У Дубровнику, као и у добром делу Далмације, до почетка 20. века постојао је велики број оних који су се изјашњавали као Срби католичке вероисповести. Један од трагова таквог изјашњавања може да се види и у календару “Дубровник” за просту 1898. годину.
Објављујемо статистички део овог календара у којем су, поред података о броју становника у Дубровнику и припадајућим насељима, између осталог може видети и изјашњавање којим језиком се говори у кући.
Дубровник је (са насељима Груж-Лапад, Бргат Горњи, Бргат Доњи, Грбавац, Мартиновићи, Макоше, Буићи, Петрача, Челопеци, Чибача, Брашина, Завреље, Солине и Плат) по попису из 1890. године имао 11.177 становника. Од тог броја највећи број су чинили католици (10.327), православних је било 546, евангелиста 221, Јевреја 79, мухамеданаца два и један унијат, те један становник без верског опредељења.
На питање који језик говоре у кући 9713 се изјаснио да је то српски језик, 716 талијански, 384 мађарски, 285 немачки, 52 чешки, 19 словенски, шест пољски и два руски језик.
Календар „Дубровник“ (овај број је изашао 1897. године, а за наредну 1898. годину), штампан је на латиници и бавио се књижевношћу, историјом, културом и политиком, а уређивао га је (период: 1897-1903) Антун Фабрис (1864-1904), дубровачки Србин католик. Сарадници Фабрису на календару „Дубровник“ били су многи тамошњи угледни Срби католици: Андра Мурат, дум Иван Стојановић (1829-1900), Марко Цар (1859-1953), Вид Вулетић Вукасовић (1853-1933)…
Кликните на линк да видите оригинални документ: Дубровник, статистика из 1890.
5. фебруар 2014. у 10:09
marko
Zar i ti Siniša. Reći i napisati za Polapske i Češke Sorbe ili Srbe da su isti narod ili istog podrijetla sa Balkanskim Srbima mogu samo totalne neznalice ili manipulatori. To je kao da tvrdiš za mačku da je pas i to objašnjavaš: istom dlakom,ušima,nogama itd. O tome je sramota raspravljati.
Genetika dokazuje suprotno od tvoje tvrdnje.Vjerojatno kao i ja znaš Češki Autosomal DNA.
[1,] “Czech” “0”
[2,] “Slovakian” “2.6944”
[3,] “Slovenian” “4.4102”
[4,] “Croatian_V” “5.2326”
[5,] “German-North” “5.6312”
[6,] “German” “6.2618”
[7,] “Hungarian” “7.3219”
[8,] “Croatian” “7.8568”
[9,] “Ukrainian-West” “8.5235”
[10,] “Austrian” “8.9247”
[11,] “Swedish” “9.2401”
[12,] “German_V” “9.6426”
[13,] “CEU_V” “9.6566”
[14,] “Ukrainian_V” “10.1705”
[15,] “Bosnian” “10.2669”
[16,] “Sorb” “10.8176”
[17,] “Swedish_V” “10.872”
[18,] “Ukrainian-Center” “10.9672”
[19,] “Belarusian_V” “11.7597”
[20,] “Mordovian_V” “12.5008”
[21,] “Latvian_V” “12.7271”
[22,] “Welsh” “13.0882”
[23,] “Polish_V” “13.7851”
[24,] “Russian_cossack” “14.052”
[25,] “Ukrainian-East” “14.0613”
[26,] “Ukrainian” “14.4589”
[27,] “Russian_V” “14.7499”
[28,] “Norwegian_V” “14.9315”
[29,] “Russian_South” “15.1291”
[30,] “Serbian” “15.837”
5. фебруар 2014. у 23:14
Синиша Јерковић
Не знам како аутосомални резултати данашњих Чеха имају икакве везе и са балканским и са полапским Србима. Када сам говорио о генетској вези сјеверних и балканских Срба мислио сам прије свега на y-dnk, јер се једино помоћу ње, а не преко аутосомалне днк могу пратити евентуалне везе народа. Веза тј. хаплогрупа која недвосмислено повезује Чехе и Србе јесте хаплогрупа I2a Dinaric South. Чак и кад сам радио деатљну анализу стабла за хаплогрупу I2a Dinaric South, лако је уочљиво да постоји веза са чешким и њемачким хаплотиповима (много је оних управо са подручја Полабља) са српским хаплотиповима. Неко је ту I2aDinaric South морао донијети са сјевера, а то су могли бити само Срби. Баш као и карактеристичну керамику. У западној Чешкој постоји хотспот хаплогрупе I2a Dinaric, док је на истоку Чешке гдје су обитавали Хрвати он сасвим мали.
