Порекло становништва насеља Остружница, Градска општина Чукарица – Град Београд. Из књиге „Околина Београда“ Ристе Т. Николића – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Положај насеља.
Остружница је са обе стране, у доњем и средњем току Остружничке Реке, десне притоке Саве. Један део села је у Дољи – у равници обе стране поменуте реке, а и по страни долине – на Вису. Други је крај села Брђани – на брду, управо на коси, са леве стране Остружничке Реке. Куће у Дољи су већином у равници, поред реке. У крају Брђанима куће су поглавито дуж пута, који води косом.
Воде.
Остружничка Река при надоласку плави по који пут баште и њиве, које су поред Реке, а исто тако наноси штете и кућама поред ње, те је то разлог да се оне измештају.
У делу села ближе Сави становници пију воду са Саве, а остали се служе водом са бунара (3-4, у Брђанима само један бунар), чесама и извора као што су: Скелеџина (извор), Селска Чесма, Бунар (исзвор) и други. Ван села постоји извор Точак.
Земља, шума и паша.
Земља за обрађивање је око села, а то: Макишу, Брду, Вису, Дрењку, Николчиној Греди и др. На неким од тих места становници имају по мало шуме и паше – ливада. Заједничка им је утрина, где имају шуме, паше и земље за обрађивање, на местима: Дреновачи (њиве), Браничеву (шума и паша), Витковцу, Церју и у Вићином Потоку. Земље за обрађивање даје општина становницима под закуп.
Тип насеља.
Село је подељено на два краја; Брђане и Дољу, које раставља лева, умногоме стрма, страна долине Остружничке Реке. Део села у Дољи је збијеног типа а у Брђанима разбијеног. Куће у Дољи јесу поред пута, који кроз село дуж Реке води, као и поред сокака, који на пут са обе стране излазе. Куће у Дољи су међусобно удаљене 10 до 40 коарака а према Вису и уз Реку растојање је веће од 100 корака. Куће у крају Брђанима поглавито су дуж пута, који води косом, а и дуж сокака, који се одвајају од пута ка Дољи или према Сави, например сокак Утвића, Божића и др. Куће су међусобно удаљене 40-120 корака, а има и група кућа на растојању од 20 до 40 корака; ове обично припадају једној породици, чији су се задругари изделили. При окрајцима села има група кућа међусобно удаљених и по 250 до 300 коарака. Она, као и куће у Брђанима и према Вису чине, да ово село има у појединим својим деловима изглед разбијеног типа. У селу има око 180 кућа; у Дољи око 140 а у Брђанима око 40.
Имена насеља и крајева.
Не зна се откуда је име селу а крајеви су названи: Брђани – због брда, управо косе на којој је овај крај а Доља – због долине, „доље“ у којој је део села.
Старине у селу.
Са десне стране Остружничке реке, где су данас њиве, постоји старо Селиште, на коме се при орању наилази на лобање, предмете од гвожђа, цигле и друго.
У селу постоје два стара моста на Остружничкој реци, оба од тесаног камена; један је близу општине а други близу приватне сеоске механе. На месту Рту постоји Маџарско Гробље а код данашње цркве је старо гробље овога села. У Дољу, недалеко од општинске механе, постоји конак кнеза Михаила – једноспратна зграда, покривена ћерамидом са зиданим и бело окреченим димњацима. Данас је напуштена и у њој је ковачница. Код овог села била је једна од главних скела на Сави и обично се прича, како је ово село раније имало важну улогу – било је знатније но данас. Више села, прича се, да је раније водио пут из Умке и Пећана за Железник и даље. Тај пут је пролазио испод ондашњег Маџарског Гробља.
Постанак села и порекло становништва.
За прве досељенике у овом селу не зна се одакле су досељени. То су:
–Станковићи, Никољдан.
–Сушићи, Игњатијевдан.
–Бранковићи, Стевањдан.
–Мишићи воде порекло од Петра Гузоњића из Железника, кога је мајка довела у Остружницу, удавши се за неког у старој породици Мишића, чије се порекло не зна, Никољдан.
–Јаблановићи или Милетићи, Јовањдан.
–Талићи или Танасковићи, Ђурђиц.
–Бранковићи или Алимпићи, по старом Јоцићи, Стевањдан.
–Плочићи, Никољдан.
