Poreklo stanovništva naselja Ostružnica, Gradska opština Čukarica – Grad Beograd. Iz knjige „Okolina Beograda“ Riste T. Nikolića – NASELJA SRPSKIH ZEMALJA (knjiga 2) – SRPSKI ETNOGRAFSKI ZBORNIK (knjiga V), Beograd 1903. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.
Položaj naselja.
Ostružnica je sa obe strane, u donjem i srednjem toku Ostružničke Reke, desne pritoke Save. Jedan deo sela je u Dolji – u ravnici obe strane pomenute reke, a i po strani doline – na Visu. Drugi je kraj sela Brđani – na brdu, upravo na kosi, sa leve strane Ostružničke Reke. Kuće u Dolji su većinom u ravnici, pored reke. U kraju Brđanima kuće su poglavito duž puta, koji vodi kosom.
Vode.
Ostružnička Reka pri nadolasku plavi po koji put bašte i njive, koje su pored Reke, a isto tako nanosi štete i kućama pored nje, te je to razlog da se one izmeštaju.
U delu sela bliže Savi stanovnici piju vodu sa Save, a ostali se služe vodom sa bunara (3-4, u Brđanima samo jedan bunar), česama i izvora kao što su: Skeledžina (izvor), Selska Česma, Bunar (iszvor) i drugi. Van sela postoji izvor Točak.
Zemlja, šuma i paša.
Zemlja za obrađivanje je oko sela, a to: Makišu, Brdu, Visu, Drenjku, Nikolčinoj Gredi i dr. Na nekim od tih mesta stanovnici imaju po malo šume i paše – livada. Zajednička im je utrina, gde imaju šume, paše i zemlje za obrađivanje, na mestima: Drenovači (njive), Braničevu (šuma i paša), Vitkovcu, Cerju i u Vićinom Potoku. Zemlje za obrađivanje daje opština stanovnicima pod zakup.
Tip naselja.
Selo je podeljeno na dva kraja; Brđane i Dolju, koje rastavlja leva, umnogome strma, strana doline Ostružničke Reke. Deo sela u Dolji je zbijenog tipa a u Brđanima razbijenog. Kuće u Dolji jesu pored puta, koji kroz selo duž Reke vodi, kao i pored sokaka, koji na put sa obe strane izlaze. Kuće u Dolji su međusobno udaljene 10 do 40 koaraka a prema Visu i uz Reku rastojanje je veće od 100 koraka. Kuće u kraju Brđanima poglavito su duž puta, koji vodi kosom, a i duž sokaka, koji se odvajaju od puta ka Dolji ili prema Savi, naprimer sokak Utvića, Božića i dr. Kuće su međusobno udaljene 40-120 koraka, a ima i grupa kuća na rastojanju od 20 do 40 koraka; ove obično pripadaju jednoj porodici, čiji su se zadrugari izdelili. Pri okrajcima sela ima grupa kuća međusobno udaljenih i po 250 do 300 koaraka. Ona, kao i kuće u Brđanima i prema Visu čine, da ovo selo ima u pojedinim svojim delovima izgled razbijenog tipa. U selu ima oko 180 kuća; u Dolji oko 140 a u Brđanima oko 40.
Imena naselja i krajeva.
Ne zna se otkuda je ime selu a krajevi su nazvani: Brđani – zbog brda, upravo kose na kojoj je ovaj kraj a Dolja – zbog doline, „dolje“ u kojoj je deo sela.
Starine u selu.
Sa desne strane Ostružničke reke, gde su danas njive, postoji staro Selište, na kome se pri oranju nailazi na lobanje, predmete od gvožđa, cigle i drugo.
U selu postoje dva stara mosta na Ostružničkoj reci, oba od tesanog kamena; jedan je blizu opštine a drugi blizu privatne seoske mehane. Na mestu Rtu postoji Madžarsko Groblje a kod današnje crkve je staro groblje ovoga sela. U Dolju, nedaleko od opštinske mehane, postoji konak kneza Mihaila – jednospratna zgrada, pokrivena ćeramidom sa zidanim i belo okrečenim dimnjacima. Danas je napuštena i u njoj je kovačnica. Kod ovog sela bila je jedna od glavnih skela na Savi i obično se priča, kako je ovo selo ranije imalo važnu ulogu – bilo je znatnije no danas. Više sela, priča se, da je ranije vodio put iz Umke i Pećana za Železnik i dalje. Taj put je prolazio ispod ondašnjeg Madžarskog Groblja.
Postanak sela i poreklo stanovništva.
Za prve doseljenike u ovom selu ne zna se odakle su doseljeni. To su:
–Stankovići, Nikoljdan.
–Sušići, Ignjatijevdan.
