Порекло презимена, село Велика Моштаница (Чукарица, Београд)

23. новембра 2013.

коментара: 3

Порекло становништва села Велика Моштаница, Градска општина Чукарица – Град Београд. Из књиге „Околина Београда“ Ристе Т. Николића – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Село се налази на плећатој коси, која је са леве стране Дољанског Потока. Куће су по површини и благим странама косе, неке су и по самој равни долине.

Воде.

Воде становници пију већином из бунара, којих у селу има доста а и са извора. У селу је познат извор Радичевац (чесма), где је вода некада истурала борове шишарке, а ван села су ови знатнији извори: Велико и Мало Врело, Буквић, Велики Бунар, Витковица, Точак, Ајдуковац и др.

Земља, паша и шума.

Земље за обрађивање становници имају око кућа на местима званим: Гњивана, Витковица, Поље, Селиште, Забрђе, Коренац, Гомилице, Оров Поток, Трска, Баре, Божина и др.

Паше и шуме има на местима званим: Горица, Стране, Павлов Луг и др. Шума је сва од лиснатог дрвећа; границе, цер и др.

Тип села.

Ово село је разбијеног шумадијског типа, а у појединим деловима има изглед села разбијеног старовлашког типа. Подељено је у четири мале: Јаретњак, Витковица, Брдо и Поточани. Око кућа су пространи воћњаци, који су са осталим имањем (њиве и др.) ограђени поглавито врљикама и чине да су куће удаљене једна од друге, те је и село разбијено. У селу има око 227 кућа, а пре бежаније 1813. године прича се, да их је било око 17 кућа. Има и неколико задруга у овоме селу; Благојевића са 28 душа (4 брата са породицама од којих је најстарији старешина задруге), Митрова од 22 душе, једна од 26 душа и др.

Име селу.

Прича се да је ово село названо по неком спахији, који се звао Моштаница, као онај у Сремчици Лозница. Крај Јаретњак назван је по јарићима, које су ту становници чували.

Старине у селу.

У атару овог села на два места постоје маџарска гробља, где је раније било камење, а данас нема никаквих трагова од некадашњег гробља. Испод данашњег сеоско гробља има и данас крстача и гробова старог сеоско гробља. У долини Дољанског Потока постоји место, звано Прњавор, где је, по причању, некада била варош у време Мађара. Данас ту становници ископавају четвртасте цигле и др. На месту Аништу нађен је мртвачки сандук од олова. У атару овога села, идући ка Мељаку, пола сата хода далеко од механе постоји Селиште. Ту се данас налазе кремена, комади од лонаца, ситне парице и др. Прича се да је ту био раније збег, а раније и стално насеље.

 

Постанака села и порекло становништва.

Василијићи, прича се да је ова породица једна од најстаријих у селу, који су изумрли.

Од данашњих породица старе су и давне досељене:

Јеремијићи, Никољдан.

Маркелићи и Јанићијевићи, Никољдан.

Радосављевићи, Ђурђиц.

Шарчевићи, Ђурђиц.

Ристићи, Мала Госпојина.

Станошевићи, којих има и на Умци, Никољдан.

Стевановићи, Никољдан.

Живковићи, Никољдан.

Јоксимовићи, Ђурђиц.

Митровићи, Аранђеловдан.

Остојићи, Стевањдан.

Радовановићи, Аранђеловдан.

Симићи, Ђурђиц.

Петровићи, Јовањдан.

Стевановићи, Никољдан.

За остале породице се зна одакле су досељене:

Маринковићи (Чолићи, Богићевићи, Табаковићи и Пакићи) су из Рудничке нахије, Никољдан.

Благојевићи, по старом Станојевићи од којих су Јаковљевићи и Влајковићи су из Груже, одакле су им досељени прадедови, Јовањдан.

Кузмановићи, су, по причању, припадници претходних фамилија, који исто славе Јовањдан.

Лукићи су од Ужица (Ера Милутин), овде ом дошли дедови, Лучиндан.

Максимовићи и Ђурђевићи су из Маслашева – Крагујевачки округ, Никољдан.

Миловановићи, предак служио у селу па ту и засновао породицу, Митровдан.

Јовановићи, предак им, звани „дошљак“, није знао одакле се доселио, Аранђеловдан.

Ђурђевићи, мати им била „Рватуша“, Ђурђевдан.

Милојевићи су давно дошли из Врања, Никољдан.

Стевановићи – „Бугари“ су од Врања, предак им Стеван служио у селу код Ристића, који га и оженили, Митровдан.

Мијатовићи – „Арнаутини“ су од Приштине, предак им дошао жени у кућу, Ђурђиц.

Милутиновићи су из Саранова – Лепенички срез, Ђурђиц.

Ђурђевићи други су из Баћевца, Ђурђиц.

Бошковићи су из Лике, Никољдан.

Арсеновићи су „из прека“, предак им служио код Шарчевића***.

Суботићи су из Босне, Никољдан.

Марковићи су из Босне, Јовањдан.

Јовановићи, родоначелник Стеван је из Крчедина у Срему, Јовањдан.

Марковићи су из Свилеуве у Тамнави, Јовањдан.

Петровићи су из Босне, Стевањдан.

Павловићи, родоначелник Радован је дошао „из прека“, Никољдан.

Младеновићи су из новоослобођених крајева, Никољдан.

Станковић Јован – „Цинцарин“ је од Охрида, Аранђеловдан.

Павловић Јован се доселио међу последњима, Пантелијевдан.

Жигић Петар и Ракић – „Рвати“, дошли заједно из Куле и Лици, Никољдан.

Милосављевићи су дошли из Лике пре 25 година, Никољдан.

Јанковићи су дошли из Босне пре 20 година, Никољдан.

Механџије по занимању су од Крушева.

*** не каже се коју славу славе.

 

ИЗВОР: „Околина Београда“ Риста Т. Николић – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Julijana Jovanovic-Cujic

    Zasto nema familije Dammnjanovic? Pricali su da su poreklom iz Crne gore. Slava im je Sv. Jovan.

  2. Mladen Radovanović

    Naše groblje je najstarije živo groblje na teritoriji Beograda. A da smo mi Radovanovići tu odvajkada pričao mi je moj deda Draža. 500 godina sigurno.

  3. Nebojša

    Mijatović ili “Arnautini” su poreklom iz Gornjeg Nerodimlja kod Uroševca od starog Srpskog roda Dajića. Ih navedenog mesta pobegao je zbog krvne osvete od Arnauta njihov predak Stevan Dajić i naselio se oko 1870.godine u V.Moštanici