Poreklo prezimena, selo Rucka (Čukarica, Beograd)

Poreklo stanovništva sela Rucka (po knjizi Rudska), gradska opština Čukarica – Grad Beograd. Iz knjige „Okolina Beograda“ Riste T. Nikolića – NASELJA SRPSKIH ZEMALJA (knjiga 2) – SRPSKI ETNOGRAFSKI ZBORNIK (knjiga V), Beograd 1903. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan. 

Položaj sela.

Selo je na zaravnjenoj kosi između Velikodubočkog i potoka Stepašnica. Kuće su sa obe strane seoskog puta, koji kosom vodi, kao i duž sokaka, koji se od tog puta odvajaju.

Vode.

Potoci su neznatni, a naročito potok Stepašnica, koji već s proleća presuši. Kuće su daleko od potoka, koji im pri nadolasku ne nanosi nikakve štete. Izvora („živih“) u ovome selu nema. Priča se da ih je bilo, pa su sada zatvoreni*. Vode se većinom koriste sa Save a samo su neki iskopali bunare, koliko za svoju upotrebu.

*Veruje se da su ih Mađari slaninom zatvarali.

Zemlja, paša i šume.

Atar ovog sela bio je ranije veći nego danas. Prema Umci je dopirao kao i danas do potoka Stepašnica, a dalje prema izvorištu tog potoka do potočića Male Stepašnice, pa do Kapija (sa suprotne strane Visa) i Orova Potoka, zatim (prema Maloj Moštanici) poviše Samara do Klenja, pa na Grobove blizu Save. Onda je Veliko-Dubočka Dolina spadala u atar Rucke a sada pripada Maloj Moštanici, a pola Ruckoj. Zemlje za obrađivanje ima na mestima zvanim: Stepašnica, Vis, Samar, Duboko, Karaula i dr. Šume i paše ima u Veliko-Dubočkoj Dolini. To je svojina celog sela.

Tip sela.

Rucka je selo razbijenog tipa. Kuće su duž seoskog puta, koji vodi kosom. Put je širok, kuće negde blizu puta a većinom uvučene u dvor. Oko kuća su omanji voćnjaci. U donjem delu sela kuće su mestimično bliže jedna drugoj, a što se više ide uz kosu sve su razređenije, gotovo rasturene kao u selima razbijenog šumadijskog tipa. U selu ima oko 45 kuća.

Ime selu.

O imenu Rucka (Rudska) ne priča se ništa, a ime Stepašnica, kako se danas zove potočić i doline između Rucke i Umke, vele, da je postalo po nekom Stepanu, koji je vladao Beogradom.

Starine u selu.

Na mestu Karauli postojalo je Madžarsko groblje, od kojeg danas nema nikakvih tragova; sav je kamen raznet, naročito kada je zidana obližnja crkva. Na tom mestu su danas njive.

Ispod brda Samare pri oranju nailazi se na verige, sadžake, sekirice, cigle i dr. Nailazili su i na žrvnjeve za mlevenje žita. Sve to kao da opominje poglavitro na nekadašnje zbegove.

Po šumi se poznaju skladovi nekadašnjih njiva, gde je docnije narasla šuma.

U donjem delu doline potoka Stepašnice postoji staro selo, gde je u početku bilo današnje selo Rucka (Rudska). Onda je samo oko toga sela bilo malo zemlje za obrađivanje a sva ostala zemlja je bila pod šumom. Odatle su se stanovnici pre 50 godina, zbog boleština, premestili na mesto današnjeg sela*.

*Prvi se premestio iz starog sela Petar Alimpić.

Postanak sela i poreklo stanovništva.

Današnje selo Rucka (Rudska) postalo je za vreme vlade kneza Miloša. Na velikoj savskoj adi Ciganliji prema Čukarici postojalo je Hrvatsko Selo, čijih je kuća bilo i pored Save (kod Čukarice). Stanovnici tog sela bili su poglavito poreklom Ličani („Rvati“) zbog čega je i selo nazvano „Rvatskim“, a pre no što su se tu nastanili, živeli su, kako neki vele, u Savamali u Beogradu, jer je onda Sava-Mala bila selo, koje pominje Joakim Vujić 1826. godine. Kada je knez Miloš uređivao Savamalu (podigao čaršiju i dr.), preseli na veliku savsku adu kod Čukarice. Tu selo nije ostalo dugo poste toga. Knez Miloš prisvoji adu i stanovnici su se morali odatle odseliti. Doznavši da u blizini Umke ima dosta nezauzete zemlje, knez Miloš naredi, da se stanovnici ade presele u dolinu Stepašnice na mesto koje se danas zove Staro Selo, gde je najpre bilo današnje selo Rucka (Rudska). Tu je bilo onda 10-15 kuća, krvinjara i pletara. Stanovnici, koji su tada živeli u selu i bili doseljeni sa ade su:

–Matešići po starom Vid, poreklom Ličani, Nikoljdan

–Zarić Andreja nije imao potomaka.

–Radović Ilija nije imao potomaka.

–Ilić Đurđe, od koga vodi poreklo Radioica Ilić – Ličani.

–Korica Toma od koga ima potomaka po ženskoj liniji – bio poreklom iz Nemačke.

–Milinkovići su potomci od Jove – Ličanina, Đurđevdan.

–Krstić Miloš je bio iz Srema, nema potomaka.

–Radusinović Andrija, poreklom Ličanin od koga danas ima ženskih potomaka.

–Alimpići potiču od Alimpija – poreklom iz Kupinova u Sremu***.

–Markovići su potomci Marka za koga vele da je poreklom iz Balatuna u Semberiji***.

–Brkovići su potomci Ličanina Marka Brkovića, Jovanjdan.

–Cimešići ili Stevanovići su Ličani, zadruga od 20 duša, Đurđevdan.

–Simići (Živko i Mija) od kojih nema potomaka.

–Đurađ Beli, koji nije imao potomaka.

Ostale su se porodice doselile posle ovih, pošto je bilo naseljeno mesto Rucka (Rudska):

–Markovići su od Bijeljine u Bosni, odakle im je došao deda sadašnjem Marku***.

–Markovići su iz Boljevaca u Sremu odakle im se doselio deda, Nikoljdan.

–Vasiljevići su iz jugozapadnih krajeva današnje Srbije (od Čačka ili Užica) odakle im je došao predak pre 50 godina, najpre služio u selu, potom se udomio, Jovanjdan.

–Damnjanovići su iz Kneževca, starinom iz Bosne, Đurđevdan.

–Jovanovići su od Banja Luke u Bosni, odakle je došao predak Đurađ, koji se ovde oženio, Jovanjdan.

–Nikolići su od Užica, predak im Jovan „Era“, Tomindan.

–Tomaševići su iz Šamca u Bosni pored Save, Stevanjdan.

–Antonović Živan je došao ženi u kuću iz Velikog Sela a starinom je iz Krčedina u Sremu, Đurđevdan.

–Radović Jovan je iz Bosne, Jovanjdan.

–Simić Mihajlo je iz Rvata kod Obrenovca***.

–Simić Miloš je iz Beodre(?), Sv. Vasilije.

–Pavlović Milan je iz Male Moštanice, Tomindan.

–Vuletić Đoka je iz Boljevaca, došao pre 10-15 godina, Aranđelovdan.

Seoska slava je Spasovdan.

***ne kaže se koju slavu slave.

IZVOR: „Okolina Beograda“ Rista T. Nikolić – NASELJA SRPSKIH ZEMALJA (knjiga 2) – SRPSKI ETNOGRAFSKI ZBORNIK (knjiga V), Beograd 1903. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.