–Аксентијевићи, Лучиндан.
–Јанковићи, Никољдан.
–Драгићевићи, Јовањдан.
–Станимировићи или Утвићи, Јовањдан.
–Ђурићи, Аранђеловдан.
За остале се зна одакле су досељени:
–Дољенчевићи су из села Дољана, које је било близу овог села, Игњатијевдан.
–Јовићи, Митровићи и Костићи су једна породица су из села Лесковца, Посавски срез,***.
–Милошевићи су из Зворника на Дрини, Ђурђевдан.
–Јањићи „Цинцари“ су из Македоније,***.
–Аћимовићи су из Босне, Јовањдан.
–Лазаревићи су из Рудничког округа, Аранђеловдан.
–Ристићи, предак Крста дошао из „Арнаутлука“. Стевањдан.
–Вукосављевићи, предак Ђока је дошао из Кикинде, Игњатијевдан.
–Петровићи су из Дубичке нахије у Крајини – Босна, Ђурђевдан.
–Јовановићи су из „Арнаутлука“, Јовањдан.
–Глишићи, предак „Госа“ је дошао из Лике, Никољдан.
–Буквићи, предак Панта је дошао из Куле (пише Банат, ја бих рекао Бачка, оп. Милодан), Ђурђевдан.
–Рељићи су из села Красаве, Подрињски округ, Стевањдан.
–Миловановићи, предак Живан дошао из Баната, Аранђеловдан.
–Комленски, предак Никола дошао из Новог Сада, Никољдан.
–Станковићи, предак Ђока дошао из села Сасе (пише Банат, ја бих рекао Срем, оп. Милодан), Јовањдан.
–Баћаковићи, предак Тоша је дошао „из прека“, Мратиндан.
–Алексићи, предак Јован је дошао из Невесиња – Херцеговина, Стевањдан.
–Илићи, Ђурђа је мајка довела из Ресника када се у ово село преудала, Никољдан.
–Лукићи су из Кнежевца, доводац***.
–Ђукић Ђурђе је „из прека“, ***.
–Манићи, предак Вељко је из Ђале – Банат, Никољдан.
–Ђорђевићи, предак Илија је дошао из Срема, пореклом Циганин, био ковач у селу, Ђурђевдан.
–Ристић, предак Миле је дошао из Босне***.
Изузев прве 3-4 породице све остале су се доселиле од пре 50 година.
За време бежаније, 1813. године, скоро сви становници су бежали преко Саве, а неки су се склонили у шуму, које је било свуда око села. Вративши се из бекства, живело се бедно; уместо кућа имали су привремен „бурдеље“, а толико су били сиромашни, да су по две куће куповале једног вола и тако се служиле.
Распоред кућа унеколико одговара старини породица. Многи су први досељеници у Дољи, изузев Лазаревића, Аксентијевића и др. А најскорији досељеници су по окрајцима села, изузев занатлија.
Напомена:
*** значи да у књизи не пише коју славу славе.
ИЗВОР: „Околина Београда“ Риста Т. Николић – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
* * *
ПРИЛОГ:
Османски документ из 1741. (BOA) “TKG.KK.TTd.170, стр. 61” (Необјављена архивска грађа)
Транслитерација документа:
Karye-i Donja Ostružnica der-kenar-ı ab-ı Sava nezd Železnik
(Доња Остружница налази се уз ивицу реке Саве у близини Железника)
Босиљко? (Будинко?) Стано; Мирко Максим; Митар његов син; Вилип (Васиљ) Ђурач; Јован Марко; Спасо Дмитар; Јован Петар; Стано Јанко; Петар Матош; Павле; Маријан; Васил Нешо
Kıptiyan-ı Gebran (Цигани/Роми)
Петар Дамјан?; Раденко његов син; Тома Лауш; Митар Дамјан?
Приход од пореза:
Укупно (тур. Yekun): 8.300 (акчи)
*Напомена: Задржавао сам номинатив имена у свим случајевима. Тамо где нисам био сигуран шта пише, ставио сам знак “?”.
