Порекло презимена, село Руцка (Чукарица, Београд)

25. новембра 2013.

коментара: 1

Порекло становништва села Руцка (по књизи Рудска), градска општина Чукарица – Град Београд. Из књиге „Околина Београда“ Ристе Т. Николића – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Село је на заравњеној коси између Великодубочког и потока Степашница. Куће су са обе стране сеоског пута, који косом води, као и дуж сокака, који се од тог пута одвајају.

Воде.

Потоци су незнатни, а нарочито поток Степашница, који већ с пролећа пресуши. Куће су далеко од потока, који им при надоласку не наноси никакве штете. Извора („живих“) у овоме селу нема. Прича се да их је било, па су сада затворени*. Воде се већином користе са Саве а само су неки ископали бунаре, колико за своју употребу.

*Верује се да су их Мађари сланином затварали.

Земља, паша и шуме.

Атар овог села био је раније већи него данас. Према Умци је допирао као и данас до потока Степашница, а даље према изворишту тог потока до поточића Мале Степашнице, па до Капија (са супротне стране Виса) и Орова Потока, затим (према Малој Моштаници) повише Самара до Клења, па на Гробове близу Саве. Онда је Велико-Дубочка Долина спадала у атар Руцке а сада припада Малој Моштаници, а пола Руцкој. Земље за обрађивање има на местима званим: Степашница, Вис, Самар, Дубоко, Караула и др. Шуме и паше има у Велико-Дубочкој Долини. То је својина целог села.

Тип села.

Руцка је село разбијеног типа. Куће су дуж сеоског пута, који води косом. Пут је широк, куће негде близу пута а већином увучене у двор. Око кућа су омањи воћњаци. У доњем делу села куће су местимично ближе једна другој, а што се више иде уз косу све су разређеније, готово растурене као у селима разбијеног шумадијског типа. У селу има око 45 кућа.

Име селу.

О имену Руцка (Рудска) не прича се ништа, а име Степашница, како се данас зове поточић и долине између Руцке и Умке, веле, да је постало по неком Степану, који је владао Београдом.

Старине у селу.

На месту Караули постојало је Маџарско гробље, од којег данас нема никаквих трагова; сав је камен разнет, нарочито када је зидана оближња црква. На том месту су данас њиве.

Испод брда Самаре при орању наилази се на вериге, саџаке, секирице, цигле и др. Наилазили су и на жрвњеве за млевење жита. Све то као да опомиње поглавитро на некадашње збегове.

По шуми се познају складови некадашњих њива, где је доцније нарасла шума.

У доњем делу долине потока Степашнице постоји старо село, где је у почетку било данашње село Руцка (Рудска). Онда је само око тога села било мало земље за обрађивање а сва остала земља је била под шумом. Одатле су се становници пре 50 година, због болештина, преместили на место данашњег села*.

*Први се преместио из старог села Петар Алимпић.

 

Постанак села и порекло становништва.

Данашње село Руцка (Рудска) постало је за време владе кнеза Милоша. На великој савској ади Циганлији према Чукарици постојало је Хрватско Село, чијих је кућа било и поред Саве (код Чукарице). Становници тог села били су поглавито пореклом Личани („Рвати“) због чега је и село названо „Рватским“, а пре но што су се ту настанили, живели су, како неки веле, у Савамали у Београду, јер је онда Сава-Мала била село, које помиње Јоаким Вујић 1826. године. Када је кнез Милош уређивао Савамалу (подигао чаршију и др.), пресели на велику савску аду код Чукарице. Ту село није остало дуго посте тога. Кнез Милош присвоји аду и становници су се морали одатле одселити. Дознавши да у близини Умке има доста незаузете земље, кнез Милош нареди, да се становници аде преселе у долину Степашнице на место које се данас зове Старо Село, где је најпре било данашње село Руцка (Рудска). Ту је било онда 10-15 кућа, крвињара и плетара. Становници, који су тада живели у селу и били досељени са аде су:

Матешићи по старом Вид, пореклом Личани, Никољдан

Зарић Андреја није имао потомака.

Радовић Илија није имао потомака.

Илић Ђурђе, од кога води порекло Радиоица Илић – Личани.

Корица Тома од кога има потомака по женској линији – био пореклом из Немачке.

Милинковићи су потомци од Јове – Личанина, Ђурђевдан.

Крстић Милош је био из Срема, нема потомака.

Радусиновић Андрија, пореклом Личанин од кога данас има женских потомака.

Алимпићи потичу од Алимпија – пореклом из Купинова у Срему***.

Марковићи су потомци Марка за кога веле да је пореклом из Балатуна у Семберији***.

Брковићи су потмци Личанина Марка Брковића, Јовањдан.

Цимешићи или Стевановићи су Личани, задруга од 20 душа, Ђурђевдан.

Симићи (Живко и Мија) од којих нема потомака.

Ђурађ Бели, који није имао потомака.

Остале су се породице доселиле после ових, пошто је било насељено место Руцка (Рудска):

Марковићи су од Бијељине у Босни, одакле им је дошао деда садашњем Марку***.

Марковићи су из Бољеваца у Срему одакле им се доселио деда, Никољдан.

Васиљевићи су из југозападних крајева данашње Србије (од Чачка или Ужица) одакле им је дошао предак пре 50 година, најпре служио у селу, потом се удомио, Јовањдан.

Дамњановићи су из Кнежевца, старином из Босне, Ђурђевдан.

Јовановићи су од Бања Луке у Босни, одакле је дошао предак Ђурађ, који се овде оженио, Јовањдан.

Николићи су од Ужица, предак им Јован „Ера“, Томиндан.

Томашевићи су из Шамца у Босни поред Саве, Стевањдан.

Антоновић Живан је дошао жени у кућу из Великог Села а старином је из Крчедина у Срему, Ђурђевдан.

Радовић Јован је из Босне, Јовањдан.

Симић Михајло је из Рвата код Обреновца***.

Симић Милош је из Беодре(?), Св. Василије.

Павловић Милан је из Мале Моштанице, Томиндан.

Вулетић Ђока је из Бољеваца, дошао пре 10-15 година, Аранђеловдан.

Сеоска слава је Спасовдан.

 

***не каже се коју славу славе.

 

ИЗВОР: „Околина Београда“ Риста Т. Николић – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Moja majka je od Simića iz Rucke koji su potomci Mihaila koji je ziveo u Rvatima kod Obrenovca imao je sina Zivka, pa on Milovana koji je deda mojoj majci. Slave Miholjdan 12.oktobra.