У Дубровнику, као и у добром делу Далмације, до почетка 20. века постојао је велики број оних који су се изјашњавали као Срби католичке вероисповести. Један од трагова таквог изјашњавања може да се види и у календару “Дубровник” за просту 1898. годину.
Објављујемо статистички део овог календара у којем су, поред података о броју становника у Дубровнику и припадајућим насељима, између осталог може видети и изјашњавање којим језиком се говори у кући.
Дубровник је (са насељима Груж-Лапад, Бргат Горњи, Бргат Доњи, Грбавац, Мартиновићи, Макоше, Буићи, Петрача, Челопеци, Чибача, Брашина, Завреље, Солине и Плат) по попису из 1890. године имао 11.177 становника. Од тог броја највећи број су чинили католици (10.327), православних је било 546, евангелиста 221, Јевреја 79, мухамеданаца два и један унијат, те један становник без верског опредељења.
На питање који језик говоре у кући 9713 се изјаснио да је то српски језик, 716 талијански, 384 мађарски, 285 немачки, 52 чешки, 19 словенски, шест пољски и два руски језик.
Календар „Дубровник“ (овај број је изашао 1897. године, а за наредну 1898. годину), штампан је на латиници и бавио се књижевношћу, историјом, културом и политиком, а уређивао га је (период: 1897-1903) Антун Фабрис (1864-1904), дубровачки Србин католик. Сарадници Фабрису на календару „Дубровник“ били су многи тамошњи угледни Срби католици: Андра Мурат, дум Иван Стојановић (1829-1900), Марко Цар (1859-1953), Вид Вулетић Вукасовић (1853-1933)…
Кликните на линк да видите оригинални документ: Дубровник, статистика из 1890.
31. јануар 2014. у 15:20
Sava
Samo mi nije jasno kako je administrator uspeo da izvrsi konverzaciju sa doticnom gospodom na cistoj cirilici:)
2. фебруар 2014. у 18:35
Јовица Кртинић
Аутор : marko
Коментар:
DAI XXX.
Od Hrvata, koji su došli u Dalmaciju, jedan se dio odvojio, i zaposjeo Ilirik (Illurikon) i Panoniju (Pannonian), oni su također imali svoga neovisnoga kneza, koji je obdržavao prijateljske sveze, i to samo putem poslanika, sa knezom Hrvatske.
Prošetaj malo Bane internetom po Karpatima pa ćeš vidjeti svojim očima i čiti svojim ušima odakle potječu preci većine ljudi s ovog našeg prostora. Poslije toga pogledaj Slavene sa sjevera pa se zapitaj šta imate zajedničko.
2. фебруар 2014. у 18:37
Јовица Кртинић
Аутор : BIZANTINCI su pisali i govorili GRČKI
Коментар:
Без икакове накане да се упуштам у било какву расправу на ову тему јер си не могу дозволити да угазим у вјековни талог измишљеног појма Срби=Серви=слуге, робови по латинском изричају жеља ми је само да скренем позорност на повијесну чињеницу коју смо испровоцирани својом необавијештеношћу прихватили здраво за готово па се још и неумјесно шалимо у свакодневном подбадању.
Као прво измишљен је појам “Бизант” у глави Јеронима Волфа и Монтескјеа.
Као друго у вријеме владавине Василевса Ромејског и Аутократора Грка и Ромеја Константина Порфирогенета службени језик био је ГРЧКИ, а не латински тако да латински коријен ријечи отпада као злонамјеран.
Грчки РОБ = δουλος /doylos/ΔΟΥΛΟΣ/ …или..ΣΚΛΑΒΟ /SKLAVO/, а СЛУГА = υπηρετης // ΥΠΗΡΕΤΗΣ // ypiretis // тако да ја нигдје немогу да упоредим Серб него најближе је под Склаво, а ту спадају сва Славенска племена укључив и Бугаре.
2. фебруар 2014. у 18:37
Јовица Кртинић
Аутор : Duhovi
Коментар:
Nađite pdf fajl:marijan sivrić migracije iz hercegovine na dubrovačko područje
1667-1808….vlaških,crnogorskih i srpskih prezimena ko u priči.A i danas ih ima,uz novopečena prezimena zapadne Hercegovine.Nisu se prije Hrvatima izjasnjavali,u to doba pravoslavlje se nije moglo smislit,pa se olako prelazilo na katolike,trbuhom za kruhom.
2. фебруар 2014. у 18:39
Јовица Кртинић
Аутор : Ban
Коментар:
Dobro. Hajdemo sad redom:
1) Marko, crni Marko, da si se ikada zaista bavio poviješću znao bi da se poglavlje 30. o Dalmaciji (ne o Hrvatima), u znanosti odavna smatra interpolacijom (ono je pisano drugim stilom, a u faktografskoj je koliziji sa ostalim poglavljima u ovom djelu). Prvi je to primjetio J.B. Bury, ali o tome možeš čitati i kod Klaićeve i kod Grafenauera. No, sve i da jeste Carevo (a neki povijesničari, upravo srbijanski, smatraju da je), očevidno je da je iz nekog drugog njegovog djela (upadljiv je nedostatak odjeljka o Dalmaciji u u njegovom djelu De Thematibus) i da ga je Car/Interpolator prenio iz nekog drugog izvora. To se vidi i po nekim jednostavnim primjedbama, poput one da Hrvati stanuju “iza Bavarske” (a ne kako se kaže u poglavlju o Hrvatima “iza Turske” (Madžarske), što govori o položaju onog koji je pisao ove rečenice.