–Brankovići, Stevanjdan.
–Mišići vode poreklo od Petra Guzonjića iz Železnika, koga je majka dovela u Ostružnicu, udavši se za nekog u staroj porodici Mišića, čije se poreklo ne zna, Nikoljdan.
–Jablanovići ili Miletići, Jovanjdan.
–Talići ili Tanaskovići, Đurđic.
–Brankovići ili Alimpići, po starom Jocići, Stevanjdan.
–Pločići, Nikoljdan.
–Aksentijevići, Lučindan.
–Jankovići, Nikoljdan.
–Dragićevići, Jovanjdan.
–Stanimirovići ili Utvići, Jovanjdan.
–Đurići, Aranđelovdan.
Za ostale se zna odakle su doseljeni:
–Doljenčevići su iz sela Doljana, koje je bilo blizu ovog sela, Ignjatijevdan.
–Jovići, Mitrovići i Kostići su jedna porodica su iz sela Leskovca, Posavski srez,***.
–Miloševići su iz Zvornika na Drini, Đurđevdan.
–Janjići „Cincari“ su iz Makedonije,***.
–Aćimovići su iz Bosne, Jovanjdan.
–Lazarevići su iz Rudničkog okruga, Aranđelovdan.
–Ristići, predak Krstadošao iz „Arnautluka“. Stevanjdan.
–Vukosavljevići, predak Đokaje došao iz Kikinde, Ignjatijevdan.
–Petrovići su iz Dubičke nahije u Krajini – Bosna, Đurđevdan.
–Jovanovići su iz „Arnautluka“, Jovanjdan.
–Glišići, predak „Gosa“ je došao iz Like, Nikoljdan.
–Bukvići, predak Pantaje došao iz Kule (piše Banat, ja bih rekao Bačka, op. Milodan), Đurđevdan.
–Reljići su iz sela Krasave, Podrinjski okrug, Stevanjdan.
–Milovanovići, predak Živandošao iz Banata, Aranđelovdan.
–Komlenski, predak Nikoladošao iz Novog Sada, Nikoljdan.
–Stankovići, predak Đokadošao iz sela Sase (piše Banat, ja bih rekao Srem, op. Milodan), Jovanjdan.
–Baćakovići, predak Tošaje došao „iz preka“, Mratindan.
–Aleksići, predak Jovan je došao iz Nevesinja – Hercegovina, Stevanjdan.
–Ilići, Đurđaje majka dovela iz Resnika kada se u ovo selo preudala, Nikoljdan.
–Lukići su iz Kneževca, dovodac***.
–Đukić Đurđe je „iz preka“, ***.
–Manići, predak Veljkoje iz Đale – Banat, Nikoljdan.
–Đorđevići, predak Ilijaje došao iz Srema, poreklom Ciganin, bio kovač u selu, Đurđevdan.
–Ristić, predak Mileje došao iz Bosne***.
Izuzev prve 3-4 porodice sve ostale su se doselile od pre 50 godina.
Za vreme bežanije, 1813. godine, skoro svi stanovnici su bežali preko Save, a neki su se sklonili u šumu, koje je bilo svuda oko sela. Vrativši se iz bekstva, živelo se bedno; umesto kuća imali su privremen „burdelje“, a toliko su bili siromašni, da su po dve kuće kupovale jednog vola i tako se služile.
Raspored kuća unekoliko odgovara starini porodica. Mnogi su prvi doseljenici u Dolji, izuzev Lazarevića, Aksentijevića i dr. A najskoriji doseljenici su po okrajcima sela, izuzev zanatlija.
Napomena:
*** znači da u knjizi ne piše koju slavu slave.
IZVOR: „Okolina Beograda“ Rista T. Nikolić – NASELJA SRPSKIH ZEMALJA (knjiga 2) – SRPSKI ETNOGRAFSKI ZBORNIK (knjiga V), Beograd 1903. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.
* * *
PRILOG:
Osmanski dokument iz 1741. (BOA) “TKG.KK.TTd.170, str. 61” (Neobjavljena arhivska građa)
Transliteracija dokumenta:
Karye-i Donja Ostružnica der-kenar-ı ab-ı Sava nezd Železnik
(Donja Ostružnica nalazi se uz ivicu reke Save u blizini Železnika)
Bosiljko? (Budinko?) Stano; Mirko Maksim; Mitar njegov sin; Vilip (Vasilj) Đurač; Jovan Marko; Spaso Dmitar; Jovan Petar; Stano Janko; Petar Matoš; Pavle; Marijan; Vasil Nešo
Kıptiyan-ı Gebran (Cigani/Romi)
Petar Damjan?; Radenko njegov sin; Toma Lauš; Mitar Damjan?
