo 4. Otaševići slave Stevanjdan.

  2. Vidic predra

    Treba pomenuti naselje Ada gde je zivelo vise porodica izmedju ostalih i porodica Vidic