Порекло презимена, насеље Кнежевац (Раковица, Београд)

22. новембра 2013.

коментара: 3

Порекло становништва насеља Кнежевац, Градска општина Раковица – Град Београд. Из књиге „Околина Београда“ Ристе Т. Николића – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај насеља.

Ово село је са леве стране Топчидерске Реке, а у даљем делу долине Кнежевачког Потока. Куће су са десне стране Потока на заравњеној страни Каменцу. Један део села – Мали Кнежевац – је издвојен, на заравни, испод које настаје долина Кнежевачког Потока.

Тип села.

Село је разређеног типа без обзира што су у појединим деловима села куће збијене.

Име селу.

Прича се да је село Кнежевац добило име по неком кнезу, који је био у овом селу.

Старине у селу.

На месту Муминовцу испод Кречана, прича се, да је било маџарско село Муминовац. Ту, као и у Ћупричином Потоку, први осниваоци данашњег села затекли „маџарске“ куће. Данас се на тим местима ископавају цигле, комади тестија, лонаца, а у Ћупричином Потоку нађен је жрвањ, којим се млела со. Трагова старих гробаља има на неколико места; у Великој Мандри, Малој Мандри и др. Ту су били српски гробови из доба, како веле, кад је чума била; где је ко умро од чуме то је био и сахрањен. И Богић В. А. помиње, како су на брду Великој Мандри, где су церове шуме „око 100 дана орања“, за време Карађорђа имали Срби збег са стоком и како ту има неко гробље, где су сахрањивани људи, који су умирали од куге „прије 50 година“.

 

Постанак села и порекло становништва.

Ово село свакако није постало раније од друге половине 18. века.

Крезићи*, по старом Павловићи су најстарија породица у Кнежевцу. Њихов предак Живко** први је ударио колац у овом селу. Пореклом је био из данашње северозападне Старе Србије („из Арнаутске“). Када је дошао, била је свуда шума. Наишли су само на заостале маџарске куће на месту Муминовцу и у Ћупричином Потоку. Тада је ово село било један спахилук, као Жарково, Рушањ и друга села; својине једног „аге“ – спахије. Јовањдан.

*О постанку презимена Крезићи, прича се ово: Један од њихових предака био је момак у Жаркову и тамо се на прелу загледа у девојку Анђелију, коју хтеде узети за жену. Ова је пристала да се уда за њега али тек онда ако оде на Торлак и отуда донесе два зуба од људи, који су тамо били обешени. Овај то учини и при повратку, прича се, да су њему код Цареве Ћуприје испала два зуба, која је такође донео у село. Отуда је, веле, остало Креза по чему су његови потомци названи Крезићи.

**Живко је деда човеку од 69 година Михаилу Крезићу.

Лукићи*, Јовањдан.

Вујичићи*, Лазаревдан.

Поповићи*, Ђурђевдан.

*За њих се не зна одакле су досељени. За Вујачиће и Лукиће мисли се да су, као и Крезићи, из северозападне Старе Србије. Јамачно се на те породице односи оно, што је Богић В. А. Забележио да је село Кнежевац „постало у позније време… а људе су у њега дошли из Арнаутлука, Босне и Драгачева“.

Бугарчићи су стари досељеници из Кумодража, Никољдан.

Остале породице су се доселиле посе њих и поглавито су новији досељеници:

Клашњићи су из „Хрватске“, из Лике, Ђурђевдан.

Дамњановићи су „из прека“ (из села Црње), Јовањдан.

Јовановићи (Петар) су из Босне, Никољдан.

Зарићи су из Земуна, Никољдан.

Ћувић (Илија) је од Слуња у Хрватској, Ђурђевдан.

Поповић (Алекса) је из Кикинде, Св. Василије.

Латиновић (Арса) је из Баната***.

Вукелићи су из Босне, Симеундан.

Душмановић (Миле) је из Босне, Ђурђевдан.

Завишићи су из Кикинде, Ђурђевдан.

Ристановићи су из Босне, Ђурђевдан.

Форкапић Милан је из Огулина у Хрватској, Ђурђевдан.

Гајић Милан је из Доње Бадање, Подрински округ, Ђурђевдан.

Марковић Паја је из Босне, Никољдан.

Симићи су из Пиносаве, Јовањдан.

Гајић Димитрије је из Босне***.

Јовановић Младен је из Кикинде, Савиндан.

Милановић Матија је из Босне, Ђурђевдан.

Николић Стеван је „из прека“, Јовањдан.

*** не каже се коју славу славе.

И говор и ношња код становника Кнежевца су исти. Само се „Рватима“ се запажају у говору неке разлике. На пример уместо „после“ употребљавају реч „потље“, на приме: „потље, друже мој“ и др.

Ово село као да није од почетка на данашњем месту. Богић В. А. забележио је, како је на месту Кијеву у атару села Кнежевац, где је зиратна земља за 200 дана, било је најпре „село са 12 кућа, када су се данашњи Кнежевчани доселили, па се доцније премјестило на садашње мјесто“.