Превео: Abyssus
1. мај 2014. у 17:12
duska
U ovom popisu stanovnistva i prezimena ostruzničkih nema familije Sarajlić, brojna je ima dosta kuća i odavno su u selu tj. 19. vek po njihovom predanju…
2. мај 2014. у 15:46
Nenad
Takođe nema ni familije Andrejić, što je veoma zanimljivo, s obzirom da su brojni u Ostružnici i da su starosedeoci, računajte od 19 veka su tu, sigurno ako ne i ranije…
14. јануар 2015. у 00:25
ilija
Najstarije familije u Ostruznici su Doljancevici i Mihajlovici koje niko i ne pominje kao i Sarajlice i Nikolice inace crkva i crkvena porta se nalaze na nasoj imovini tj i nase kuce su uz samu crkvu.Imace veoma bitno istaci iako to jos niko nije do sada u istoriji naveo mozda u nekim malenim fragmentima da je ovo mesto veoma bilo znacajno za stvaranje Srbije posle Lazara i Kosova tako da i dan danas se veoma mala paznja posvecuje nekim bitnim cinjenicama koje su se ovde desavale kaoi sama cinjenica da 99 posto naselja u okolini beograda koji danas postoje nisu bili ni u naznakama a ovo mesto je bilo veoma poznato i veoma bitno jos pre nego sto je dignut ustanak u Srbiji.inace imao bih mnogo toga da kazem o ovom mestu i desavanjima kao i o ostalim danasnjim pojmovima koji su dosta pogresno opisani u tekstu gore navedenom ocigledno da autor nije dobro poznavao kraj o kome pise kao i prilike u njemu.Za ovo mesto su se tek na trenutak setili 2004 godine na godisnjicu ustanka ali opet ofrlje kao po obicaju .Zboravljeno je da se kaze da je tu najstarija skola u bivsoj i sadasnjoj Srbiji.Kao i mnogi niz cinjenica vezanih za ovo mesto i njegove mestane koji su stvarali Srbiju i krvarili za nju.Ali stacemo to je nasa realnost srpska ,sad su neki novi klinci u usponu iz ko zna kojih zabiti bez porekla i junastva bitni cinioci u ovoj nasoj napacenoj drzavi,zato nam tako i ide kad zaboravljamo slavne i zasluzne za danasnji boljitak svih nas.Jos jedna cinjenica skolu u Ostruznici su pohadjala deca Karadjordjeva kao sto i dan danas ima potomaka njegovih iako je opet mora da naglasim u gornjem tekstu navedeno da su ti Petrovici iz Bosne rodom jesu ali samo cetiri kuce su bosanskog porekla ostali su krvi Karadjordjeve ali to opet niko nezna niti se bave timesve je to kao u danasnjem miljeu ili si fensy ili nisi a ako nisi onda budes i zaboravljen.I da jos navedem jenu cinjenicu najbolji i najprivrzeniji borci Karadjordjevi su bili iz ovog mesta koji su otkazali poslugu prevarantu Obrenovicu 1815 godine i bili uz Karadjordja do njegove smrti.A vazno je i napomenuti posto svi zivi pominju skelu na Savi da se zna da je u samom selu vodio glavnu rec prota Marko Doljancevic kao i da turci nikada nisu smeli da udju u Ostruznicu zbog njega jer su gubili glave na prilazima selu kolko god da ih je imalo .Prvi put su usli u Ostruznicu par nedelja posle prve Srpske skupstine ali nikog nisu zatekli bio je to pametan narod onog vremena o kojima se i dan danas prenosu price iz istorije sa kolena na koleno ali ne u ovoj istoriji koja se danas cita po skolama koja nema blage veze sa istinom.Mogo bih ja ovako da pisem mnogo ali nisam bas nesto rad samo me je zagolicala glupost koja se pise vec dva veka pa sam morao malo da reagujem inace mogao bih da vam pisem na siroko i dugacko o tim tadasnji a i danasnjim dogadjanjima. srdacno vas Ilija Doljancevic
5. август 2015. у 11:20
Aleksandar Živanović
Ne pominju se ni prezimena Živanović, Kolarević i Krezić, a takođe se smatraju starosedeocima. Živanovići se pominju u Popisu Beogradske nahije (Ostružnica) iz šezdesetih godina 19. veka (originalni dokument-popis se nalazi u Arhivu Srbije), a ognjišta Živanovića i Krezića su prekoputa crkvene porte tj. u centru Ostružnice.