2) Sve u svemu, čak i da je Carevo, ova rečenica koju si ti naveo je jedna od najproblematičnijih u njemu i gotovo svi (uključujući i hrvatske znanstvenike) je smatraju interpolacijom. Teško je, naime, povjerovati da bizantski car koji piše vanjskopolitički vodič sa brojnim zemjopisnim odrednicama, odjednom ovdje ne zna što su Ilirik i Panonija. Ilirik je, valjda to znaš, u desetom stoljeću anakronizam, a sve i da Car misli na drevnu diocezu, te samim tim (uz Panoniju) cijeli danšnji Balkan, valjda je znao da je Dalmacija dio Ilirika. /S obzirom na zbrkani zemljopis iznet u ovom poglavlju, ja vjerujem da je pisac (ko god to bio) u rukama imao isti izvor koji je imao i Pop Dukljanin (s tim u vezi i onaj pomen Hrvatske od Istre do Valone, a u prethodnoj rečenici da se Hrvatska graniči sa Paganijom na Cetini?!, te nešto kasnije da Srbija (per se) obuhvaća sa sjevera sve ove zemlje (što će reći, ako ćeš već vjerovat ovom poglavlju, da su oblasti sjeverno od dalmatinskog priobalja bile Srbija?!)/
3) Tu dolazimo i do logike, jer ova je rečenica u koliziji i sa onima oko sebe. Kako je moguće da se jedan dio odvoji (dakle manji dio) od onih koji naseliše Dalmaciju (a tu znamo imena župa, gradova i granice) i naseli (da se ovdje ne bavim prijevodom glagola ενκρατειν – koji se na engleski prijevodi kao embrace) cijelu (ovo si ti izmislio) Panoniju i Ilirik?! (tj. oblast višestruko veću od matične teritorije). Hauptmann je pokušao razriješiti ovo tako što je dao tezu po kojoj je Car/Interpolator mislio na Norik, a ne Ilirik, pa bi se onda ovim imalo ukazati na tzv. Panonsku Hrvatsku, te eventualno Karantaniju.
4) Nije bilo nikakve druge seobe. Vidi Klaićevu za ovu teoriju.
Kako god, da bi se bavio poviješću ne smiješ izvlačiti rečenice van konteksta i veće cjeline kojoj pripadaju, a kada čitaš povijesne izvore, ne preskači napomene, komentare i drugi prateći materijal, jer mogu ti od velike pomoći biti.
3. фебруар 2014. у 04:36
cbcb
U Dubrovniku, od pamtiveka, govorilo se srpski, govorilo – kako od pucana, tako od vlastele, kako kod kuce tako i u opcini”, pisao je hrvatski istoricar Natko Nodilo.
27. октобар 2021. у 15:29
cavtaćanin
i to 1883 godine…jebiga sami smo krivi što smo ispali naivni i mislili da možemo da verujemo, nekom od kog koga bližeg nemamo, koliko god zvučalo suludo…a oni su za to vreme oštrili noževe 40ih i kasnije (90ih) pravili spiskove…
3. фебруар 2014. у 18:12
marko
Vidljivo je da poglavlja DAI nisu pisana ni u isto vrijeme ni od istog čovjeka ali to ne znači da je napisano laž. Običnom primitivnom rekonstrukciom današnjeg dostupnog povjesnog znanja može se jasno utvrditi istina o kretanju Hrvata i Bojki sa Karpata na Balkan.Ako se osim povjesnih izvora u rekonstrukciju uvedu i ostali dostupni elementi kao genetika,arheologija,izgled ljiudi rasa,jezik itd Može se skoro pa 100% utvrditi tko kome pripada i tko je odakle došao.
To da je netko sebe ili drugoga smatrao pripadnikom drugog naroda i nacije nema značaja. Takvih primjera je previše.I danas (kad sve imamo na dlanu) ljudi često neznaju tko su.Uostalom da nije tako nebi svaki narod ili država bili nekakva mješavina.A i današnji Srbi bi znali da im je temeljno pleme Bojke a da je Srbin samo nadimak. Bojim se i pokušaj nečasnih povjesničara da ukradu tuđu povjest i identitet. Svi znamo za i najmanja Slavenska i Balkanska plemena u povjesti ali plemena Srba koje je došlo na Balkan nema niti ga je bilo pod tim imenom. Nema sumnje da su Bojke bile junačko i jako pleme,koje je drmalo Balkanom pa i šire ali je po mom mišljenju na jugu asimiliralo previše Arnauta,Vlaha,Bugarskih slavena i Cigana,koji su kasnijim selidbama selili na sjever.
