Порекло презимена, село Галовићи (Косјерић)

31. децембра 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Галовићи, општина Косјерић – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Противно суседној Дубници Галовићи су право брдско село, хватају се највиших црнокосних висова изнад косјерских Бара и Цикота, преваљују преко Скрапежа и дуж Косјерића и Брајковића по дну Дупнице излазе на ридове под Росиће и Дреновце.

Ово село је раздељено у 4 одвојена краја: Борова Главица под Ридовима, Зарићи – средина села или Дубница, Млађеви изнад Скрапежа до Годљева и Сува Врела под Црнокосом.

Тип села, земље и шуме.

Галовићи су право брдско село, каменитог и ридовског земљишта, само средином око Дубнице равног и способног за обрађивање. По родности далеко заостаје од Дубнице и Годљева, северни крај му је без користи у прлима и ридовима, а јужни у камену и шуми. Мало је земље те се народ много сели и иде у аргаштину.

Старине у селу.

Пође ли се старим путем за повленска села преко Дубнице наићи ће се на стара гробља, као што ће се таква иста наћи и на прелазу преко Скрапежа и Сува Врела. Ова су општа гробља, сва једнолика. Шта је било са старијим породицама не зна се, али предање вели да су Галовићи, оснивачи села, отишли некуда у околину Шопића и изгубили се.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Гавриловићи, бивши Деспотовићи су најстарија породица, по којима неки мисле да се и ово село зове. Гавриловић је ново презиме, старије је Деспотовићи, али је то замрло и очувало се на унетој породици са стране. Дошли су из околине Пљеваља као сточарска породица и населили се на Боровој Главици, где им се део села тако звао, има их данас под неколико презимена, укупно 12 кућа, славе Јовањдан.

Млађеновићи су друга јача сточарска породица, досељена из Бобова у Полимљу одакле су дошли као јака породица, разделила се па се нешто одселило у ваљевска села а само једна породица остала овде. Они су збијени око Сувих Врела или су се померали према Скрапежу и измењали презимена, има их 13 кућа, славе Никољдан.

Зарићи су дошли из Бобова у Плимљу, населили се у средину села, има их неколико породица у 13 кућа, славе Јовањдан.

Маријићи су дошли у исто време када и претходни, хајдучка породица побегла из ваљевских Крчмара, заузели крајеве до Годљева где их данас има 10 кућа, славе Лучиндан.

Трипковићи су након деобе дошли из Севојна, насељени у Млађевима, има их 11 кућа, славе Јовањдан.

Лучићи су позната породица у селу, насељена иза гробља над Скрапежом у Млађевима, досељена из Заостре у Полимљу, плодна, најјача и најразвијенија породица, има их 16 кућа, славе Никољдан.

Јешићи су из Косјерића од тамошњих Ивановића, населили се у Зариће, има их 6 кућа, славе Стевањдан.

Софронијевићи су из Дубнице, сишли на своје имање, славе Стевањдан.

Сретенијевићи су у Врелима, доселили се из Косјерића, славе Никољдан.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.