Дакле, ја нисам говорио о укупној генетици Чеха јер нисам ни постављао једначину Чеси=Срби, већ сам само рекао да су у раном средњем вијеку дијелови српског народа живјели на територији данашње Чешке, за шта постоје и генетски и археолошки и историјски, па и лингвистички докази.
6. фебруар 2014. у 10:15
marko
Možda su stvarno Srbi potomci Blahnića iz Češke: Ondra Blahnik 1482, Libkov, Bohemia I2a I-P37.2
255903 Wenceslaus Blahnik b. abt 1717 d. bef 1797 I2a I-P37.2
258393 Wenceslaus Blahnik b. abt 1717 d. bef 1797 U Blahn I2a I-P37.2
302671 Josef Blahnik I2a I-P37.2 P37.2+
260913 Jakub Blahnik c 1720 Blahniks Mill Between Chodsko I2a I-P37.2 P37.2+
265073 Rostislav of Vitkovy I2a I-P37.2 P37.2+
256092 Fridrich Blahnik babt 1738 d1801 Kout I2a I-P37.2 PF3618+
N114288 Wenceslaus Blahnik b. abt 1717 d. bef 1797 I2a2 I-M423 iz Češke.
Možda su Germani potomci Macira iz Bukovice a možda i su i Slaveni potomci Avremijevaca -Azbukovaca.
Mašta može svašta.
6. фебруар 2014. у 12:29
Јовица Кртинић
Марко, одосте ви предалеко, али добро. Није први пут. Него, како би било да се вратимо на тему текста. Ево, имамо и наградно питање за вас, с обзиром да је оспорено како су се Дубровчани изјашњавали у националном смислу те 1890. године, кад је урађен попис.
Дакле, питање за Марка (може и за Дубровчанина) гласи:
Која странка је освојила већину на локалним изборима у Дубровнику те 1890. године?
6. фебруар 2014. у 16:18
marko
Srbokatolici su od 1890. do 1899. vladali Dubrovnikom, zbog međusobnih svađa hrvatskih stranaka i neizlaska Hrvata na izbore, no široke mase Dubrovčana nikada nisu prihvatile srpski nacionalni identitet.
Znao sam da se Srbin postaje na razne načine ali da si Srbin ako ikad glasuješ za Srbe ili Posrbice to nisam znao.
6. фебруар 2014. у 20:44
Јовица Кртинић
Врло добро, Марко, врло добро. Још кад искључиш и машту биће то и одлично.
15. фебруар 2014. у 21:40
Bore
Gospodo Marko i Dubrovčanine ako laže koza ne laže rog pa vi možete i ne morate vjerovati to je vaše demokratsko pravo.Ja na primjer vjerujem onome što je objavio administrator.
16. фебруар 2014. у 01:01
vitavita
Dečki, može li bez vređanja: ružno vas je čitati.
Vratimo se na temu:
ako postoje dva izvora koja tvrde nešto suprotno, jedan iskrivljuje istinu i navodi na pogrešne zaključke. (moguće i nezlonamerno, potrebno je videti istorijski kontekst nastajanja dokumenta). Primenimo li zdrav razum videćemo da iz kalendarovog popisa rezultira kako tada u Dubrovniku nisu postojali ljudi koji u kući govore hrvatski, a to jednostavno nije istina.
