Порекло презимена, село Пећани (Чукарица, Београд)

24. новембра 2013.

коментара: 2

Порекло становништва села Пећани, Градска општина Чукарица – Град Београд. Из књиге „Околина Београда“ Ристе Т. Николића – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Ово село је на коси Стајковачког Потока и потока Сибовика. Куће су са обе стране пута, који косом води.

Тип села.

Село је разбијеног шумадиског типа. Није подељено на крајеве. У селу има око 35-40 кућа.

Име селу.

Село је добило име Пећани јамачно по пећини на десној страни Стајковачког Потока, где је поред ње и још једна затрпана.

 

Постанак села и порекло становништва.

Пре данашњег села Пећани постојало је село истог имена још за време Карађорђа. У ондашњем селу била је скупштина 1. маја 1805. године. У њему су тада живели досељеници из Левча, Груже и др. Њих због крађе оптуже становници околних села Карађорђу, који их због тога расели. Онда су, веле, из Пећана у Умку дошли преци данашњих породица Радивојевића, Милисављевића и Алимпића. Изгледа да Карађорђе није све становнике Пећана раселио, јер и данас у Пећанима има старих породица, које су досељене у почетку 19. века. После је кнез Милош поново населио Пећане*, јамачно због тога што у том селу није било довољно становника. Свакако нису били настањени тако да су образовали село, већ су можда били по збеговима па их је Милош прибрао и друге населио. У то време све је земљиште било под густом шумом. На свима данашњим потоцима, чије су стране биле шумовите, било је млинова, јер је вода била већа, што се и данас познаје..

*Прича се да је неки Николајевић из Београда имао имање у Пећанима, па како је тамо био усамљен, захтевао је од кнеза Милоша да насели Пећане, што је овај и учинио. Можда је то Николајевић, кога кнез Милоше помиње на једном месту „моега азиадера Николаевића“. То је Николајевићево имање, после његове смрти подељено тамошњим сељацима. То се види из једног дописа од 3. априла 1822. године од Ђорђа Чарапића, који, поред осталог, кнезу Милошу пише и ово: „Жалим вама за ону у Пећанима како су је затворили Есенас..“.

Најстарије породице данас у селу пореклом су Личани, који су у Пећанима, веле, од пре 100 година. Пре него што су се настанили овде били су у Кораћици. То су:

Илићи, Гигићи, и Аврамовићи су једна породица, Никољдан.

Гајићи, Михољдан.

Када су се они населили, прича се, да у Пећанима није било никога. Пореклом Личани „Рвати“ су и ове породице:

Симићи, Св. Врачи.

Ћувићи су дошли на позив своха стрица, који се раније населио у Пећане*, Ђурђевдан.

*То је било у време Раковичке буне.

Живковићи су дошли пре 80-90 година, Никољдан.

Ранковићи су из Брестаче, Трифундан.

Милосављевићи, предак Стеван је као ковач дошао из Госпића, Никољдан.

Пантићи и Ђурићи су из Херцеговине. Отуда је пошло неколико браће, неки од њих су заостали у Дивцима (Подгорски срез-Ваљевски округ), где их зову Ерићи, Лучиндан.

Јовановићи је из Рудоке, Стеван уљез је старином из Босне одакле му се доселио отац у Рудоку (мислим да се овде ради о селу Руцка, оп. Милодан), Јовањдан.

Радошевићи су „Бошњаци“ од Бањалуке, одакле им се доселио отац пре 35 година***.

Урошевићи су из Фенека (Срем), дошли пре 70 година, Никољдан.

Михајловићи и ЖивановићиВаљевци“ или „Ваљевчићи“ су из Врховина код Уба одакле су им се доселили дедови пре око 80 година, Јовањдан.

Петровићи су „Рудничани“ одакле им се доселио деда, Ђурђиц.

Алимпијевићи су из Јакова у Срему, Стевањдан.

Пешићи су из Кобиља-Банат (ја бих рекао Ковиљ-Бачка, оп. Милодан), Ђурђиц.

Протићи су из Товариша – Банат (опет мислим да је Товаришево, Бачка), Јовањдан.

Мојсиловићи су „из прека“ старином а овде га довела мајка из Остружнице пошто се преудала у Пећане, Аранђеловддан.

Перовићи, предак Риста звани „Арнаут“ је из Башиног Села близу Велеса, одакле је као дечко дошао у печалбу па се овде удомио, Св. Петка.

Бабић Марко је из Баћевца, Ђурђиц.

Арсевић Васа је пореклом из Велеса а овде је дошао из Страгара, Илиндан.

 

*** Не каже се коју славу славе.

 

ИЗВОР: „Околина Београда“ Риста Т. Николић – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Ovo o Pećanima je sve tačno posto sam rodjena u familiji Mihailović koja slavi Svetog Jovana i za pećinu je tačno, zatrpana je i nama danas niko ne zna da pokaze gde je ona ustvari bila, znamo gde je Karadjordje odrzao drugu skupštinu (prvu u Ostruznici) ali se malo toga o selu zna blizu smo Beogradu oko 20 km a kao da smo 200 udaljeni. Pozdrav

  2. dejan

    malo selo a velika istorija
    zna se da su tri brata dosla iz like
    ILIJA- ILICI
    AVRAM -AVRAMOVICI
    GIGA- GIGICI
    ali da su pre toga bili u Koracici na kosmaju je novost za mene
    u svakom slucaju lepa je koracica-kosmaj i dobri su ljudi