4. фебруар 2014. у 11:55
Ban
Dobro, Marko, kako te nije sram da se pozivaš sve vrijeme na Porfirogenita, a onda kažeš “ali plemena Srba koje je došlo na Balkan nema niti ga je bilo pod tim imenom”?! Ili si na nekoj internet stranici pročitao samo onaj pasus o Hrvatima, pa jadan ni ne znaš koliko je Car u ovom djelu posvetio Srbima? Niti znaš da je ime zemlje iz koje Srbi, po Caru, dolaze – Βοικι/Bojki (nije padež u pitanju, Marko). Da li je to zemlja karpatskih Bojki ili Bojemija (današnja Češka, u kojoj je nekada živjelo keltsko pleme Boji, ne znamo pouzdano).
Što se tiče Arnauta i inih koje su Srbi asimilirali, morao bih znati da se u sveopćem pomjeranju balkanskog stanovništva na sjever i zapad u doba turskih nadiranja ovo svakako dešavalo, no istina je onda i da su današanji Hrvati (barem većina) u tom slučaju zapravo ti “pravi Srbi, potomci Bojki”, a pravi Hrvati (očevidno isključivo čakavci) danas su zapravo asimilirani u Madžare, Austrijance, Slovence, Čehe/Slovake. Zato ti, Marko, danas sa nama komuniciraš na srpskom jeziku, a vjerojatno si i etnički Srbin, jer još je Ante Starčević tvrdio da su tadanji Hrvati po narodnosti gotovo 70% Srbi (a znamo da se etnička struktura od tada mjenjala i dalje u tom smjeru, samo još agresivnije). O krađi povijesti može se napisati višetomno djelo na račun ponovnog stvaranja Hrvata od strane Beča u XIX stoljeću i kleptomanskoj akciji austro-ugarskih zvaničnika da ovom svom čedu pribave i povijest (jer tu je zanemaren etnički princip, a uveden tzv. princip “povijesnog prava”, s tim u vidu, vidi narečenog Starčevića, a sada znaš i otkuda “pravo” HSP-u).
U svakome slučaju, s obzirom na to su ti obrazovanje i argumentacija na razini ustaških pamfleta iz doba NDH, više se neću baviti tobom.
4. фебруар 2014. у 17:18
marko
Odošte Vi Bane u kaljužu Balkanske politike.
Povjest bi trebala biti brutalna rekonstrukcija istine a ne nakaradna i lažljiva politička propaganda.
Ništa ne ukazuje da su Balkanski Srbi živjeli na teritoriju koje pokriva današnja Češka. Uostalom evo
Popis čeških plemena:
Chorwaci (Charváti; bez sumnje Hrvati), Deczanie, Dulebowie (Duljebi), Lemuzowie (Lemuzi), Litomierzyce, Łuczanie (Lučané), Pszowianie, Siedliczanie, Zliczanie (Zličania).
29. април 2014. у 13:12
Milanče
Nisam mislio da se umešam u ovu diskusiju o tome ko je bio pre, kokoška ili jaje, ali me je ovo izprovociralo. Ko je bio u Češkoj, pa i ako nije, ali je samo detaljno proanalizirao geografsku kartu, mogao je da vidi da na Vltavi postoji sedam proširenja, koja se zovu Slapi, a na brdu iznad njih mesto Novi Knin! Na severu Češke gomila toponima: Srpska Kamenica, Srpski Šenov itd. A na jugu Morava! Šta je ovde lažljiva politička propaganda??? Niste strašni što se ničeg ne bojite, već što se ničeg ne stidite!!!!!!!!!!!
4. фебруар 2014. у 19:13
Синиша Јерковић
Из најстарије чешке хронике, Далимилове хронике:
O pocatce jazyka ceskeho
“V srbskem jazyku jest zeme,
jiez Charvatci jest jme.
V tej zemi biese lech,
jemuz jme biese Cech.”
Света Људмила, вјероватно прва српска православна светитељка, а чешка кнегиња је била ћерка кнеза Пшована и српског поријекла.
“Podle Kristiánovy legendy byla dcerou Slavibora, pšovského knížete, což bylo staré označení Mělníka. Podle staroslovanské legendy pocházela ze srbské země.”
Пољаци Пшоване називају Срби Пшовани. Чешка је препуна српских топонима, а уједно су Чеси са Словацима једини народ који име Срба изговарају правилно Срб, а не Серб.
Pszowianie, Serbowie-Pszowianie (łac. Psouane, Pssouane, cz. Pšované) – plemię zachodniosłowiańskie z IX-X wieku, odłam Serbów połabskich, mieszkające niegdyś w Kotlinie Czeskiej u zbiegu rzek Wełtawy i Łaby (w okolicach dzisiejszego Mielnika). Głównymi ich ośrodkami plemiennymi były grody: Pšov, najważniejsze centrum plemienne położone nad rzeką Pšovką, prawym dopływem Łaby, Stará Boleslav i Přibory.
Изузев свих ових доказа, везу балканских и чешких Срба доказује и генетика и археологија.