19. октобар 2015. у 13:28
Вукашин
Придружујем се замеркама што у тексту није на адекватан начин поменута и породица Сарајлић као једна од најстаријих у Остружници. У том смислу указујем да је боље неизносити никакве податке него давати нетачне и/или непотпуне информације јер се тако доводи у сумњу и остали садржај овог сајта насталог на одличној идеји.
19. октобар 2015. у 15:54
Јовица Кртинић
Поштовани Вукашине,
прихватамо Вашу примедбу, али не разумемо како би то било боље да се не износи ништа?! Као што сте могли видети и у овом тексту, позивамо се на конкретно дело и конкретног аутора, као и годину када је књига објављена. Наравно да то не значи да нема грешака, пропуста или непотпуности. Морате да разумете да је овде могуће допунити, дописати, исправити СВЕ. Томе и служе ови коментари испод основног текста. Дакле, слободно додајте све што имате везано за Сарајлиће у Остружници и овде ће остати забележено. Надамо се да ће у будућности на овим страницама бити могуће читати и родослове појединих фамилија, гледати видео записе, фотографије. Дакле, једном отворена страница и објављен текст нису нешто исклесано у камену (непромењиво), већ нешто живо, што је подложно допуњавањима, исправкама и сл. Надамо се да сад боље разумете нашу идеју. Свако добро!
24. новембар 2021. у 07:46
Dragoslav
Да ли неко зна порекло породице Бошковић из Остружнице? Они славе Светог Николу и по неком сећању су из Црне Горе или из Херцеговине. У Остружници нису велика фамилија.
15. април 2016. у 16:05
Goran
Postovani,
kao mestanin Ostruznice koji je starosedeoc. Mogu Vam dostaviti pravu informaciju odakle su Petrovici. Naime u Ostruznici zive dve familije Petrovica . Petrovici (Bosnjaci) i Petrovici (Jarosici).
Moje poreklo je Jarosica. Samim tim Petrovici (Jarosici) vuku poreklo iz sela Stragara okolina Kragujevca i Slave slavu Djurdjic. To je jedina pouzdana informacija. te Vas molim da to ispravite.
Srdacan pozdrav,
spec.ing.el.rac. Petrovic Goran
10. август 2016. у 14:19
Goran
Zasto nema izmena za Petrovice (Jarosice)? Slavim slavu Djurdjic , budite azurni proverite informacije, a ne samo da namedete netacne informacije pa kada Vam se dostave pravi podaci Vi to ne promenite.
Zasto?
3. фебруар 2017. у 19:34
Zoran Petrovic
Dobro da i nesto ima o Ostruznici koja je dosta neobradjena tema.Nedostaju mnoga fakta pogotovo sa kraja18 i poc 19 veka cak nemaju ulice zn. ljudi iz tog vremena Kapetan Radic Petrovic,kapetan Koca Andjelkovic koji je imao kolibu u kojoj drzao komandu za vreme kocine krajine inace prosao obuku frajkora kod kapetana Radica kao i Karadjorde ciji je i poocim bio.U Ostruznici je ziveo i Miloje Ptrnavac okrivljen za propast na cegru iako je je on a ne uzun Mirko sa Kondom usao prvi u Beograd Trebalobi da se neko pozabavi istorijom tog doba na ozbiljan nacin.Ovo shvatam kao neuk i netacan teks u mnogo stvariPozdrav
25. март 2017. у 21:10
kiki
Ja sam postavio pitanje odakle potiču Sušići iz Ostružnice milsim da je neko odgovorio iz nekog sela Gareva u Hercegovini kod Gacka da odatle vode poreklo svi Sušiči. Interesuje me pošto u Ostružnici ima više familija Sušića mislim 3 da li su oni svi rod međusobno. Iz kojih su Sušića bili hajduci o kojima je pre par godina izlazio i članak u Novostima!
13. август 2023. у 16:27
Pećani
Koliko znam u Ostruznici ima dve familije Sušić – jedna slavi Sv. Ignjata tu je bila moja baba udata, znam dosta iz te familije, na pr. Mika i Mića Sušić, Draga i njegov brat, mislim da ovi drugi Sušići dole u centru sela nisu s njima rod…
25. март 2017. у 21:12
kiki
Ovde se kaže da se za Sušiće ne zna odakle su došli a baba je preičala da su Sušići negde iz Bosne poreklom inače slave Sv Ignjata.