21. фебруар 2014. у 09:25
Joe
@marko: “Znao sam da se Srbin postaje na razne načine ali da si Srbin ako ikad glasuješ za Srbe ili Posrbice to nisam znao.”
Србин се не постаје, као Србин се рађаш, а постаје се Хрватом. На основу тога су многи Срби постали Хрватима, укључујући и дубровчане.
22. фебруар 2014. у 10:29
marko
Koliko ja znam Dubrovčani su uvjek bili slobodni građani a nikad servi,serbi,sorabi ,srblje,srbljaci.Koliko ja znam oni su( kao i stari Grci) takve prodavali za mletačke i arapske galije.
22. фебруар 2014. у 15:57
Клаудије
Разумем слободу говора у коментарима и све, али немојмо претеривати. Ипак не би требало загађивати један овакав портал усташким баљезгаријама.
22. фебруар 2014. у 20:25
Александар Маринковић
А немој тако…видиш да Маркан не мере без Србаља 🙂 Залуд му се бришу постови с изливима примитивне мржње и незнања, он се опет враћа. Патолошка љубав 🙂
Овог пута не зна да су у робље продавани богумили и ”пагани” (они који су још увек практиковали старославенску веру) јер се нису сматрали хришћанима. Хришћане ниси могао продати у робље, а невернике јеси.
26. фебруар 2014. у 03:13
Принцип
Прелепа дискусија, заиста. Него негде изнад се са правом потегло питање, ко полаже право на историју, односно, ко је пише веродостојно? И постоји ли уопште нешто шта је везао за историју а да може да се назове веродостојним?
И који је то цар у било којем делу историје, који је икад и покушао да увелича противника, односно народ који је хтео или покушавао да покори? Мапе и списи су чудо и идеалан начин покоравања, прекрштавања и лагања, па макар и (почетно) само на папиру, поготово ако се потом добро сакрију такве мапе и списи, а противнички најрадије спале.
Па видите овако, ево пре неки дан изгоре нам цела архива Аустроугарског периода у Сарајеву, и гле дивна чуда, баш на стогодишњицу првог светског рата, а тамо тобож неки “мирни демонстранти” дигли неку фрку око економског незадовољства, против корупције, више-европских циљева и сл…. а још само пре годину две се хушкало нешто да би као Фердинанду да дигну споменик, како би Принципа да прогласе за историјског терористу, и то баш у том истом Сарајеву. Па после тога да би и Аустријанци као неку ревизију првог светског рата, јер су им тамо неки епитети у вези са истим, из неких разлога након сто година ето више досадили. И гле дивна чуда, архив напросто изгоре, и то комплетан архив!
Другим речима, чији је интерес да се комплетна архива спали? Ко би се усудио да и сања тако нешто? Исто као и питање: коме је уопште био интерес да изгори чувена библиотека античке Александрије?
Па видите господо, интересантни су то детаљи и ретко коме западну и за око, поготово ако се дигне нека свеопшта фрка за нешто тобож сасвим десето. И на крају ладно прочитате у новинама, или још каснијеу историјским списима: “изгорело на нејасан начин и из нејасних разлога”.
Уосталом: одговор на оба питања је логичан и јасан: у интересу је ономе коме туђа ЗАБЕЛЕЖЕНА прошлост политичко-историјски виђено није одговарала. Да се кладимо да је исте ноћи у Бечу био мега-парти, док је архива у Сарајеву још горела!
А и Хитлер је за те цаке знао, па није нипошто случајно што је и у другом светском рату гомила измеђуосталог Београдских архива на исти или сличан начин делом уништена, делом украдена.
Зато и јесте основно правило поделе историје, на оне који граде и оне који пале и руше.
Него лепо је од Дубровчанина и Марка што умеју да читају ћирилицу. Дивно, дивно.