Порекло презимена, село Брајковићи (Косјерић)

2. јануара 2014.

коментара: 0

Порекло становништва села Брајковићи, општина Косјерић – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај, тип села и земље.

Ово најлепше и најплодније црногорско село је у доњем току Кладорубе. Родности његовој доприноси много дубоки поток Дракшан. Око њега су лепе и простране ливаде, пашњаци и њиве. По родности не изостаје ни у чему од моравских села око Чачка, због чега га и зову црногорском житницом. Од севера је као неким великим зидом ограђено од мионичке и ражанске котлине Глоговцем и читавим низом високих ридова, кроз које се пробијају Кладоруба и Мионичка Ријека. И на запад и на исток као и на југ низ Кладорубу село неосетно улази у друга села равницама.

Сеоске су куће збијене на три места; на Алабабу – високу праву кредну косу, на којој кредни пешчари дају добар зидни и грађевински материјал, Јасикову раван – при извору Дракшана и Глигоријевићеве на десној страни Кладорубе под Ридовима. На Алабаби и Јасиковој Равни куће су збијају и већ су се оба краја спојила и далеко на исток отишла. Глигоријевићи се растурају у спуштају Косјерићима, њиховој Дубници.

Старине у селу.

Ово је село родно па је увек морало имати становништва. Под Глоговцем она велика гробљишта, по Глигоријевићима и Дубници доказ су негдашњег живота.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Сикирићи су прва досељена породица, досељена из истоименог села у Никшићкој Жупи пре 250 година. Сикирићи су дошли у Захаријиће у Кремна, па су их они потисли овде и неселили да послуже свима другима који су се имали кретати „озго“. Први Сикирић се населио у Алабаби, на њеној средини, где су његови потомци и данас, а неки су доцније прешли у Глигоријевиће и тамо се наместили због тескобе на претходном месту. Ово је вредна, радна, разборита и имућна породица која је у кумству са многим породицама, које су пролазиле кроз ово село. Сикирића у Алабаби има 21 кућа, у Глигоријевићима их има под презименом:

Петронијевићи 12 кућа;

Шујића (Петровића и Јевремовића) такође 12 кућа, укупно 45 кућа Сикирића, славе Лучиндан.

Прандуле (Прандулићи) су дошле у исто време када и Сикирићи из села Прандуле у црногорском Колашину. Ђуро и Ђоко Прандулић пали су на Јасикову Раван до Шеврљуга и како су још на старом месту били занатлије и сточари, оба се одаду изради камена. И данас су:

Ђуровићи и Ђорђевићи (потомци ова два брата) су први и чувени каменоресци у околини, који се такмиче са Обреновићима у Цикотама и Васићима у Каблару. Прандулићи су данас:

Благојевићи и Тешићи до Шеврљуга, док су Ђуровићи при извору Дракшане, Ђорђевићи на мајданима на Алабаби, има их укупно 28 кућа, славе Аранђеловдан.

Зјали су трећа породица истовремено досељена са претходнима. Родоначелник ове веома вредне, штедиљиве и за чудо истрајне породице, Марко Зјаловић населио се на Алабаби, лево од Сикирића и сада су на истом крају и прешли на другу страну у Глигоријевиће. Зјали се истичу вредноћом, богатством и пргавошћу, пореклом су Кучи, те их сељаци зову тим именом, хтевши преставити њихову пргавштину. На Алабаби су:

Марковићи 11 кућа,

Николићи и Петронијевићи по једна кућа уз Зјале у 8 кућа у Глигоријевићима – укупно 21 кућа, славе Никољдан.

-Ивановићи-Глигоријевићи су се доселили много касније из Косјерића и подигли на своја летишта високо под Ридове, има их под овим општим презименом, којим се зове читав крај у Брајковићима (Глигоријевићи), укупно 13 кућа, славе Стевањдан.

Деспотовићи су дошли када и претходни из Вранеша код Нове Вароши, има их две куће, славе Ђурђевдан.

Јоковићи су из Карана, прешли по позиву неког Сикирића сродника, има их 7 кућа, славе Ђурђевдан.

Крсмановићи у Ђуровићима су из Семегљева, има их 5 кућа, славе Јовањдан.

Марковићи у Поточаљима, северно од Алабабе су од Пријепоља, има их 9 кућа, славе Никољдан.

Јовановићи су на Алабаби, дошли из Пчелица, има их 5 кућа, славе Ђурђевдан.

Толовићи су из Осата, има их 4 куће, славе Јовањдан.

У позније досељенике спадају:

Миликачићи су дошли из Осата у Босни, населили се око Зјала, има их 4 куће, славе Аранђеловдан.

Милијашевићи су исто из осата, има их две куће, славе Ђурђевдан.

Обе су породице занатске, сиромашне, напуштене и врло непажљиве на себе.

У Брајковићима има 145 кућа од 12 породица.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.