Prihod od poreza:
Ukupno (tur. Yekun): 8.300 (akči)
*Napomena: Zadržavao sam nominativ imena u svim slučajevima. Tamo gde nisam bio siguran šta piše, stavio sam znak “?”.
Preveo: Abyssus
1. maj 2014. u 17:12
duska
U ovom popisu stanovnistva i prezimena ostruzničkih nema familije Sarajlić, brojna je ima dosta kuća i odavno su u selu tj. 19. vek po njihovom predanju…
2. maj 2014. u 15:46
Nenad
Takođe nema ni familije Andrejić, što je veoma zanimljivo, s obzirom da su brojni u Ostružnici i da su starosedeoci, računajte od 19 veka su tu, sigurno ako ne i ranije…
14. januar 2015. u 00:25
ilija
Najstarije familije u Ostruznici su Doljancevici i Mihajlovici koje niko i ne pominje kao i Sarajlice i Nikolice inace crkva i crkvena porta se nalaze na nasoj imovini tj i nase kuce su uz samu crkvu.Imace veoma bitno istaci iako to jos niko nije do sada u istoriji naveo mozda u nekim malenim fragmentima da je ovo mesto veoma bilo znacajno za stvaranje Srbije posle Lazara i Kosova tako da i dan danas se veoma mala paznja posvecuje nekim bitnim cinjenicama koje su se ovde desavale kaoi sama cinjenica da 99 posto naselja u okolini beograda koji danas postoje nisu bili ni u naznakama a ovo mesto je bilo veoma poznato i veoma bitno jos pre nego sto je dignut ustanak u Srbiji.inace imao bih mnogo toga da kazem o ovom mestu i desavanjima kao i o ostalim danasnjim pojmovima koji su dosta pogresno opisani u tekstu gore navedenom ocigledno da autor nije dobro poznavao kraj o kome pise kao i prilike u njemu.Za ovo mesto su se tek na trenutak setili 2004 godine na godisnjicu ustanka ali opet ofrlje kao po obicaju .Zboravljeno je da se kaze da je tu najstarija skola u bivsoj i sadasnjoj Srbiji.Kao i mnogi niz cinjenica vezanih za ovo mesto i njegove mestane koji su stvarali Srbiju i krvarili za nju.Ali stacemo to je nasa realnost srpska ,sad su neki novi klinci u usponu iz ko zna kojih zabiti bez porekla i junastva bitni cinioci u ovoj nasoj napacenoj drzavi,zato nam tako i ide kad zaboravljamo slavne i zasluzne za danasnji boljitak svih nas.Jos jedna cinjenica skolu u Ostruznici su pohadjala deca Karadjordjeva kao sto i dan danas ima potomaka njegovih iako je opet mora da naglasim u gornjem tekstu navedeno da su ti Petrovici iz Bosne rodom jesu ali samo cetiri kuce su bosanskog porekla ostali su krvi Karadjordjeve ali to opet niko nezna niti se bave timesve je to kao u danasnjem miljeu ili si fensy ili nisi a ako nisi onda budes i zaboravljen.I da jos navedem jenu cinjenicu najbolji i najprivrzeniji borci Karadjordjevi su bili iz ovog mesta koji su otkazali poslugu prevarantu Obrenovicu 1815 godine i bili uz Karadjordja do njegove smrti.A vazno je i napomenuti posto svi zivi pominju skelu na Savi da se zna da je u samom selu vodio glavnu rec prota Marko Doljancevic kao i da turci nikada nisu smeli da udju u Ostruznicu zbog njega jer su gubili glave na prilazima selu kolko god da ih je imalo .Prvi put su usli u Ostruznicu par nedelja posle prve Srpske skupstine ali nikog nisu zatekli bio je to pametan narod onog vremena o kojima se i dan danas prenosu price iz istorije sa kolena na koleno ali ne u ovoj istoriji koja se danas cita po skolama koja nema blage veze sa istinom.Mogo bih ja ovako da pisem mnogo ali nisam bas nesto rad samo me je zagolicala glupost koja se pise vec dva veka pa sam morao malo da reagujem inace mogao bih da vam pisem na siroko i dugacko o tim tadasnji a i danasnjim dogadjanjima. srdacno vas Ilija Doljancevic
5. avgust 2015. u 11:20
Aleksandar Živanović
Ne pominju se ni prezimena Živanović, Kolarević i Krezić, a takođe se smatraju starosedeocima. Živanovići se pominju u Popisu Beogradske nahije (Ostružnica) iz šezdesetih godina 19. veka (originalni dokument-popis se nalazi u Arhivu Srbije), a ognjišta Živanovića i Krezića su prekoputa crkvene porte tj. u centru Ostružnice.
