Порекло презимена, село Косјерић (Косјерић) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Косјерић (по књизи Косјерићи), општина Косјерић – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА Порекло становништва села Косјерић (по књизи Косјерићи), општина Косјерић – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Косјерић (Косјерић)

Порекло презимена, село Косјерић (Косјерић)

Порекло становништва села Косјерић (по књизи Косјерићи), општина Косјерић – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села, земље и шуме.

Ово велико село је на обема обалама Скрапежа и уз свој већи дрмановски поток Лимац високо дигнуто на Дрмановину и Црнокосу. По општем изгледу типско брдско село, где су насеља на завалама а имања око потока и Скрапежа, брда под шумама и испустима. Земљиште му је врло родно иако каменито, те долази у ред имућних и плодних црногорских села. Најлепша су имања низ Скрапеж и око Тулимирског Брда. Уколико му је низ Лимац каменитије и кречњачким ртовима изломљено земљиште утолико је родније.

Тип села.

У погледу насеља Косјерић су типско старовлашко село са великим џематима. Прва висока кречњачка тераса испод Дрмановне зове се Баре, насељена је и тим именом се зове, она је западно од вароши Косјерић и високо над Скрапежом. Средњи ток Лимца зове се Долине и насељен је под тим именом, лево од њега изнад Анатеме и дубоко у Црнокоси је Палеж. Горњи ток Лимца несељен је и зове се Дрмановина. Широки насељени део Црнокосе испод велике кречњачке чукаре Градине зове се Градина, насеља под Тулимировим Брдом, источно од вароши, зову се Дивчићи – Дивци, северно од вароши преко Скрапежа је Бели Гај.

Старине у селу.

Многе градине по Црнокоси, стара гробља, старе ископине, доказују да су ту била стара насеља, која су временом нестала.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Косијерци су најраније насеељена породица. Некакав Антоније Косјерац дошао је врло давно са Косјера у Црној Гори, па у Палеж и по дну њега се населио. Антоније је имао три сина; Радоја, Сретенија и Петронија, потомци су познатији по Радоју него по Антонију. Ова дуговечна, богата трговачка породица умела се увек истицати и давати највиђеније представнике селу и околини. Деобама Антонијеви су се потомци растурали и сада их има на старом месту, у Дрмановини и Палежу под презименима:

Сретенијевићи, Јовановићи, Петронијевићи, Ђорђевићи и Радојевићи, укупно 22 куће, славе Никољдан.

У село су у један мах дошли готово сви из једног места: Јован Баранин из села Бара, његова сестра удова Угрина са седам синова из Бара, Вукола Ивановић из Диваца и Милоје и Тулимир Дивци, сви из црногорског Колашина. Вођа ове досељеничке дружине био је Јован Баранин коме је, кад је стигао у ово село, пао у очи крај изнад Скрапежа, она лепа тераса, којој је он по наличности на његово родно село дао име Баре. Изгледа да је Палеж у то доба био насељен те се попне на Баре и насели и собом поведе сестру Угрину, Вуколу и Дивце, насели под Барама према садашњој вароши.

Јован Баранин је умро на Барама, његови потомци су:

Обрадовићи и Дуњићи на Барама, 8 кућа,

ПетронијевићиДуњићи) у Долинама 9 кућа;

ЂукићиОбрадовићи) у Белом Гају 6 кућа:

Симићи и Ковачевићи у Градини 11 кућа, свега 34 куће, славе Никољдан.

Угрина је умрла на Барама а синови су јој деобом изашли на све стране по селу и почели се звати разним презименима, али сви између себе:

Угринићи. Они су се одавде селили али су и до данас одржали сродничке везе. Они су и:

Перишићи и Јањићи у Барама, 5 кућа:

Стевановићи-Гоге, (Перишићи) и Тејићи у Долинама, 11 кућа;

Пантићи, Митровићи, Дамљановићи, Радисављевићи (Перишићи и Јањићи) у Белом Гају и Милин Бари, 36 кућа;

Средићи и Крсмановићи у Градини, 9 кућа;

Војиновићи и Милијићи у Палежу, 3 куће, свега 64 кућа, славе Ђурђиц.