 

ИЗВОР: „Околина Београда“ Риста Т. Николић – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. sasa

    Zasto nije prezime Zoric uneseno iako je preko 150 godina u knezevcu prisutno i rod sa pola knezevcem?

  2. Djordje

    Meni su pradeda, deda i otac rodjeni i odrasli u Knezevcu a sada zivimo na Vidikovcu. Znam za Popovice, Bugarcice i Zarice da su iz Knezevca sa tom porodicama smo jos u kontaktu. Nikolici koji slave Sv. Jovana

    • Sashka

      Da li neko od Vaših zna za porodicu Stefanović iz Kneževca?

      Moj suprug nije imao odnos sa svojim ocem, nasledio je priličnu zemlju u Kneževcu i jedini je kao fizičko lice suvlasnik sa državom na tim parcelama na Kneževcu. Cela istorija o njegovoj porodici je sakrivena i pokušavano da saznamo ko mu je bio predak.

      Interesantno je da na zvaničnom sajtu opštine Rakovica u zadnjem pasusu imate da je zgrada za OŠ Patrijarh Dimitrije danas je to OŠ Nikola Tesla od porodice Stefanović, koja se u Rakovicu doselila iz Kneževca, kasnije su se selili po Srbiji.
      https://rakovica.rs/o-rakovici/istorija-rakovice/

      Našli smo i specifičnu Albansku spomenicu njegovog pradede, nosili smo je u Udruženje albanskih spomenica i od preko 124 000 spomenica nisu videli ni jednu takvu: Петру Ст. Стефановићу из Грабовнице, редова 18, 1 батаљона небораца за позадину.

      Nismo nigde našli podatak o takvom bataljonu, a specifično je da je to jedina spomenica sa fotogafijom i to pradeda Petar St. Stefanović sedi, a kralj Aleksandar Karađorđević stoji i drži mu ruku na ramenu, obojca su u civilnim odelima.

      Imamo i fotografiju pradede Petra Stefanovića koja nije bila karakteristična za taj preiod, jer je crna i najviše liči na tajnu policiju Aleksandra Karađorđevića.

      Imamo info iz novina da je 1 čovek bio vlasnik celog brda, ne spominje se ime, znamo ko je. A deda Vladimir Stefanović je u detinjstvu moga supruga pričao da je celo brdo bilo njihovo, ostali suvlasnici su se naknadno upisali. Takođe je pričao da su kralj Aleksandar Karađorđević i Petar St. Stefanović imali veoma blizak odnos bratski, Petar je slobodno zaustavljao voz da Aleksandar izađe da ga pozdravi,… Moj supruig i njev brat su bili mali i ne sećaju se šta je sve deda pričao.

      Razmišljali smo čak o nekoj sakrivenoj liniji Vuka Stefanovića Karadžiča, jer je dosta vremena provodio tu sa Milošem Obrenovićem. Vuk S.K. je istu slavu slavio kao i porodica mog supruga Sv. Arhangel. A interesantno da su u to vreme Kneževac zvali na turskom Lagator – leglo zmija, a zmije se legu na kamenu (kamenolom), a može biti i simbolika jer su se na Kneževcu svi političari i dr. okupljali. Znamo da je Vuk kupovao zemlju u Loznici, ali i da je dobio tj. simbolično kupio Lagator od Miloša Obrenovića, možda je to taj lagator a ne imanje u Loznioci kako je u zvaničnoj istoriji.
      Takođe se govori da jeVukov sin Dimitrije Stefanović Karadžić sve prokockao i dao za dugove, a o njegovom potomstvu se ništa ne zna, negde piše da se tu ugasila porodica Stefanović Karadžić a negde da je imao praunuka Vladimira Stefanovića.

      Mom suprugu je takođe pričao deda da je deo imanja neko prokockao…. Petrov rođeni brat se zvao Dimitrije Stefanović (kao Vukov sin), a sin Vladimir Stefanović (kao od Vukovog Dimitrija unuk ili praunuk), ali se malo ne poklapaju zvanične godine.
      Kada su se tada oduzimala imanja tipična priča je bila da je vlasnik prodao i prokockao (što je slučaj u zvaničnoj istoriji Vukovog Dimitrija, kao i za pretka mog supruga), očigledno da je tako namerno sve sakriveno. Ovde je slučaj da je neko ipak deo nasledstva sakrio i sačuvao u tajnosti, bez obzira na zvaničnu istoriju. Ko je to, mi ne znamo. Petar je ubijen kopljem par meseci nakon ubistva kralja, 3 dana posle izbora…

      Dalje od toga, ko je bio pradeda i njegovi preci mi ništa ne znamo, imamo samo nagađanja i teorije za sada. Ono što je sigurno je da je istorijska ličnost koja je sklonjena od javnosti i mi želimo da saznamo ko je.
      Eto, ako neko ima informacije…