19. oktobar 2015. u 13:28
Vukašin
Pridružujem se zamerkama što u tekstu nije na adekvatan način pomenuta i porodica Sarajlić kao jedna od najstarijih u Ostružnici. U tom smislu ukazujem da je bolje neiznositi nikakve podatke nego davati netačne i/ili nepotpune informacije jer se tako dovodi u sumnju i ostali sadržaj ovog sajta nastalog na odličnoj ideji.
19. oktobar 2015. u 15:54
Jovica Krtinić
Poštovani Vukašine,
prihvatamo Vašu primedbu, ali ne razumemo kako bi to bilo bolje da se ne iznosi ništa?! Kao što ste mogli videti i u ovom tekstu, pozivamo se na konkretno delo i konkretnog autora, kao i godinu kada je knjiga objavljena. Naravno da to ne znači da nema grešaka, propusta ili nepotpunosti. Morate da razumete da je ovde moguće dopuniti, dopisati, ispraviti SVE. Tome i služe ovi komentari ispod osnovnog teksta. Dakle, slobodno dodajte sve što imate vezano za Sarajliće u Ostružnici i ovde će ostati zabeleženo. Nadamo se da će u budućnosti na ovim stranicama biti moguće čitati i rodoslove pojedinih familija, gledati video zapise, fotografije. Dakle, jednom otvorena stranica i objavljen tekst nisu nešto isklesano u kamenu (nepromenjivo), već nešto živo, što je podložno dopunjavanjima, ispravkama i sl. Nadamo se da sad bolje razumete našu ideju. Svako dobro!
24. novembar 2021. u 07:46
Dragoslav
Da li neko zna poreklo porodice Bošković iz Ostružnice? Oni slave Svetog Nikolu i po nekom sećanju su iz Crne Gore ili iz Hercegovine. U Ostružnici nisu velika familija.
15. april 2016. u 16:05
Goran
Postovani,
kao mestanin Ostruznice koji je starosedeoc. Mogu Vam dostaviti pravu informaciju odakle su Petrovici. Naime u Ostruznici zive dve familije Petrovica . Petrovici (Bosnjaci) i Petrovici (Jarosici).
Moje poreklo je Jarosica. Samim tim Petrovici (Jarosici) vuku poreklo iz sela Stragara okolina Kragujevca i Slave slavu Djurdjic. To je jedina pouzdana informacija. te Vas molim da to ispravite.
Srdacan pozdrav,
spec.ing.el.rac. Petrovic Goran
10. avgust 2016. u 14:19
Goran
Zasto nema izmena za Petrovice (Jarosice)? Slavim slavu Djurdjic , budite azurni proverite informacije, a ne samo da namedete netacne informacije pa kada Vam se dostave pravi podaci Vi to ne promenite.
Zasto?
3. februar 2017. u 19:34
Zoran Petrovic
Dobro da i nesto ima o Ostruznici koja je dosta neobradjena tema.Nedostaju mnoga fakta pogotovo sa kraja18 i poc 19 veka cak nemaju ulice zn. ljudi iz tog vremena Kapetan Radic Petrovic,kapetan Koca Andjelkovic koji je imao kolibu u kojoj drzao komandu za vreme kocine krajine inace prosao obuku frajkora kod kapetana Radica kao i Karadjorde ciji je i poocim bio.U Ostruznici je ziveo i Miloje Ptrnavac okrivljen za propast na cegru iako je je on a ne uzun Mirko sa Kondom usao prvi u Beograd Trebalobi da se neko pozabavi istorijom tog doba na ozbiljan nacin.Ovo shvatam kao neuk i netacan teks u mnogo stvariPozdrav
25. mart 2017. u 21:10
kiki
Ja sam postavio pitanje odakle potiču Sušići iz Ostružnice milsim da je neko odgovorio iz nekog sela Gareva u Hercegovini kod Gacka da odatle vode poreklo svi Sušiči. Interesuje me pošto u Ostružnici ima više familija Sušića mislim 3 da li su oni svi rod međusobno. Iz kojih su Sušića bili hajduci o kojima je pre par godina izlazio i članak u Novostima!
13. avgust 2023. u 16:27
Pećani
Koliko znam u Ostruznici ima dve familije Sušić – jedna slavi Sv. Ignjata tu je bila moja baba udata, znam dosta iz te familije, na pr. Mika i Mića Sušić, Draga i njegov brat, mislim da ovi drugi Sušići dole u centru sela nisu s njima rod…
25. mart 2017. u 21:12
kiki
Ovde se kaže da se za Sušiće ne zna odakle su došli a baba je preičala da su Sušići negde iz Bosne poreklom inače slave Sv Ignjata.