Вукола Ивановић је умро у Долинама, од њега су на истом месту остали:

Милићевићи, Радовановићи, 8 кућа;

Глигоријевићи у Барама 10 кућа;

Радовановићи-исти у Белом Гају 5 кућа и

Станојевићи у Градини 5 кућа, поред исељених у сва косјерска суседна села, овде их има 28 кућа, славе Стевањдан.

Милија и Тулимир Дивци поделе се одмах по доласку у село. Милија пређе у палеж а Тулимир преко Скрапежа на брдо, које се по њему назове Тулимирско Брдо.

Милијини су потомци:

Милићи и Лукићи у Палежу, 6 кућа;

Марковићи и Чолићи на Дрмановини 8 кућа:

Милијићи, Љубичићи на Градини, 12 кућа.

Тулимирови потомци зову се:

Тулимировићи, има их 11 кућа, свега под општим именом Диваца (Дивчевића) 37 кућа, славе Никољдан.

Баранци су вредни и предузмљиви људи, најбољи ратари. Угринићи су имућији, добре занатлије и обичне памети. Ивановићи су јаче истакнути, радије се селе, тргују и баве се предузимачким пословима. Дивци се истичу мирним-хладним темпераментом, добри радници, слаби трговци, просечне памети.

Далеко после овог насеља није било досељеника.

После 100 година откако је дошао Јован Баранин дошли су:

Остојићи су дошли из Мокре Горе, населили се на Дрмановини, 11 кућа, славе Јовањдан.

Челиковићи-Ристићи су дошли из Заовина, населили се на Дрмановини, има их 7 кућа, славе Ђурђевдан.

Марковићи су из Стапара, населили се на Градини и Тулимирском Брду, има их 8 кућа, славе Ђурђевдан.

Благојевићи су из Загорја, довели их Лукићи као своје сроднике, 14 кућа, Никољдан.

Филиповићи су из Осата у Босни, занатлијска породица, насељени на Градини, 4 куће, славе Аранђеловдан.

Глибићи (Обрадовићи и Јовановићи) довели су Дивци из села Глибића у Колашину, они су на северној падини Тулимирског Брда у најроднијем крају овог села, има их 18 кућа, славе Ивањдан.

Мало познији досељеници су:

Грбе (Грбићи) су под Барама на Скрапежу, дошли из Косатице, има их 3 куће, славе Никољдан.

Џувери (Михаиловићи) у Долинама и до Грба су из Плимља, свештеничка породица, има их 5 кућа, славе Лазаревдан.

Рогићи су из Биоске, има их у Долинама и по Палежом 10 кућа, славе Никољдан.

Ристиће су као своје пандуре довели Радојевићи из Чајетине, има их две куће, славе Јовањдан.

Лазаревићи су из Чајетине, довели их Радојевићи, има их две куће, славе Јовањдан.

Марковићи су из Биоске, дошли у Рогиће, има их у Долинама 3 куће, славе Јовањдан.

Настићи су из Збојишта, има их у Тулимирима 3 кућа, славе Јовањдан.

Познановићи су из Гостинице, на Барама једна кућа, славе Аранђеловдан.

У селу Косјерићу има 276 кућа од 19 породица.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Коментари (1)

  • Gordana Daničić

    Na Rajac, selo Slavkovica, Ljig, doselila se Danica Džuver sa 4 sina i 3 sestre izselo Bobova, Pljevaljska opština, tromedja Crna Gora, bih, Srbija sa crnogorske strane. Sa sobom su doneli krsnu slavu Lazarevdan, koja se slavi i dalje. Danica je uzela prezime Daničić, Ikonija Ikonić, Smiljana Smiljanić, Rodoslov za muškarce imamo, tragamo za poreklom 3 sestre Džuver Danica, Smiljana, Ikonija.
    Kontakt telefon 0658151445
    Gordana Milovanović Daničić Beograda

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top